Rak je duboko emocionalna dijagnoza, Foto: Shutterstock
Određena ishrana ili protokol konzumiranja hrane kako bi se sprečio ili izlečio rak može da ugrozi zdravlje ljudi, apeluju stručnjaci i poručuju svima „držite se medicine zasnovane na nauci“. Kako kažu, lažni lekovi i opasne dezinformacije okružuju pacijente koji imaju karcinom i mogu da im nanesu ozbiljnu štetu“.
Rak je duboko emocionalna dijagnoza, toliko ukorenjena u našim strahovima da naizgled čudesni lekovi nikada ne privlače pažnju. Lekari upozoravaju da su društvene mreže prepune preporuka i navodnih iskustava o tome kako se neko leči ili izlečio od karcinoma. Takvo neiskreno ponašanje u slučaju karcinoma nije neuobičajeno, pa se na internetu mogu pronaći trgovci zmijskim uljem kao čudesnim lekom protiv raka, a što ne podržava nijedna nauka. Za pacijente i njihove najbliže, obećanja da bi nešto jednostavno moglo da izleči ili spreči rak su razumljivo privlačna. Ali, daleko od toga da se mogu smatrati talismanima protiv raka, jer ti navodni tretmani često izazivaju podmuklu štetu.
Mišljenje da određena ishrana, na primer, može da izazove ili izleči rak je sveprisutno, ali pogrešno, naglašava dr David Robert Grimes, specijalista za biologiju raka i naučnik koji se bavi dezonformacijama i teorijama zavere u oblasti zdravlja. Neke namirnice jesu poznati kancerogeni, kao što su alkohol i prerađeno meso, pri čemu njihova velika konzumacija povećava apsolutni rizik od kolorektalnog karcinoma. Dr Grimes ističe da ne postoje čudesne dijete koje leče rak, niti neka određena ishrana odgovorna za to.
U analizi objavljenoj u Lancet Oncology dr Grimes i dr Liz O’Riordan, inače hirurg koja je preživela rak bavili su se uznemirujućom rasprostranjenošću mitova o ishrani na temu karcinoma.
– Tvrdnje da šećer ili ugljeni hidrati „hrane“ rak veoma su rasprostanjene, što dovodi do srodne tvrdnje da visokoproteinska ketogena ili mesna dijeta – leče rak. Na potpuno suprotnom kraju spektra besmislica, drugi insistiraju da kiselost omogućava ćelijama raka da se zadrže, zalažući se za alkalnu ili vegansku ishranu kako bi se sprečio rak. Ove tvrdnje su lažne, proističu iz očiglednog nerazumevanja stvarnog fenomena u biologiji raka o tome kako se ćelije podstiču – navodi dr Grimes.
U zdravom tkivu, ćelije dobijaju energiju iz „aerobnog“ disanja, koristeći kiseonik za proizvodnju velikih količina adenozin trifosfata (ATP), izvora energije za naše ćelije. Nasuprot tome, tumorske ćelije, često koriste daleko neefikasniju glikolizu, koja se odriče kiseonika i umesto toga koristi dodatnu glukozu da bi se stvarale manje količine adenozin trifosfata.
– Sklonost ćelija raka ka ovom „anaerobnom“ disanju poznata je kao Warburg efekat. Kada ga je nemački naučnik Otto Warburg otkrio 1924. godine, ukazivao je da bi ovaj prelazak na glikolizu mogao da izazove rak. Sada znamo da pomeranje proizilazi iz mutacija koje dovode do raka, što ga čini posledicom, a ne uzrokom – objašnjava dr Grimes i podseća da dok tumorske ćelije nesrazmerno troše glukozu, ne možete da „izgladnite“ rak izbegavanjem ugljenih hidrata.
– To je zato što normalnom aerobnom disanju takođe treba glukoza – a u suprotnom jednostavno na kraju izgladnjujete pacijenta. Najveći rizik kod primene određene ishrane, posebno onih restriktivnih protokola u slučaju razvoja raka je da one obično rezultiraju gubitkom težine, potencijalno opasnim za pacijente i veoma nesigurnim ukoliko način ishrane nije propisao onkološki dijetetičar.
Dr Grimes navodi da se ista konfuzija pravi po pitanju alkalne i veganske ishrane za rak. Kada tumorske ćelije pređu na glikolno disanje, nusprodukt čini mikrookruženje tumora kiselim.
– Oni koji veruju u ovakvu vrstu ishrane insistiraju na tome da neka nekiselinska hrana preokrene ovaj prelazak, ali opet, ovo je veoma pogrešno. Kiselost nije uzrok nastanka raka, već posledica. Kiselost tkiva ne može da se promeni ishranom. To je strogo regulisano funkcijom našeg tela, što je blagoslov koji sprečava da nas začinjena jela bukvalno „ubiju„. I dok se gojaznost dovodi u vezu sa rakom, ta veza proizilazi iz složene interakcije hormonske signalizacije u masnim ćelijama i rezultirajuće upale, a ne zbog neke određene ishrane – ističe dr David Robert Grimes.
Pacijenti koji su bombardovani ovakvim tvrdnjama, kako kakže, naizmenično se stide misleći da su „prouzrokovali“ karcinom ili još gore, prihvaju ovakvu vrstu ishrane ne shvatajući da je indukovani gubitak težine često veoma opasan za njih.
– Nadrilekarstvo protiv raka ide mnogo dalje od načina ishrane – „prirodnih“ lekova za rak ima u izobilju, od homeopatije do energetskog lečenja, a svi se nude bez ikakvih dokaza. Bezbolni čudotvorni lekovi, koji se razmeću sa visokim samopouzdanjem i sumnjiva svedočenja su privlačnija za ranjive pacijente nego često invazivni konvencionalni, efikasni tretmani, koji skoro uvek imaju ozbiljne neželjene efekte. Ali, pacijenti koji se okreću alternativnim i komplementarnim tretmanima obično prolaze gore, imaju značajno veći rizik od umiranja u odnosu na one koji nisu koristili komplementarne pristupe, čak i kada se uzmu u obzir svi drugi relevantni faktori.
Za neke vrste raka, kako navodi dr Grimes, upotreba komplementarne medicine dovodi se u vezu sa udvostručenim rizikom od smrti. To je verovatno zato što oni često odlažu ili odbijaju konvencionalni tretman dok problemi ne postanu napredniji i mnogo otporniji na efikasan tretman.
– Primer je Steve Jobs, vlasnik kompanije Apple. Njemu je dijagnostikovan retki tip raka pankreasa koji se može lečiti operacijom ako se dijagnostikuje na vreme. Međutim, Jobs je odbacio konvencionalni tretman i umesto toga odlučio se za dijetu sa sokovima. U vreme kada je priznao da ovo ne pomaže, njegov rak je već previše uznapredovao da bi se lečio – navodi dr Grimes primer kako je jedan od najbogatijih ljudi na svetu izgubio bitku sa bolešću i to zbog opasnih dezinformacija.