Dalekovidost (Hypermetropia) je čest poremećaj vida koji karakteriše mutan izgled objekata koji su nam blizu u vidnom polju, dok one koji su udaljeni jasno vidimo. Zanimljivo je da se u najvećem procentu rađamo dalekovidi, a da ovo stanje postaje ozbiljnije tokom godina života.
Mogućnosti lečenja i lekova za dalekovidost
Najjednostavniji način lečenja dalekovidosti je nošenje korektivnih alata, naočara ili kontaktnih sočiva. Druga mogućnost je operacija. Iako se većina korektivnih operacija radi radi lečenja kratkovidosti, ponekad je intervencije potrebno izvesti i kod dalekovidih osoba. Pri hirurškom rešavanju problema dalekovidosti lekar interveniše samo na tankom spoljnom sloju rožnjače tako što pomoću takozvanog ekscimer lasera praktično vrši preoblikovanje spoljašnjeg sloja rožnjače.
Kako svaka intervencija može da nosi određene komplikacije, u slučaju operativnog lečenja dalekovidosti to mogu biti nedovoljna ili prevelika korekcija prvobitnog problema sa vidom, novi problemi sa vidom (pojava oreola ili drugih efekata oko polja jakog svetla), suvoća oka, infekcija, ožiljci na rožnjači, gubitak vida (u retkim slučajevima).
Mogu li alternativne i komplementarne terapije da pomognu da se ublaži ili izleči dalekovidost
Vežbe za oči nisu dokazano efikasna alternativna terapija za dalekovidost. Kada osećate da su vam se oči umorile, prestanite da čitate ili radite nešto drugo što doprinosi naprezanju. To ih može značajno poštedeti i odložiti upotrebu naočara ili sočiva. Istraživanja pokazuju da neke vrste kapi za oči mogu privremeno da smanje presbiopiju (uznapredovalu dalekovidost). Ali, još uvek nema dovoljno studija koje bi u potpunosti potvrdile ove navode.
Prema istraživanjima, ne postoji način da se spreči dalekovidost ali određena ponašanja i postupci mogu pomoći u zaštiti vida i boljeg zdravlja očiju. Zaštitne mere uključuju pre svega redovne preglede očiju i zaštitu očiju od sunca. Svakako, pre svega treba smanjiti naprezanje očiju i redovno raditi kontrolne preglede koji će pratiti stepen dalekovidosti.
Šta može da se desi ako ne lečimo delakovidost: Zašto je opasna ako se ne tretira
Moguće komplikacije uključuju:
- strabizam (vežbe, nošenje naočara sa zaštitom pomažu)
- glavobolja zbog naprezanja
- nervoza i psihičke smetnje.
Važno je istaći i da dalekovidost može da ugrozi i utiče na bezbednost ljudi, na primer, tokom vožnje ili obavljanja poslova na visini.
Problemi sa čitanjem, pisanjem i „lenje oko“
Četvorogodišnjaci i petogodišnjaci sa nekorigovanom umerenom hipermetropijom mogu imati probleme sa fokusiranjem i pažnjom, što nekad izaziva problem u pisanju ili čitanju. Deca sa teškim stepenom hipermetropije imaju veći rizik od razvoja očnih oboljenja, poput strabizma (ukrštenih očiju ili očiju koje ne gledaju u istom smeru) i ambliopije (poznate i kao „lenje oko“).
