Iako multipla skleroza i demencija imaju dodirnih tačaka pre svega zbog toga što MS može dovesti do kognitivnih problema, naučnici upozoravaju da nema razloga za istu vrstu zabrinutosti. Ipak, realan podatak je da se kognitivna oštećenja javljaju kod do 65 odsto pacijenata sa MS i da se mogu pojaviti i u najranijoj fazi. Stoga ima osnova da se ispituje moguća povezanost ove dve bolesti, jasna je stručna javnost.
Da li su multipla skleroza i demencija povezane?
Iako neki simptomi multiple skleroze i demencije mogu da se preklapaju, kognitivni problemi kod MS, kao što su gubitak pamćenja i poteškoće sa koncentracijom ipak nisu isto što i neurodegenerativna demencija i ove dve bolesti nisu povezane, kažu anketirani naučnici. Neki od njih su prilično isključivi u takvim tvrdnjama, poput Kaline Sanders, neurologa u Baptist Neurology (Jacksonville Beach, Florida). Ona kaže da ima sasvim dovoljno dokaza da ne postoji direktna veza između MS i neurodegenerativnih tipova demencije.
U čemu se razlikuju kognitivna oštećenja u ovim bolestima: Šta mogu da pokrenu multipla skleroza i demencija
Iako funkcija mozga može biti pogođena kognitivnim oštećenjima povezanim sa MS i demencijom, postoji nekoliko jasnih razlika između ova dva poremećaja. To su:
Patologija
Iako obe ove bolesti mogu izazvati kognitivno oštećenje, imaju različite osnovne uzroke.
– Patologija neurodegenerativnih demencija poput Alchajmerove bolesti je abnormalno ili nepravilno taloženje određenih proteina u mozgu koji se nazivaju amiloidni plakovi. Sa druge strane, patologija MS je autoimuni odgovor. Napada centralni nervni sistem, uništavajući mijelinski omotač nerava, što rezultira ožiljcima koje nazivamo i lezijama. Reč je dve potpuno različite bolesti – mišljenja je dr Sanders.
Početak simptoma
– Još jedna značajna razlika između kognitivnog pada povezanog sa MS i demencijom je pojava simptoma. Kod MS, ove promene se mogu razviti u bilo kom uzrastu. To se razlikuje od oštećenja u demenciji, koja se retko javljaju pre sredine 60-ih godina. Ako je osoba mlađa od 65 godina, veća je verovatnoća da je kognitivni pad posledica MS-a. U stvari, prema pregledima studija o ranim počecima Alchajmerove bolesti, pacijenti sa ranije postavljenom dijagnozom predstavljaju samo oko 5 odsto svih dijagnostikovanih „Alchajmera“. Ali, ako ste starija osoba sa MS i pokazujete znake kognitivnog pada, može biti teško reći da li je primarni uzrok MS, izolovani početak demencije ili oboje – dodaje dr Kalina Sanders.
Vrste kognitivnih promena
Prema rečima neurologa, način na koji se doživljavaju kognitivne promene takođe se može razlikovati. Kako kaže dr Sanders, MS i demencija otkrivaju različite kognitivne profile tokom testiranja. Ovo posebno važi za stariju populaciju. Profili demencije su amnestičniji, što znači da pacijenti imaju poteškoće da zadrže i nauče nove informacije, pa imaju i veće probleme sa pamćenjem. Sa druge strane, mozak osoba sa MS pokazuje smanjenu „brzine obrade“, pa im je potrebno više vremena da nauče nove informacije. Međutim, obično ih ne zaboravljaju kada ih usvoje, naglašava doktorka.
Dijagnostičke razlike
Ako imate simptome kognitivnog pada i vaš lekar želi da istraži dilemu da li je možda Alchajmerova bolest krivac, može da naruči tzv.emisionu tomografiju (PET) skeniranje. Ovaj pregled može da pokaže promene u mozgu, kao što je nakupljanje amiloidnih plakova.
– Pozitivan amiloidni PET skener može da ukaže prvenstveno na Alchajmerovu boles. Tu su i drugi oblici demencije. Drugi test za Alchajmerove biomarkere, koji se zove analiza CSF (cerebrospinalna tečnost – likvor), punktira se iz kičmene moždine. On takođe može pomoći da se utvrdi postoje li abnormalni nivoi depozita amiloidnog plaka u mozgu.
Kontraverze u zaključcima studija: Šta je najveći „kamen spoticanja“?
Ipak, uprkos svim brojnim razlikama, ima i teorija da MS može doprineti razvoju Alchajmerove bolesti ili drugih oblika demencije. Jedan pregled studija je izvestio da iako post mortem studije nisu podržale ubrzanje pojave Alchajmerove bolesti, pojedini dokazi donose kontradiktorne stavove.
Na primer, nedavna studija objavljena u Frontiers in Aging Neuroscience navodi mogućnosti demijelinizacije i autoimunog odgovora izazvanog MS-om, kao katalizatora koji mogu da ubrzaju početak Alchajmerove bolesti. Zaključak je da je potrebno više sličnih studija.
I dr Sanders potvrđuje da se stručnjaci slažu da su u ovom trenutku zaključci o ovoj korelaciji hipotetički i da je potrebno više istraživanja. O prevenciji, doktorka kaže:
– Iako ne postoji lek za MS i ne znamo zašto ljudi dobijaju ovu bolest, doslednost u uzimanju lekova ne samo da usporava napredovanje celokupne bolesti, već može usporiti i kognitivni pad. Međutim, tu je još jedna važna sličnost. Pokazuje se da u oba slučaja prihvatanje smanjenja kognitivnih faktora rizika koje možemo da modifikujemo takođe može da utiče na usporavanje napredovanja kognitivnih problema – naglasila je dr Kalina Sanders.
