Namirnice sa najvećim količinama likopena su lubenica, paradajz, grejpfrut, crvena slatka paprika, papaja i mango Foto Shutterstock
Likopen, hemijska supstanca u biljkama koja se zove karotenoid, hrani kao što su paradajz, lubenica i slatke crvene paprike, prirodno daje njihovu ružičastu/crvenu boju. Smatra se da je dobar za zdravlje kostiju i, kao moćan antioksidans, može pomoći u zaštiti od srčanih bolesti, određenih vrsta raka i visokog šećera u krvi. Pored hrane kao izvora, likopen je dostupan kao dodatak ishrani u obliku tableta, kapsula i gel kapsula.
Jedna od najvećih prednosti likopena jeste ta da je antioksidant i štiti telo od stresa slobodnih radikala koji može oštetiti DNK i druge ćelijske strukture.
Antioksidativna svojstva pomažu u balansiranju aktivnosti slobodnih radikala u telu i na taj način mogu smanjiti rizik od određenih bolesti. Na primer, postoje dokazi da likopen ima ulogu u održavanju zdravlja kostiju.
Iako možda postoje dodatne prednosti likopena u vezi sa zdravljem srca i prevencijom raka, trenutno nema dovoljno dokaza koji to podržavaju.
– Zdravlje kostiju
Sve je više dokaza da likopen može pomoći u održavanju čvrstine kostiju. U kliničkoj studiji iz 2020. godine, pokazalo se da likopen utiče na metabolizam kostiju (stalnu proizvodnju i razgradnju koštanog tkiva). Autori su otkrili da je likopen promenio aktivnost više gena koji podržavaju gustinu kostiju, obezbeđujući snagu kostima.
– Rak
Likopen je antioksidans. U teoriji, antioksidansi mogu da zaštite od raka tako što sprečavaju oštećenja DNK i ćelijskih struktura. Nažalost, trenutno istraživanje likopena je previše ograničenog kvaliteta da bi se garantovalo da likopen smanjuje rizik od raka.
Istraživanja su pokazala da su viši nivoi likopena u snažnoj korelaciji sa smanjenim rizikom od raka prostate. Na primer, jedna meta-analiza pokazala je da su učesnici koji su prijavili veći unos likopena i imali viši nivoi likopena u krvi bili u manjem riziku od raka prostate. Takođe, kako su se povećali unos likopena i njegovi nivoi u krvi, rizik od raka se dodatno smanjio. Ovo je takođe potvrđeno u epidemiološkim studijama o unosu likopena i smanjenom riziku od karcinoma glave i vrata.
Međutim, trenutno nema dokaza da sam likopen direktno uzrokuje ovaj smanjeni rizik. Na primer, poznato je da je konzumiranje više voća i povrća u celini povezano sa smanjenim rizikom od raka.
Potrebno je kvalitetno istraživanje kako bi se pokazalo da likopen i njegove antioksidativne sposobnosti mogu direktno uticati na razvoj karcinoma prostate i drugih karcinoma.
– Zdravlje srca i krvnih sudova
Veći unos likopena i nivoi u krvi u korelaciji su sa smanjenim rizikom od moždanog udara. Međutim, malo je dokaza da likopen direktno uzrokuje ovaj smanjeni rizik.
Dobro upravljanje krvnim pritiskom i holesterolom od suštinskog su značaja za zdravlje srca i krvnih sudova. Postoje različiti dokazi o tome da li likopen može pomoći u poboljšanju kardiovaskularnog zdravlja. Meta-analiza iz 2020. godine potvrdila je da postojeće istraživanje ne podržava vezu između likopena i krvnog pritiska ili nivoa holesterola.
Međutim, pojavljuju se dodatni dokazi koji podržavaju ulogu likopena u održavanju zdravlja krvnih sudova. U jednoj kliničkoj studiji, likopen se pokazao kao koristan za funkciju endotela. Funkcija endotela odnosi se na faktore povezane sa zdravljem unutrašnje obloge krvnih sudova. Zanimljivo je da je ovo poboljšanje primećeno samo kod ljudi sa kardiovaskularnim oboljenjima, a ne među zdravim učesnicima.
Potrebno je više istraživanja pre nego što se potvrdi da je likopen koristan za kardiovaskularno zdravlje.
Likopen je takođe proučavan za upotrebu u lečenju:
Međutim, potrebno je više studija pre nego što bi likopen mogao da se preporuči za lečenje ovih stanja.
Iako likopen ima zdravstvene prednosti, ipak može da izazove neželjene efekte. Međutim, postoje ograničena istraživanja o neželjenim efektima likopena.
Konzumiranje velikih količina likopena ili njegovih suplemenata može dovesti do likopenemije. Likopenemija dovodi do narandžaste ili crvene boje kože i nestaje nakon ishrane sa malo likopena. Smatra se da je relativno bezopasna.
Dok je likopen generalno bezbedan, suplemente likopena ne treba koristiti bez prethodnog razgovora sa lekarom. Suplemente likopena generalno treba izbegavati tokom:
Iako ne postoji zvanična preporuka za unos likopena, 2 do 75 miligrama dnevno je uobičajeno proučavano i dokazano bezbedno. Dužina upotrebe u studijama obično jedan do šest meseci. Manje je verovatno da će manje doze izazvati benigno stanje kože, likopenemiju.
Likopen je rastvorljiv u mastima, što znači da se bolje apsorbuje u crevima kada se uzima sa mastima. Stoga, suplemente likopena treba uzimati uz obroke koji sadrže razumne količine zdravih masti, kao što su one iz orašastih plodova, masne ribe, jaja, avokada ili maslinovog ulja.
Treba imati na umu da se likopen bori sa drugim karotenoidima za apsorpciju u crevima. Zato uzimanje suplementa likopena sa luteinom, beta-karotenom ili drugim suplementom karotenoida može dovesti do smanjene apsorpcije. Drugi suplementi, kao što je kalcijum, takođe mogu smanjiti apsorpciju.
Antitrombocitni lekovi: Likopen može inhibirati zgrušavanje krvi, što može povećati rizik od krvarenja tokom i nakon operacije. Budite oprezni kada koristite likopen sa drugim lekovima, uključujući biljne preparate i lekove na bazi biljaka.
Anorektični lekovi: Teoretski, lekovi koji smanjuju potrošnju hrane (anorektični lekovi) u celini mogu smanjiti unos likopena.
Inhibitori lipaze: Inhibitori lipaze, koji smanjuju apsorpciju masti, takođe mogu uticati na sposobnost organizma da apsorbuje likopen.
Suplementi slični likopenu uključuju:
Beta-karoten, lutein i zeaksantin su karotenoidi i antioksidansi poput likopena. Međutim, oni se nalaze u različitim namirnicama. Na primer, beta-karoten je dobro poznat po tome što šargarepi daje narandžastu boju, a nalazi se i u slatkom krompiru, paradajzu i mnogim drugim namirnicama. Lutein i zeaksantin se uglavnom nalaze u tamnozelenom povrću.
Beta-karoten se u telu pretvara u drugi antioksidans, vitamin A, koji uglavnom može da se nađe u istoj hrani kao i beta-karoten.
Vitamini E i C takođe su uobičajeni antioksidansi u našoj ishrani. Vitamin E se nalazi u mnogim namirnicama, uključujući bademe, semenke suncokreta, avokado i paradajz. Vitamin C je dobro poznat po svom prisustvu u citrusima, ali se takođe nalazi u paradajzu i mnogim drugim namirnicama.
Cela hrana treba da bude poželjan izvor likopena, jer sadrži dodatne hranljive materije koje zajedno sa likopenom mogu da pruže zdravstvene koristi. Na primer, paradajz pored likopena sadrži razne druge antioksidante, koji zajedno hrani mogu da daju njenu moć u poboljšanju zdravlja.
Takođe, iako nije dokazano da sam likopen smanjuje holesterol, dobra količina vlakana u ishrani to može. Dok vlakna mogu dam se nađu u paradajzu, nema ih u suplementima likopena.
Likopen se nalazi u mnogim namirnicama, od kojih je većina karakteristične narandžaste ili crvene boje koju im daje likopen. Namirnice sa najvećim količinama likopena su lubenica, paradajz, grejpfrut, papaja i mango.
Određeni proizvodi od paradajza, uključujući sušeni paradajz i paradajz pire, moćni su izvori. Svež paradajz srednje veličine ima oko 3,2 miligrama likopena.
Druge namirnice kao što su špargle, japanske jabuke (kaki) i crvene paprike takođe su dobar izvor likopena.
Dostupne su tri različite vrste suplemenata likopena.
Likopen se može prodavati u sintetičkom obliku, napravljenom u laboratoriji. Postoje i izvučeni oblici likopena, što znači da se hemijskim putem izdvaja iz izvora hrane, kao što je paradajz. Bez obzira na izvor, kad se unese u organizam likopen deluje na isti način.
Treći tip suplementa koji se naziva standardizovani ekstrakt paradajza, sadrži likopen u kombinaciji sa drugim hranljivim sastojcima koji se prirodno nalaze u paradajzu. Između ostalih hranljivih materija, ovo obično uključuje antioksidante vitamin E i vitamin A.