Letovanje na moru ili planini, šta je bolje za zdravlje i oporavak od bolesti

Letovanje na moru je obično prvi izbor mnogih građana kada se odlučuje gde otputovati na godišnji odmor. I kratka pauza od svakodnevnih poslovnih obaveza može biti pravi eliksir. Stručnjaci navode da je morski vazduh bogat negativnim jonima vodonika, ali i da letovanje na planini ima zdravstvenih prednosti, posebno za one osobe koje ne podnose velike vrućine. Kada je u pitanju oporavak posle bolesti posebno se istuču centri u kojima se prepliću morski i planinski vazduh.

Letovanje na moru ublažava bolove

Letovanje na moru, lekari preporučuju osobama koje su svakodnevno izložene stresu, kod bolesti srca i krvnih sudova, astme i oboljenja disajnih organa, alergija, kod mnogih kožnih bolesti poput psorijaze, ekcema, dermatitisa.

– Boravak na moru ublažava bolove koji su prisutni u periodu rehabilitacije posle povreda, ali i kod išijasa i bolova u leđima. Kod reumatskih stanja i bolesti, kod endokrinih oboljenja kao što su šećerna bolest i oboljenja štitaste žlezde. U slučaju da želimo da eliminišemo višak tečnosti iz organizma i sprovedemo svojevrsnu detoksikaciju organizma, onda nam letovanje na moru svakako može pomoći – kaže za portal eKlinka lekar opšte medicine dr Živica Lukić.

Morska so ima antiseptičko delovanje

Morski vazduh zasićen je negativnim jonima koji olakšavaju disanje. Sam naziv „negativni joni“, odnosi se na negativne jone kiseonika, objašnjava dr Lukić.

– Upravo zbog negativne polarizacije i nestabilnosti, negativni joni imaju mogućnost da privlače pozitivno naelektrisane čestice iz vazduha poput virusa, bakterija, čestica prašine sa kojima se spajaju i onemogućavaju njihovo dalje kretanje kroz vazduh i štetno delovanje. Naročito u ranim jutarnjim časovima, kada šetamo pored mora možemo najbolje osetiti sve blagodeti čistog i svežeg vazduha koji nam omogućava lakše disanje. I morska so ima antiseptično delovanje, što je poznato još iz Hipokratovog vremena. Još je tada zapaženo da rane na rukama mnogo brže zarastaju posle tretiranja morskom vodom. Danas se zna da je kalijum hlorid kojeg ima u morskoj vodi odličan antiseptik – precizira dr Lukić.

Morska voda za sluznicu nosa

Stručnjaci preporučuju i korišćenje čiste morske vode za tretiranje sluznice nosa, jer će ona lokalno delovati antiseptično i protivupalno, a ujedno neće oštetiti nežnu sluznicu nosa.

– Morska voda ima gotovo istovetan sastav i pH vrednost kao i krvna plazma. Morska voda za tretiranje sluznice nosa preporučuje i kod alergijskih procesa poput sezonskog alergijskog rinitisa, jer djeluje i kao antihistaminik to jest, sprečava dejstvo histamina, supstance odgovorne za alergijske reakcije. Grgljanje morske vode se preporučuje, jer so izvlači vodu i samim tim smanjuje bol, upalu grla i krajnika i elimiše uzročnike infekcije. U slučaju težih infekcija, samo grgljanje, naročito ako se ne primeni na vreme, neće biti dovoljno za izlečenje ali može biti od pomoći pri ublažavanju tegoba. U zimskom periodu godine možemo i u kućnim uslovima napraviti slani rastvor sličan morskoj vodi i koristiti ga u iste svrhe. Potrebo je pomešati 250 ml mlake vode i 1/4 do 1/2 kašičice soli i grgljati 2 do 4 puta dnevno – objašnjava dr Lukić.

More ili planina?

Doktora dodaje i da je normalan nivo joda u organizmu jako važan, nije dobro kada je ovaj element prisutan u visokim koncentracijama, ali ni kada ga nema u dovoljnoj meri.

– Boravak na moru može biti od pomoći osobama koje imaju snižen nivo hormona štitaste žlezde, ali i deci u razvoju kod kojih su povećane potrebe kako za jodom tako i ostalim elementima neophodnim za fizički, intelektualni i mentalni razvoj. Letovanje na planini, sa druge strane svakako se preporučuje osobama koje pate od anemija (malokrvnosti), jer boravak na višim nadmorskim visinama podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Pacijentima sa hroničnim respiratornim bolestima ne savetuje se boravak na visini većoj od 1.500 metara nadmorske visine, dok je za osobe sa hroničnim srčanim bolestima ova granica je još niža i iznosi negde oko 800 metara nadmorske visine. Zato je za ove osobe možda bolji izbor boravak na moru u letnjim mesecima. Lečilišta u kojima se sudaraju planinski i morski vazduh naročito su dobar izbor za pacijente koje boluju od bronhijalne astme, alergijskih bolesti i bolesti štitaste žlezde – navodi dr Lukić.

Deca i starije osobe

Lekari upozoravaju da, ipak, postoje ograničenja, posebno za decu i starije osobe. Bebama do godinu dana, stručnjaci ne preporučuju boravak na moru.

– Kod beba još uvek nije dobro razvijen centar za termoregulaciju i zato ih ne treba izlagati temperaturnim promenama i suncu, niti negovati preparatima za zaštitu kože od sunca. Bebe stare do jedne godine, ne bi trebalo voditi na putovanja duža od 200 kilometara. Deci od 1 do 3 godine se preporučuje izlaganje suncu od 10 i posle 16 časova. Obavezno je da se deca zaštite i šeširićima za glavu i na pesku i u vodi. Ukoliko je dan lep i sunčan, dete može da ostane duže u vodi, ali ako je vetrovito i nema sunca, onda decu treba dobro obrisati peškirom posle izlaska iz vode i nastojati da se deca više igraju u pesku, a da manje vremena provode u vodi – objašnjava dr Lukić.

I starije osobe moraju da posebno obrate pažnju na vreme u toku dana u kojem se izlažu sucu. Preporuka je da se izbegava period između 10 i 16 časova. Dr Lukić naglašava da je posebno bitno da starije osobe i pacijenti koji boluju od kardiovaskularnih oboljenja postepeno ulaze u vodu. Naglo izlaganje delovanju hladne vode mogao bi da dovede do cirkulatornog kolapsa. Obazrivost se savetuje i pacijentima sa neurološkim oboljenjima, navodi dr Lukić.

Vitamin D

Doktorka dodaje da boravak na moru pozitivno utiče na nivo belih krvnih ćelija koje su svojevrsna „vojska“ našeg organizma i imaju ključnu ulogu u izgradnji imuniteta. Morska voda otvara pore kože i dopušta telu da upija morske minerale, na taj način pomaže i u razmeni materija i izbacivanju toksina.

–  Alge iz mora, ali i sama morska voda, sadrže minerale koji duboko prodiru u kožu i podstiču obnavljanje ćelija, kako kože kao najvećeg organa u telu, tako i svih ostalih organa i tkiva. Minerali čiste kožu, podstiču metabolizam, suzbijaju upalne procese. Morska voda deluje antibakterijski i na taj način štiti organizam i od bolesti. Umereno izlaganje suncu deluje na stvaranje vitamina D. Ne savetuje se sunčanje tom najtoplijeg dela dana, već u prepodnevnim ili večernjim satima, kada nije potrebno stavljati kremu za sunčanje, jer ona onemogućava stvaranje vitamina D, neophodog za dobar imunitet – objašnjava dr Lukić.

More za reumatska oboljenja

Vitamin D utiče na stvaranje ćelija makrofaga koje predstavljaju prvu liniju odbrane od virusa, bakterija i drugih stranih čestica, koje se nalaze u koži, plućima, jetri, dodaje dr Lukić.

– Ovaj vitamin naročito je potreban osobama koje imaju problema sa kostima i zglobovima, dakle kod reumatskih i ortopedskih oboljenja. Morska voda ublažava artritis i bolove u leđima. Toplota sama po sebi, ali i morska voda deluju opuštajuće na mišiće, podstiču eliminaciju vode iz organizma i tako olakšavaju bolove i smanjuju otoke kod reumatskih oboljenja. Negativni joni o kojima je ranije bilo reći takođe imaju blagotvoran uticaj na imunitet – kaže dr Lukić.

Letovanje na moru i kardiovaskularni pacijenti

Kardiovaskularnim pacijentima, takođe se savetuje letovanje na moru, jer zbog slabosti srca ove osobe mogu imati edeme (otoke) na potkolenicama i zadržavati tečnosti u organizmu. Morska voda je svojevrstan diuretik koji može eliminisati višak tečnosti iz organizma, objašnjava dr Živica Lukić.

– Kod osoba koje pate od povišenog krvnog pritiska tokom leta se vrednosti krvnog pritiska lakše drže pod kontrolom.  Toplota širi krvne sudove, a u spoju sa morskom vodom, za koju smo rekli da je diuretik, ali i samom činjenicom da su ljudi na odmoru i rasterećeni svakodnevnih briga more predstavlja dobar izbor za letovanje. Pacijentima sa povišenim krvnim pritiskom savetuje se boravak na moru, umereno plivanje, bez preteranog zamaranja. Morska voda i sunce proširiće krvne sudove i svakako sniziti vrednosti krvnog pritiska, tako da će možda uz prethodnu konsultaciju lekara biti potrebna i korekcija postojeće terapije u smislu smanjivanja doze leka. Kod osoba koje imaju problema sa srcem i krvnim sudovima posebno se savetuje oprez pri ulasku u vodu.  Koji treba da bude postepen, nikako nagao ili praćen skakanjem.  Jedan sat vremena pre ulaska u vodu ne treba uzimati hranu – objašnjava dr Lukić.

Kada se savetuje šetnja pored mora?

Doktorka nas podseća da morska voda sadrži mnoge elemente kao što su natrijum, magnezijum, kalijum, kalcijum, silicijum, srebro, zlato koje prodiru u naš organizam i dopiru i do koštane srži i stimulišu stvaranje eritrocita.

– U eritrocitima se nalazi hemoglobin, protein koji transportuje je kiseonik do tkiva, a iz tkiva prema periferiji odnosi ugljen dioksid. Broj crvenih krvnih zrnaca se nakon boravka na moru povećava se za 5 do 20 odsto. Svim osobama koje imaju smanjene vrednosti hormona štitaste žlezde preporučuje se boravak na moru, jer morski vazduh i morska voda obiluju prisustvom joda koji je neophodan za stvaranje hormona. Naročito u ranim jutarnjim satima kada je isparavanje vode najveće preporučuje se šetnja pored mora – ističe dr Lukić.

Idealni odmor oko 20 dana

Kako bi letovanje na moru lekovito delovalo na naše zdravlje, idealno bi bilo da se na moru boravi oko 20 dana, ali ako ipak nismo u mogućnosti da toliko sebi priuštimo i kraći boravak imaće pozitivan uticaj na organizam, kaže dr Lukić.

Koliko je sam boravak na svežem vazduhu koristan za naš imunitet, dr Lukić objašnjava primerom sudije Stanford medicine u saradnji sa univerzitetom u Tokiju, koja imala je za cilj da dokaže kako se boravkom u prirodi povećava nivo imunih ćelija takozvanih, NK ćelija ili ćelija ubica koje se bore sa različitim stranim česticama koje napadaju naš organizam.

– Jedna grupa ljudi je za vreme trajanja studije bila smeštena u šumi, dok je druga grupa bila stacionirana u gradu. Obe grupe su imale zadatak da pešače. Uzorci krvi koji su uzeti sedmog i tridesetog dana, pokazali su da je grupa ispitanika koja je bila u šumi imala povećan broj NK ćelija kao i fitoncida. Posebno je zanimljivo da su te vrednosti ostale povećane i posle 7 dana, uz samo mali pad do 30- og dana istraživanja. Sve ovo nam govori da i povremeni boravak u prirodi ima pozitivan učinak – naglašava dr Lukić.

Što manje mobilnih telefona, energetskih pića, kafe

Doktorka savetuje da na letovanju na minimum svedemo upotrebu mobilnih telefona, praktikujemo neki vid opuštanja, dovoljno spavamo, unosimo adekvatne količine voća i povrća, bez energetskih i gaziranih pića, kafe, alkohola i nikotina.

– Izbegavanje ovih supstanci će nas opustiti i smanjiti nivo lučenja kortizola i adrenalina,  koji se takođe okrivljuju za porast krvnog pritiska. More, planina ili možda banja za šta god da se odlučimo svakako nećemo pogrešiti, bitno je da prigrlimo i koristimo sve te prirodne lekove koje nam je Bog dao – poručuje dr Živica Lukić.