Trigliceridi su vrsta masnoće (lipidi) neophodni za normalno funkcionisanje organizma. Oni nam obezbeđuju neophodnu energiju, tako što organizam razređuje trigliceride i pretvara ih u glukozu. Trigliceride unosimo u organizam hranom i često preterujemo, pa su visoke vrednosti triglicerida u kombinaciji sa holesterolom jak faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, pankreatitisa, dijabetesa.
Pojedine vrste namirnica obiluju velikom količinom triglicerida i potrebno je da ih izbegavamo, posebno ako već imamo neku hroničnu bolest. Na sreću možemo sami sebi dosta da pomognemo pravilnom ishranom i adekvatnom fizičkom aktivnošću.
Jednostavni šećeri, saharoza to jest beli šećer koji se najčešće koristi, ali i fruktoza su česti izvori povišenih triglicerida. Usled neadekvatne ishrane može da dođe do porasta telesne težine i razvoja stanja kao što je insulinska razistencija i dijabetes tipa 2.
Slatkiši sa visokim nivoom triglicerida su sveže i konzervisano voće, sladoled, slatki jogurt, bombone, zaslađene žitarice, sokovi sa velikom količinom šećera. Potrebno je da čitamo etikete i izbegavamo namirnice sa prvim navedenim dodatkom kukuruznog sirupa, saharoze, maltoze.
Kukuruzni sirup je jeftiniji u odnosu na druge zaslađivače i redovni dodatak gaziranih pića, kolača, peciva, sladoleda, konditorskih proizvoda. Upotreba kukuruznog sirupa dovodi se u direktnu vezu sa epidemijom gojaznosti, oštećenjima jetre, posebno kod osoba sa nealkoholnom masnom jetrom.
Stručnjaci naglašavaju da je voće zdravo jer je bogato vitaminima, mineralima i vlaknima, ali dodaju da bi osobe sa visokim nivoom triglicerida, zbog fruktoze, trebalo da ograniče dnevne porcije voća,
Pojedine naučne studije naglašavaju povezanost zapaljenskih procesa sa povišenim unosom trans masti. Ističe se da trans masti mogu da oštete krvne sudove, dovedu zbog povećanja telesne težine i do dijabetesa tipa 2.
Mnogi stručnjaci naglašavaju da bi trans masti, kao loše, trebalo maksimalno da izbegavamo, posebno namirnice pržene u dubokom ulju, margarin, industrijske slatke i slane grickalice, brzu hranu.
Postoje i podeljena mišljenja kada je u pitanju upotreba masti, ali generalno preporuka je da pri kupovini namirnica čitamo etikete i posebno obratimo pažnju na „hidrogenizovane masti“ koje je potrebno da maksimalno izbegavamo. Savet je da se ograniči i konzumacija crvenog mesa.
Lekari objašnjavaju da namirnice bogate trigliceridima kao što su kajmak i svinjska mast, ne moraju da budu štetne u svim okolnostima. Problem je u neumerenosti i slaboj fizičkoj aktivnosti. Čovek koji je u stalnom pokretu lakše kontroliše trigliceride u odnosu na osobu koja sedi više od 8 sati svakog dana.
Veće vrednosti triglicerida nisu uvek posledica pogrešne ishrane, moguće su i kod osoba koje pate od štitaste žlezde, posle upotrebe nekih lekova.
Stručnjaci upozoravaju da je i kod pacijenata koji koriste lekove za kontrolu masnoća u krvi, pre svega, neophodna adekvatna ishrana i fizička aktivnost. Veruje se da se prvi boljitak može da oseti u roku od nedelju do 10 dana posle promene načina ishrane i primene fizičke aktivnosti. Laboratorija neće odmah registrovati pad nivoa triglicerida, ali pacijenti će osetiti promene u vidu, na primer, više energije za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, poručuju stručnjaci.