Astma je hronična bolest kada zbog zapaljenskog procesa dolazi do sužavanja disajnih puteva i disajnih tegoba. Otežano disanje, kašalj, sviranje u grudima (vizing), kratak dah, osećaj stegnutosti, bola u plućima, neki su od simptoma astme koji se uglavnom vezuju za hladnije zimske uslove. Lekari, ipak, upozoravaju da je astma bolest koja može da se pogorša i tokom letnjih dana. Komplikacije lako mogu da se izbegnu redovnom primenom terapije i određenim navikama, koje će pacijentu obezbediti dobar kvalitet života i letovanje bez nepotrebnih tenzija.
Jedan broj pacijenata pravi bitnu grešku tokom leta
Čini se da je leto doba godine, kada je iz raznih razloga i zdravim osobama na neki način otežano disanje, a problem je još veći kod pacijenata koji se leče od astme.
– Epizode pogoršanja astme obično se vezuju za period zime, zbog prisustva magle, aerozagađenja, pada temperature i za proleće, kada počinje cvetanje i raste koncentracija polena što sve dovodi do pogoršanja alergijske astme. Ipak i leto je doba godine kada postoje visoki rizici za pogoršanje astme, češćih napada, čak i razvoja astmatičnog statusa. Uočava se da tokom leta izvestan broj pacijenata prestaje sa inhalacionom zaštitnom terapijom pumpicama, što je velika greška koja ih izlaže najvećem riziku od pogoršanja astme – kaže za portal eKlinika pulmolog prim. dr sci. med. Tatjana Radosavljević.
Kako dolazi do pogoršanja?
Mogući „okidači“ za pogoršanje astme u toku leta su alergeni iz vazduha, polen, veoma visoke temperature, suv vazduh, jako nagle promene temperature, visoka vlažnost, oluja sa grmljavinom, aerozagađenje, promene barometarskog pritiska, objašnjava dr Radosavljević. Astma može da se ispoljava i napadima koji mogu da budu lakši, ali i jako teški, s tim da ne postoji povezanost sezone i težine napada, dodaje doktorka.
– Vruć, vlažan vazduh može da bude problem. Uslovi vrućeg i vlažnog vazduha dovode do bronhokonstrikcije (kontrakcije mišića bronhija) što otežava disanje. Vruć vazduh iritira disajne cevi. U nekim oblastima vrućina i sunčani dani su često kombinovani sa porastom koncentracije aeropolutanata. Visoka koncentracija ozona može da bude jak okidač za astmu, jer se u ovim uslovima povećava rizik od aerozagađenja, pogotovo od ozona. On se lako udahne, povećava koncentraciju do opasnog nivoa, iritira već preosetljiv respiratorni sistem, oštećuje ćelije pluća, smanjuje plućnu funkciju, pogoršava simptome astme – navodi dr Radosavljević.
Astma i letnje oluje
Tokom leta dolazi i do porasta koncentracije polena trava, korova i drveća. Često se povećava i koncentracija buđi.
– Buđ čine spore gljivica, koje kada se udahnu dovode do simptoma alergije. One putuju kroz vazduh, često noću, kada je suv vazduh, u uslovima magle ili vetra, njihov pik je u junu mesecu. Buđ i poleni se šire daleko kada duva vruć vetar. Ponekad dim koji nastaje zbog letnjih šumskih požara može da bude razlog za pogoršanje astme. Letnje oluje sa grmljavinom mogu da budu uzroci pogoršavanja astme, jer se u ovim uslovima odjednom naglo povisi nivo alergena, polena, buđi, koje širi jak vetar. Kada osoba udahne neki od ovih elemenata dolazi do zapaljenja vazdušnih puteva. Simptomi mogu da budu i veoma teški, jer oluja može da dovede do naglog pada temperature i porasta vlažnosti vazduha – objašnjava dr Radosavljević.
Nagle promene vremena izazivaju spazam bronhija
Pacijenti sa astmom mogu bezbrižno da borave u klimatizovanim prostorijama u kojima se filteri klima uređaja redovno čiste. Doktorka naglašava da temperaturna razlika treba da bude do deset stepeni, pošto nagle promene temperature mogu da izazovu spazam bronhija i napad astme.
– Ono što je važno jeste da pacijent ima uvek kod sebe pumpicu sa bronhodilatatorom i da lekove čuva na propisan način, ne u zagrejanim automobilima. Veoma je bitna redovna primena terapije. Potrebno je voditi i računa o sportskim aktivnostima koji se praktikuju na otvorenom prostoru, kao što su vožnja bicikla ili planinarenje kako ne bi došlo do pogoršanja bolesti. Pojedini pacijenti imaju takozvanu astmu na napor. Istovremeno zbog dubljeg disanja može da se poveća i količina udahnutog polena ili buđi kao i aeropolutanata – precizira dr Radosavljević.
Plivanje reguliše disanje, ali jedan element može da bude problem
Sagovornica portala eKlinika dodaje da se kod sumnje na postojanje astme na napor preporučuje primena inhalacionih bronhodilatatora pre vežbanja.
– Sa druge strane, vežbanje se preporučuje, jer može da popravi plućnu funkciju. Potrebno je ipak biti na oprezu u nekim situacijama. Moguće je da plivanje u bazenima sa hlorisanom vodom pogorša astmu, pošto hlor može da deluje kao respiratorni iritans. Hlor može biti opasan za astmatičare kako u otvorenim tako i u zatvorenim bazenima. Samo plivanje može da reguliše disanje. Kampovanje, takođe, može da izazove komplikacije astme zbog količine polena i buđi u šatoru. Pacijentima sa astmom ne preporučuje se ni okupljanje oko logorske vatre zbog dima. I šumski letnji požari pogoršavaju astmu zbog udisanja dima, čak iako je mesto požara udaljeno kilometrima. Isto važi i za vatromete – upozorava dr Tatjana Radosavljević.
Kada je potrebno da se zatvaraju prozori?
Astma je bolest koja mora da se kontroliše i dobrom higijenom, doktorka preporučuje i češće pranje posteljine tokom leta zbog grinja.
– Savet pacijentima jeste i da prate prognozu vremena, jer na taj način mogu da dobiju i informacije o polinaciji (aktivnosti polena). Potrebno je ograničiti dnevne aktivnosti na otvorenom prostoru u danima kada je prisustvo trigera veliko. Zatvorite prozore da ne dođete u kontakt sa polenima. Uključite klima uređaje koji se redovno čiste i izvlače vlagu. Proverite kvalitet vazduha. Nosite pumpice sa bronhodilatatorima uvek sa sobom – kaže dr Radosavljević.
Astma, mogu li nemedikamentozne mere da spreče komplikacije?
Astma u letnjim uslovima može da se kontroliše i nemedikamentoznim merama. Doktorka savetuje primenu ovlaživača i prečišćivača vazduha, antialergijske dušeke i jastuke za spavanje, korišćenje hepa usisivača. Preporuka su i suplementi koji štite disajne puteve od oksidativnih oštećenja kao što su vitamini A, C i Likopen. Potrebno je raditi na smanjenju stresa, konzumirati zdravu hranu, biti fizički aktivan i sprovoditi vežbe disanja.
– Ostanite kod kuće u toplim, vlažnim danima sa zatvorenim prozorima; a ako morate izlazite popodne, ili ranije ujutru. Hladite se, tuširajte se i perite kosu posle boravka napolju kako biste uklonili polen sa kože i kose. Pijte što više vode, pošto ona razređuje sluz i rashlađuje telo. Redovno uzimanje terapiju – naglašava dr Radosavljević.
Letovanje pacijenata sa astmom
Kada je u pitanju najbolja opcija za letovanje pacijenata sa astmom, doktorka kaže da umereno izlaganje sunčevoj svetlosti ima brojne benefite i povećava količinu vitamina D u organizmu
– Udisanje vazduha bogatog solju poboljšava disanje. Morski vazduh sadrži jod, so, magnezijum, smanjuje simptome astme, poboljšava probleme sa alergijama i sa kožom, stimuliše imuni sistem. Takođe, poboljšava simptome sinuzitisa. Morska voda bogata je mineralima, kao što su magnezijum, hloridi, kalijum, natrijum, jod, sumpor. Boravak na moru je svojevrsna antistres terapija – kaže dr Radosavljević.
Nekada su uz šešir i naočare potrebne i maske
Doktorka dodaje i da bi bilo dobro da se pre odlaska na odmor pacijenti konsultuju sa lekarem.
– Terapija se obično ne menja, ali mora da se redovno koristi. Pacijenti sa kontrolisanom astmom mogu da putuju avionom, nije potrebna posebna priprema za let. Preporuka pacijentima jeste i da piju vodu, pića sa kofeinom koja imaju efekat da šire bronhije. Kafu, čaj u manjim količinama i pića sa vitaminom D. Voda štiti od dehidratacije pogotovo pri naporu. Potrebno je izbegavati pića sa sa šećerom i alkohol. Savet je i lagana hrana, bogata vitaminima D, E i omega 3- masnim kiselina, koje imaju antiinflamatorni efekat. Dobro je da se konzumiraju namirnice sa dosta vlakana, voće i povrće. Savet je i da se nose šeširi, sunčane naočare i maske kada je aerozagađenje visoko – kaže dr Radosavljević.
Kada je u pitanju izbor destinacije za odmor doktorka savetuje i boravak i na moru i planini.
– Nema nikakve razlike u preporukama među pacijentima. Deset dana je minimum, idealno bi bilo da se provede do tri nedelje što nažalost najčešće nije moguće – objašnjava dr Tatjana Radosavljević.
Da li komentar i preporuke vaze i za HOBP ?