Vlažnost vazduha ili visok nivo vlažnosti znači da u vazduhu ima mnogo vodene pare ili vode u obliku gasa koji utiču na funkcionisanje ljudskog tela. Osim što se osećamo neprijatno i „lepljivo“ zbog previše znojenja, visoka vlažnost vazduha može da bude i opasna po zdravlje.
Visoka vlažnost može da promeni kvalitet vazduha
U vlažnim uslovima, vazduh postaje optrećen vodonikom i azotom, kao i kiseonikom, a naša pluća moraju da rade više kako bi dobila kiseonik iz vazduha. Ovo je samo jedan od razloga zašto se osećamo tako letargično kada je visoka vlažnost vazduha i zašto nam je tada fizička aktivnost posebno opterećujuća.
Nažalost, vlažnost i loš kvalitet vazduha često idu „ruku pod ruku“. Sa toliko vodene pare u vazduhu tokom vremena visoke vlažnosti, čestice zagađenja u vazduhu ne mogu da se rasprše u atmosferu tako lako kao inače. Vlažnost drži ove čestice blizu tla, povećavajući i održavajući nivoe zagađenja vazduha oko nas.
Tačka rose određuje osećaj vlažnosti
Nacionalne meteorološke službe smatraju tačku rose – temperaturu koju vazduh mora da dostigne kako bi bio zasićen vodenom parom – najtačnijom merom koliko je vlažno napolju ili kolioka je vlaga u atmosferi. Iako svi imaju različit osećaj kada su u pitanju uslovi na otvorenom, meteorološke službe generalno smatraju da je temperatura tačke rose od 12,7 ℃ i niža – prijatna čoveku. Kada se temperatura tačke rose popne iznad 21℃ vazduh može da postane težak i neprijatan, a koža počinje da dobija taj osećaj lepljivosti.
Visoka vlažnost je razlog što imamo osećaj da je napolju toplije
Za visoku vlažnost vazduha ključna reč je osećaj. Pri visokoj vlažnosti, temperatura zapravo nije viša, ali se tako osećamo jer naše telo ne može da se ohladi. A šta je to što ga sprečava da se rashladi kada visoka vlažnost?
Na visokim temperaturama čovek se znoji a delovanje kapljica znoja koje isparavaju sa naše kože nas rashlađuje. Lekari objašnjavaju da je znoj jedan od glavnih načina na koji se telo hladi. Ali, tokom vlažnog dana, znoj teže isparava u vazduh. Pri visokoj vlažnosti, vazduh je već skoro pun vodene pare i ne može više da izdrži.
– Odatle dolazi osećaj vrućine, lepljivosti. Znoj ostaje na našoj koži i ne može da ispari u vazduh. Kao rezultat toga, telo nastavlja da se znoji i znoji, ali ne osećamo nikakvo olakšanje. Konačno, visoka vlažnost dovodi telo u stanje preopterećenosti da se ohladi. I sa svim tim dodatnim naporima telesna temperatura može samo da poraste – objašnjava dr Marny Benjamin, lekar urgentne medicine.
Visoka vlažnost povećava rizik od bolesti koje imaju veze sa toplotom
Većina ljudi se slaže da vruć dan postaje sve nepodnošljiviji kada je vlažno pre svega jer visoka vlažnost vazduha može da izazove oboljenja koja se dovode u vezu sa toplotom.
– Nemogućnost da se ohladimo pojačava osećaj neprijatnosti i to zapravo utiče na naše unutrašnje procese. Kako temperatura nastavlja da raste, naša tela moraju više da rade kako bi pokušala da nas rashlade i to dovodi do „pregrevanja“ – ističe dr Benjami.
Kako bi nas sprečio da se pregrejemo, dr Benjamin navodi da mozak kreće u akciju, šaljući više krvi u kožu odakle toplota može da izađe (zbog toga počinjemo da se crvenimo) i širi krvne sudove kako bi se pojačalo znojenje.
– To može da dovede naše telo do dehidracije – gubitka vode, soli i hemikalija koje su mu potrebne za funkcionisanj. A preusmereni protok krvi uskraćuje našim drugim organima njihovo normalno snabdevanje krvlju. Da stvar bude gora, ovi fizički odgovori ne funkcionišu tako dobro u vlažnim uslovima – kaže dr Benjamin.
Ozbiljna stanja izazvana visokom vlažnošću
Kada usled visoke vlažnosti vazduha telo „pregori“ postaje ranjivo na mnoštvo neželjenih efekata koji imaju veze sa toplotom i vlagom kao što su umor, grčevi u mišićima i poteškoće sa disanjem. Ali, to takođe može da dovede do ozbiljnijih stanja, kao što su:
- Dehidracija:Prekomerno znojenje na ekstremnoj vrućini i vlažnosti dovodi do toga da naša tela gube esencijalne tečnosti brže nego što ih možemo zameniti pijaćom vodom. Osećaj žeđi je prvi znak da postajemo dehidrirani. Ako i dalje ne dobijamoe dovoljno vode, počećemo manje da se znojimo i mokrimo, a mogli bismo da doživimo glavobolju, grčeve u stomaku i grčeve mišića
- Nesvestica: Kada se onesvestimo po vrućem vremenu, to je zato što je krvni pritisak u našem mozgu opao jer krv juri ka drugim delovima tela kako bi se borila protiv toplote
- Toplotni osip: Prekomerno znojenje može da dovede do toplotnog osipa kada znoj ostane zarobljen ispod kože. Područje osipa će imati izbočine koje prati svrab i peckanje
- Toplotna iscrpljenost: Kontinuirani gubitak tečnosti usled prekomernog znojenja može da dovede do toplotne iscrpljenosti. Ako osećamo slabost, mučninu ili vrtoglavicu nakon što smo proveli vreme na vrućini, verovatno smo doživeli toplotni udar.
Visoka vlažnost takođe može da pogorša postojeća zdravstvena stanja i učine nas podložnijim negativnim zdravstvenim efektima toplote i vlage koji mogu da izazovu ozbiljniju fizičku reakciju. To se posebno odnosi na astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća, bolesti srca i visok krvni pritisak, dijabetes i alergije.
