Zdravlje

Trigliceridi – u kojim namirnicama ih ima najviše, na koje etikete da obratimo pažnju

Priredio/la: D. T.

Čovek koji je u stalnom pokretu lakše kontroliše trigliceride u odnosu na osobu koja sedi više od 8 sati svakog dana

Trigliceridi su vrsta masnoće (lipidi) neophodni za normalno funkcionisanje organizma. Oni nam obezbeđuju neophodnu energiju, tako što organizam razređuje trigliceride i pretvara ih u glukozu. Trigliceride unosimo u organizam hranom i često preterujemo, pa su visoke vrednosti triglicerida u kombinaciji sa holesterolom jak faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, pankreatitisa, dijabetesa.

Pojedine vrste namirnica obiluju velikom količinom triglicerida i potrebno je da ih izbegavamo, posebno ako već imamo neku hroničnu bolest. Na sreću možemo sami sebi dosta da pomognemo pravilnom ishranom i adekvatnom fizičkom aktivnošću.

Jednostavni šećeri i trigliceridi

Jednostavni šećeri, saharoza to jest beli šećer koji se najčešće koristi, ali i fruktoza su česti izvori povišenih triglicerida. Usled neadekvatne ishrane može da dođe do porasta telesne težine i razvoja stanja kao što je insulinska razistencija i dijabetes tipa 2.

Slatkiši sa visokim nivoom triglicerida su sveže i konzervisano voće, sladoled, slatki jogurt, bombone, zaslađene žitarice, sokovi sa velikom količinom šećera. Potrebno je da čitamo etikete i izbegavamo namirnice sa prvim navedenim dodatkom kukuruznog sirupa, saharoze, maltoze.

Kukuruzni sirup je jeftiniji u odnosu na druge zaslađivače i redovni dodatak gaziranih pića, kolača, peciva, sladoleda, konditorskih proizvoda. Upotreba kukuruznog sirupa dovodi se u direktnu vezu sa epidemijom gojaznosti, oštećenjima jetre, posebno kod osoba sa nealkoholnom masnom jetrom.

Stručnjaci naglašavaju da je voće zdravo jer je bogato vitaminima, mineralima i vlaknima, ali dodaju da bi osobe sa visokim nivoom triglicerida, zbog fruktoze, trebalo da ograniče dnevne porcije voća,

Trans masnoće i trigliceridi

Pojedine naučne studije naglašavaju povezanost zapaljenskih procesa sa povišenim unosom trans masti. Ističe se da trans masti mogu da oštete krvne sudove, dovedu zbog povećanja telesne težine i do dijabetesa tipa 2.

Mnogi stručnjaci naglašavaju da bi trans masti, kao loše, trebalo maksimalno da izbegavamo, posebno namirnice pržene u dubokom ulju, margarin, industrijske slatke i slane grickalice, brzu hranu.

Postoje i podeljena mišljenja kada je u pitanju upotreba masti, ali generalno preporuka je da pri kupovini namirnica čitamo etikete i posebno obratimo pažnju na „hidrogenizovane masti“ koje je potrebno da maksimalno izbegavamo. Savet je da se ograniči i konzumacija crvenog mesa.

Neće uvek kajmak i svinjska mast biti štetni

Lekari objašnjavaju da namirnice bogate trigliceridima kao što su kajmak i svinjska mast, ne moraju da budu štetne u svim okolnostima. Problem je u neumerenosti i slaboj fizičkoj aktivnosti. Čovek koji je u stalnom pokretu lakše kontroliše trigliceride u odnosu na osobu koja sedi više od 8 sati svakog dana.

Veće vrednosti triglicerida nisu uvek posledica pogrešne ishrane, moguće su i kod osoba koje pate od štitaste žlezde, posle upotrebe nekih lekova.

Stručnjaci upozoravaju da je i kod pacijenata koji koriste lekove za kontrolu masnoća u krvi, pre svega, neophodna adekvatna ishrana i fizička aktivnost. Veruje se da se prvi boljitak može da oseti u roku od nedelju do 10 dana posle promene načina ishrane i primene fizičke aktivnosti. Laboratorija neće odmah registrovati pad nivoa triglicerida, ali pacijenti će osetiti promene u vidu, na primer, više energije za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, poručuju stručnjaci.