Plantarni fascitis je medicinski naziv za često stanje poznato kao petni trn. Uzrok specifičnog, upornog bola je zapaljenski proces koji je zahvatio pripoj plantarne (tabanske) fascije.
Plantarna fascija je deo pete koji se sa jedne strane pripaja delovima unutrašnje strane petne kosti (calcaneus). Sa druge, povezan je i sa poprečnim ligamentima metatarzalne kosti, kao i sa tetivama prstiju stopala.
Ovaj važan deo pete je neophodan za statičku podršku i stabilnost stopala prilikom pokreta i za amortizaciju vertikalnih sila koje utiču na stopalo kada smo aktivni u bilo kom intenzitetu. Najdeblji deo plantarne fascije je središnji. Izložen je najvećem opterećenju, pa je i najpodložniji za razvoj petnog trna kao rakcije na opterećenje i razvoj upalnog procesa.
Postoji nekoliko vrsta ovog stanja, a u odnosu na faktore rizika i regiju zahvaćenosti manifestuje se i bol u stopalu.
Osobe sa ravnim ili udubljenim stopalima, kao i one koje imaju neadekvatnu pronaciju (način rotiranja stopala pri koraku) spadaju u grupu pacijenata sa takozvanim strukturalnim problemima, mogućim izazivačima plantarnog fascitisa. Kada starimo, dolazi do uobičajenih degenerativnih promena i atrofije mišića u peti, pa je petni trn čest i u ovoj populaciji. U funkcionalne probleme koji mogu biti uzrok petnog trna spadaju Ahilova tetiva, manja fleksibilnost mišića lista na nozi, poremećen položaj stopala koji pojačava pritisak na samu petu.
Pogrešno vođeni treninzi sa lošom dinamikom i izborom vežbi u odnosu na fizičko stanje i formu takođe mogu da izazovu upalu, odnosno petni trn. Tu je i neudobna obuća sa lošim gazištem, štikle, loši (kruti) materijali koji ne dozvoljavaju nozi da „diše“ i prilagodi se položajima u toku hoda ili aktivnosti.
Dominantna manifestacija petnog trna je bol. On može da varira od blagog u tipu probadanja, s vremenom konstantnog bola, intenzivnijeg i oštrijeg ako je stanje odmaklo. Znaćemo da je reč o petnom trnu ako je posebno ujutru pogođena regija donje trećine tabanske strane stopala (pete).
Bol će se najverovatnije smanjiti kada se zagreju mišići ili posle treninga, ali će se u najvećem broju slučajeva ponovo intenzivirati kasnije, uveče, kako se stopalo „hladi“.
Lečenje je kombinovano i podrazumeva pre svega fizikalnu terapiju, primenom krio terapije, koja ima efekat hlađenja i indukovane kompresije na stopalo. Ostale metode koje se koriste u fizikalnoj terpapiji mogu biti:
Kineziterapija podrazumeva vežbe, koje uključuju obavezno lagano istezanje i zagrevanje. Slede vežbe snage, odnosno muskulature stopala. To će vratiti luk stopala u što adekvatniji položaj, eliminisati pritisak, smanjiti upalu i rasteretiti plantarnu fasciju.
Kada su stadijumi odmakli a bol ide do granice nepodnošljivosti i ometa hodanje i pokrete, propisuju se kortikosteroidi. Od velikog je značaja da injekciju kortikosteroida plasira iskusno stručno lice.
Hirurgija plantarne fascije radi se retko, 25ako nijedna metoda ne pokaže efikasnost.
Lečenje je uspešno, ali je reč o vrlo neprijatnom i upornom stanju. Neophodni su disciplina i strpljenje. Petni trn se prevenira redovnom, umerenom fizičkom aktivnošću, adekvatnim izborom obuće i dobrom pripremom plana treninga ako ste aktivni u sportu ili rekreaciji.