Mozak je najsloženiji i najmisteriozniji organ, kontroliše aktivnosti i emocije. Broj neurona se sa starenjem smanjuje, a stručnjaci naglašavaju da starenje neurona nije pojam koji se odnosi samo na njihov manji broj, već i na umanjenje funkcionalnih kapaciteta. Istraživanje objavljeno u časopisu Nature tvrdi da ljudski mozak najbrže stari u 57. 70. i 78. godini godina. Sve ovo ipak ne znači da određenim životnim navikama ne možemo da usporimo ovaj proces.
Starenje je praćeno smanjenom brzinom reagovanja
Stručnjaci su nedavno otkrili 13 proteina u krvi koji mogu da se dovedu u vezu sa bržim starenjem mozga i otkrili da su promene najintenzivnije u dobi od 57, 70 i 78 godina. Starenje je uglavnom praćeno smanjenom brzinom reagovanja. To ne znači da starija osoba neće biti u mogućnosti da obavi i složene zadatke, već da će joj biti potrebno samo nešto više vremena u odnosu na mlađe osobe.
Ishrana koja usporava starenje mozga
Odgovarajući način ishrane može da zaštiti mozak i druge organe od bolesti i ranog starenja. Masne vrste morske ribe, mahunarke, orasi i integralne žitarice, mogu da sprče starenje mozga i zaštite pamćenje. Lisnato zeleno povrće puno je esencijalnih hranljivih materija koje deluju na sličan način. Posebno je delotvorna mediteranska ishrana koja štiti mozak, srce i krvnih sudove od mogućih bolesti.
– Zdrav način ishrane poboljšava zdravlje mozga i sprečava kognitivna oštećenja – navodi specijalista ishrane dr Lisa Young sa New York University.
Vežbanjem protiv starenja mozga i tela
Pored ishrane i fizičko vežbanje je dobar saveznik.
– Svakodnevno vežbanje je način očuvanja pokretljivosti i kognitivnih sposobnosti i u starijem životnom dobu. Čak i minimalna svakodnevna šetnja može da nas nekada zaštiti od demencije – kaže neurolog dr Kim Johnson Hatchett.
Studija objavljena prošle godine pokazala je da nedostatak sna može da ubrza proces starenja i mozga. Stručnjaci savetuju sa spavamo 7 do 8 sati, da u isto vreme idemo na spavanje.
Neuronaučnik Rachelle Summers nas podseća da mozak jačaju aktivnosti kao što su stalno učenje, na primer stranog jezika, nekog instrumenta, novih veština. Sve ovo može da poboljša naše pamćenje, kaže Summers.
Usamljenost nije dobra ni za srce ni mozak
Usamljenost može da bude veoma štetna za mentalno i fizičko zdravlje. Tesno je povezana sa većim rizicima od kardiovaskularnih problema i depresije. Nekada nam je osama potrebna da saberemo misli, ali ako potraje može da dođe do problema.
Prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije, usamljenost deluje na mozak i naše zdravlje kao i pušenje 15 cigareta dnevno. Smatra se da dugotrajna usamljenost jača rizik od moždanog udara i veoma negativno deluje na kognitivne funkcije.
– S obzirom na duboke zdravstvene i društvene posledice usamljenosti imamo obavezu da određenim merama delujemo na usamljenost isto kao na gojaznost, pušenje, upotrebu narkotika – smatra hirurg dr Vivek Murthy.
