Izrazito visoke temperature uz povećanu vlažnost vazduha izazivaju osećaj neprijatnosti i opterećuju i zdrave i bolesne osobe. Međutim, ljudi sa određenim hroničnim bolestima moraju da pokažu dodatnu dozu odgovornosti i oprez jer njihovi simptomi zbog velikih vrućina mogu ozbiljno da se pogoršaju.
Visoke temperature i artritis
Možda ste čuli kako ljudi sa artritisom tvrde da mogu predvideti vremenske prilike po bolovima u zglobovima. Počinju da ih bole kolena ili ruke, i jednostavno, oni „znaju“ da će biti dolazi kiše. Neke osobe sa osteoartritisom ili inflamatornim artritisom kažu da su sigurni da se njihov bol od artritisa pogoršava zbog vrućine i vlažnosti vazduha. To je potvrdila i jedna studija sprovedena na starijim osobama sa osteoartritisom, u kojoj je dominantan bio bol u zglobovima. Lekari pretpostavljaju da promena temperature i vlažnosti utiču na širenje i skupljanje tkiva „načetih“ zglobova“.
Ovim pacijentima savetuje se boravak u umereno klimatizovanom okruženju i da obavezno ostanu hidrirani.
Autoimune bolesti i izrazito visoke temperature
Autoimune bolesti kao što je lupus, mogu se pogoršati izlaganjem direktnoj sunčevoj svetlosti i UV zracima, izazivajući iznenadne nalete crvenila, toplote, bola ili otoka. Boravak na na vrućini takođe može izazvati povećan umor i dehidraciju, a to pogoršava i bol u zglobovima i mišićima.
Klonite se direktne sunčeve svetlosti kada je to moguće i obavezno unosite dovoljno tečnosti, požaljno vode – savet je i za osobe obolele od lupusa i drugih autoimunih bolesti. Ako ste na otvorenom, zaštitite kožu kremom za sunčanje širokog SPF spektra sa cinkom ili titanijum dioksidom. Nosite adekvatnu pamučnu garderobu dugih rukava i pantalone, kako biste smanjili direktno izlaganje suncu.
Kako osobe sa fibromijalgijom podnose visoke temperature
Većina obolelih od fibromijalgije kaže da vremenske promene imaju tendenciju da pogoršaju njihove simptome. Nacionalno udruženje za fibromialgiju upozorava na ove navode, ali se ističe da temperatura nije toliko značajan faktor kao vlažnost vazduha.
Istraživanja kažu da postoji veza između visoke vlažnosti koja otežava hlađenje tela i pogoršanja simptoma fibromijalgije, uključujući glavobolju, bolove u mišićima i ukočenost. Lekari pretpostavljaju da i dehidracija zbog visoke vlažnosti pogoršava ove simptome. Osobe sa fibromialgijom trebalo bi da piju vodu svakih pola sata ili sat bez obzira na to da li su žedne, čak i ako nisu provele značajno vreme napolju. Takođe bi trebalo da izbegavaju konzumaciju alkohola jer može doprineti dehidraciji. Odlazak na plivanje takođe može da pomogne u hlađenju i jačanju mišića, ali morate paziti na sunce.
Šta posebno intenzivira migrene
Iako nije u potpunosti izvesno šta uzrokuje migrenske glavobolje, jasno je da su neki pokretači izazvani uticajem sunčevih zraka. Takođe je poznato da dehidratacija može da izazove migrenu, a boravak na vrućini uz visoku vlagu može da prouzrokuje dehidrataciju. I nagle promene temperature utiču na migreni i tenzione glavobolje, posebno leti.
Zbog svega navedenog i osobe koje pate od migrene moraju da sprovode pravila dovoljne hidratacije, u adekvatnu garderobu i SPF zaštitu. Ukoliko se ipak desi napad, potrebno je skloniti se u mračnu, rashlađenu i tihu prostoriju.
Anksioznost i depresija
I bolesti i neka stanja menlatnog zdravlja mogu ozbiljno da se pogoršaju tokom leta. Ovakvi pacijenti spadaju u visoko senzitivne osobe, a naleti vrućine mogu kod njih da prouzrokuju panične napade uz lupanje srca, pojačano znojenje, strah… Izuzetno je važno da izbegavaju boravak na visokim temperaturama, da budu u umereno klimatizovanom prostoru, unose dovoljno tečnosti i pridržavaju se terapije.
Multipla skleroza i temperaturni šokovi kod visokih temperatura
Period leta može biti izuzetno težak za obolele od multiple skleroze (MS). I minimalni tempreaturni skokovi telesne temperature mogu da pogoršaju simptome MS, ili i da ih intenziviraju (poteškoće sa vidom, slabost u mišićima, spazam, bol i konfuzija). Ovakva situacija poznata je kod pacijenata sa MS kao Uhthoff-ov znak. Kada se situacija sa temperaturom stabilizuje, simptomi se umanjuju ili u potpunosti prestaju prestaju. I za ove osobe važe prethodno navedena pravila.
Respiratorne bolesti
Pacijenti sa hroničnim respiratornim bolestima (HOBP, astma, karcinom pluća) takođe su u većem riziku od pogoršanja leti. Pored otežanog disanja, za njih opasnost predstavlja i pojačano zagađenje. Ukoliko bolujete od nekih od ovih bolesti, izbegavajte boravak na najjačem suncu (od 11 do 16 časova). Pratite informacije o stepenu zagađenja. Klonite se fizičkih napora i nosite adekvatnu garderobu. Pacijenti na kiseoničkoj potpori trebalo bi obavezno da se konsultuju u količinama kiseonika sa svojim lekarom.
Rozacea, kožni problemi i vrućina
Boravak na suncu uz povišenu vlažnost vazduha dokazano može da iziritira rozaceu sa peckanjem, svrabom ili otokom kože. Generalno, toplota takođe dehidrira kožu i utiče na pogoršanje simptoma i uz izazivanje dehidratacije. Uz izbegavanje sunčeve svetlosti, osobe sa rozaceom trebalo bi da izbegavaju i agresivna sredstva za čišćenje kože, posebno sa parabenima. Dobro zaštitite lice ali i što veću površinu kože i ostanite dovoljno hidrirani.
