Nagle promene vremena sve su učestalije sa izmenjenim klimatskim prilikama, a iznenadna smena visokih i nižih temperatura i te kako može da izazove zdravstvene tegobe. U stvari, klimatske promene su jedan od faktora rizika za životnu sredinu i ljude koji većina lekara uzima u obzir kada procenjuje stanje svojih pacijenata. Hronični pacijenti, osobe sa povišenim krvnim pritiskom, kardiovaskularni bolesnici, osobe koje pate od reume, psihijatrijski pacijenti… umeju da budu posebno osetljivi na nagle temperaturne promene.
Svaki deo tela „pati“ kada se dese nagle promene vremena
Kada se naša tela naviknu na određenu spoljašnju temperaturu nagle promene vremena mogu da poremete naš imuni, kao i mišićno-skeletni sistem. U slučaju kada se temperatura naglo promeni, pa čak i kada se sa 40 spusti na 29 °C, naše telo mora da se prilagodi novonastalim vremenskim uslovima. Nažalost, ponekad se telo teško prilagođava, što može da izazove pojavu nekih bolesti ili pogorša već postojeća stanja.
– Nagle promene vremena deluju na svaki deo tela. Tropske temperature nekada remete i kvalitet života, ometaju san, pojačavaju osećaj umora, nervoze i obično pogađaju najslabiju tačku u našem telu. Pacijenti se žale na vrtoglavice, umor, iscrpljenost… – objašnjava za eKlinika portal lekar opšte prakse primarijus dr Biserka Obradović, višedecenijski volonter Crvenog krsta Srbije. S tim u vezi naša sagovornica podseća da su još stari Grci i Hipokrat govorili da „lekar ne može da propiše dobru terapiju, ako nije upoznat sa meteorološkim prilikama“.
Na udaru hronični bolesnici i starije osobe
– Živimo u doba kada su vremenske promene jače i veće nego nekada. Moguće su visoke varijacije najviše i najniže dnevne temperature, nekada su nam 31 ili 32 °C bile veoma visoka temperature, a danas je 39 °C i sve izgleda drugačije. Nagle promena vremena deluju na zdravlje svih, najviše na hronične pacijente i starije osobe, ali i na mlađe ljude u razvoju kod kojih je moguć hormonski disbalans, koji dodatno utiče na zdravlje – ističe dr Obradović.
Pavilna ishrana, dovoljno sna, adekvatne količine vode… neophodne su svima kada je više od 30°C u hladu. Dr Obradović naglašava da hronični pacijenti moraju da uzimaju redovnu terapiju.
– Osobe sa hipertenzijom, u dogovoru sa lekarom mogu da prilagode terapiju. Kada su visoke temperature i jako toplo, organizam se bori širenjem krvnih sudova i preznojavanjem. U ovoj situaciji, kada se šire krvni sudovi, dolazi do pada krvnog pritiska, tako da pacijenti na terapiji za snižavanje pritiska, u saradnji s lekarom u novonastalim vremenskim uslovima moraju malo da koriguju postojeću terapiju – kaže dr Biserka Obradović.
Korigovanje terapije treba primeniti i kada se desi nagla promena vremena
Ljudsko telo na toplotu i pritisak reaguje proširivanjem i skupljanjem krvnih sudova, odnosno mehanizmima grejanja i hlađenja i mehanizmima prilagođavanja spoljašnjem pritisku.
– Kada se vremenski uslovi naglo menjaju ili veoma variraju u toku dana, organizam mora da se prilagodi mnogo brže nego inače, što predstavlja problem ljudima koji već imaju kardiovaskularne bolesti. Iz tog razloga dolazi do pogoršavanja simptoma tih bolesti, teže kontrolišemo hipertenziju i imamo češću pojavu srčanih i moždanih udara – kaže za portal eKlinika specijalista opšte medicine dr Slavica Berar.
Pacijenti sa bolnim stanjem bilo koje etiologije intenzivnije osećaju bol, dok, na primer, kod osoba koje boluju od astme dolazi do pogoršanja tegoba zbog atmosferskog pritiska i povećane vlage, podseća dr Berar. A kada se dešava smena vremenskih prilika i toplo vreme zameni hladniji talas vazduha, hronični bolesnici trebalo bi da koriguju i prilagode terapiju novim vremenskim uslovima.
– Hipertoničari češće kontrolišu krvni pritisak tako što povećaju doze lekova koje koriste. Važno je da takvi pacijenti ne prestaju sa terapijom u toku letnjih meseci, već da doze leka po potrebi smanje, a u jesen vrate pune doze terapije – naglašava dr Slavica Berar.
Nagle promene vremena posebno utiču na meteoropate
Sagovornica eKlinika portala podseća da pored hroničnih kardiovaskularnih pacijenata, nagle promene vremena posebno pogađaju i meteoropate, osobe koje burnije reaguju na vremenske promene.
– Hormon stresa ACTH luči hipofiza. Kod meteoropata ovaj hormon se produkuje u većim količinama, u odnosu na druge osobe, dok se endorfin manje sekretuje. Endorfin je hormon koji deluje na prag bola. Moguće je da zato osobe sa manjim nivoom endorfina burnije reaguju na bol koji u redovnim uslovima skoro ne bi primetili. Sa svakom promenom vremena kod ovih osoba javljaju se veoma intenzivni zdravstveni problemi, glavobolja, bolovi u zglobovima, leđima… To nisu „uobraženi bolesnici“, već grupa ljudi koja samo jače reaguje na vremenske promene i potrebno je da ih razumemo – ističe dr Obradović i dodaje da je bitno da i tokom vrelih letnjih dana, kada su mnoge osobe dodatno nervozne, ne zaboravimo da nam je potrebno dobro raspoloženje.
– Bitno je da imamo pozitivnu energiju i osmeh na licu, jer mi biramo stres, a stres bira bolest – naglašava dr Biserka Obradović.
Vremenske promene izazivaju probleme kod anksioznih i psihički nestabilnih osoba
Profesor neurologije dr Milorad Žikić za eKlinika portal objašnjava da nagle promene vremena, koje su sve učestalije s klimatskim promenama, mogu kod posebno osetljivih osoba da budu povod za glavobolju, malaksalost, umanjenu radnu sposobnost…
– Bez obzira na to da li očekujemo kišu ili sunce, ove promene najviše problema prave anksioznim i psihički nestabilnim osobama. Nepovoljni vremenski uslovi koji duže traju, na primer, tokom toplotnih talasa ili talasa velike hladnoće, u danima povećane vlažnosti i nižeg vazdušnog pritiska, uslovljavaju da hipofiza pojačano luči hormone stresa. Za anksiozne i psihofizički nestabilne osobe, promene vremena predstavljaju faktor rizika na koji, brže od drugih ljudi, ispolje zdravstveni poremećaj, a manifestacija mogućeg poremećaja je izraženija – navodi dr Žikić.
Kako nagle promene vremena utiču na srce i mozak?
Nagla meteorološka promena, kako pojašnjava dr Žikić, zbog nesposobnosti organizma da se na nju prilagodi, poklapa se sa povećanjem nivoa adrenokortikotropnog hormona u organizmu.
– Usled njegovog pojačanog lučenja dolazi do povećane aktivnost moždanih ćelija u amigdalnom jedru – delu mozga odgovornog za emocije, uz istovremeno smanjenje lučenja serotonina i endorfina, hormona koji popravljaju raspoloženje. Opisani događaj je i pokretač različitih psiho-neuro-endokrinih i telesnih poremećaja – izmenjenih stanja budne svesti, čulnih funkcija, neraspoloženja… Moguć je i poremećaj usredsređenosti aktivne pažnje i onesposobljenost za složene poslove koji zahtevaju veće mentalno i fizičko angažovanje – navodi prof. dr Milorad Žikić.
Ono što znamo, kaže profesor Žikić, je da navedene turbulentne meteorološke promene povećavaju nivo stresnog uticaja kod neprilagođenih i preosetljivih osoba. Te promene mogu da izazovu degenerativno ili neinfektivno zapaljenje, odosno, oštećenje arterijskog zida, a time se stvaraju pretpostavke nastanka poremećaja funkcije vitalnih organa, prvenstveno srca i mozga.
– Tokom odmora i poštede od stresnih okolnosti, podsticanjem koštane srži na povišenu produkciju imunih ćelija za odbrana od stresa, stvaraju se i preduslovi za oporavak zdravstvenog stanja obolelih – naglašava prof. dr Žikić.
Hipertoničari i pacijenti koji uzimaju diuretike spadaju u dve grupe ljudi posebno osetljive na ekstremne temperature
Internista kardiolog dr Dejan Hristov u razgovoru za eKlinika portal podseća da hipertoničari i pacijenti koji uzimaju diuretike spadaju u dve grupe ljudi posebno osetljive na ekstremne temperature. Zbog svoje redovne terapije, koja često uključuje i diuretike, ovi pacijenti moraju da budu na posebnom oprezu, poručuje dr Hristov.
– Svi lekovi za pritisak, ne samo diuretici, mogu da izazovu prenaglašen odgovor tela na toplotu. Kod srčanih bolesnika su zbog uznapredovale ateroskleroze, sposobnosti krvnih sudova da se adaptiraju znatno smanjene. Takođe, zbog vazodilatacije i dehidratacije može doći do smanjenja tenzije, pojave vrtoglavica i padova, što je posebno opasno kod starijih ljudi. Mnogi pacijenti to znaju ili osete, pa se jave lekaru kako bi u dogovoru sa njim korigovali terapiju – pričam nam dr Hristov.
