Jedan od najčešće korišćenih lekova nosi više rizika od koristi, a i dalje ga uzimaju i zdravi i bolesni

Statistika širom sveta pokazuje da starije osobe bez postojećih srčanih problema i dalje svakodnevno uzimaju aspirin u malim dozama kako bi smanjile rizik od kardiovaskularnih bolesti. Iako relevantna zdravstvena tela koja se bave zaštitom javnog zdravlja to ne preporučuju, neke navike se teško menjaju. To nije slučaj samo kod nas.

Aspirin se uobičajeno koristi kao sredstvo prevencije za osobe bez kardiovaskularnih problema

Zdravstvene organizacije širom sveta ne preporučuju svakodnevnu upotrebu aspirina za osobe bez kardiovaskularnih bolesti. U gotovo svim smernicama navodi se da korist nije veća od rizika. Ali, i da u nekim slučajevima može da izazove unutrašnje krvarenje. Poznato je da se niska doza aspirina godinama preporučivala starijim odraslim osobama kao efikasno sredstvo za prevenciju srčanih bolesti. Veruje se da ljudi koji su dugo svakodnevno uzimali aspirin da bi sprečili srčani i moždani udar još uvek imaju naviku da koriste lek.

Nakon što su neka novija istraživanja pokazala da uzimanje aspirina može i da poveća rizik od prekomernog krvarenja i anemije kod ljudi bez istorije srčanih problema, American College of Cardiology i American Heart Association ažurirali su svoje preporuke 2019. godine. U njima se sugeriše da ljudi iz te kategorije stanovništva ne bi trebalo redovno da uzimaju aspirin za prevenciju srčanih oboljenja.

I dalje, međutim, postoji opravdani strah da uprkos promeni smernica milioni odraslih osoba bez postojećih srčanih problema i dalje uzimaju aspirin da bi sprečili srčane i kardiovaskularne bolesti. To potvrđuje i dr Ashish Sarraju, kardiolog iz Cleveland Clinic i senior autor jedne ektuelne studije.

Zašto je aspirin u statusu višedecenijskog „trenda“

Sarraju je rekao da su istraživači uočili zbunjenost pacijenata u vezi sa tim da li treba da uzimaju aspirin. Neki ga koriste čak i ako imaju mali rizik od srčanih oboljenja, dok drugi koji bi trebalo da ga uzimaju prestaju da ga koriste.

Velika studija objavljena krajem juna u Annals of Internal Medicine, uključila je više od 180.000 ljudi iz evidencije U.S. Centers for Disease Control and Prevention’s National Health Interview Survey. Većina (160.414) nije imala srčana oboljenja.

Nakon što je analizirao brojke, tim je otkrio da je upotreba aspirina za sprečavanje problema sa srcem opala nakon 2018. godine. Tada su se neke smernice u vezi sa aspirinom promenile. Ali, 2021. godine, skoro trećina odraslih starijih od 60 godina i dalje je koristila aspirin. Oko 5 odsto ispitanika ga je koristilo bez lekarskog saveta.

– Opravdana je pretpostavka da mnogi ljudi još uvek uzimaju aspirin iz navike umesto da proveravaju ažurirane smernice ili konsultuju lekara – kaže dr Christopher Davis, MD, glavni kardiolog u Manatee Cardiovascular Vellness Institute and Reveal Vitality.

Zaključci studije: Potreba za smanjenjem neadekvatne upotrebe aspirina

Autori su u saopštenju zaključili da „postoji potreba da se smanji neadekvatna upotreba aspirina među starijim osobama“.

Međutim, studija je imala neka ograničenja. Na primer, oslanjanje na istoriju upotrebe aspirina i kardiovaskularnih bolesti od strane pacijenata. Učesnici takođe nisu pružili dovoljno informacija istraživačima da procene rizik od kardiovaskularnih bolesti ili krvarenja.

Pojedini stručnjaci naglašavaju i da je period istraživanja završen pre nego što je U.S. Preventive Services Task Force (USPSTF)/grupa nezavisnih stručnjaka koja daje preporuke za neke odluke lekara, završila ažuriranje svojih smernica. Moguće je, dakle, da je neadekvatna upotreba aspirina od tada opala u nekom procentu.

Ko bi trebalo svakodnevno da uzima aspirin, šta kažu nove smernice?

Prema revidiranim preporukama USPSTF-a, odluka o svakodnevnom uzimanju aspirina treba da bude personalizovana za odrasle od 40 do 59 godina sa 10 odsto ili većim kardiovaskularnim desetogodišnjim rizikom. Ljudi „koji nisu pod povećanim rizikom od krvarenja i koji svakodnevno uzimaju male doze aspirina ipak imaju veće šanse da koristi nadmaše štetu“, navodi se još.

Radna grupa je ranije preporučivala individualizovani pristup upotrebi aspirina za ljude od 60 i više godina bez postojećih srčanih problema. Sada se ovoj grupi savetuje da ne uzima male doze aspirina jer postoje rizici za gastrointestinalno ili intrakranijalno krvarenje i hemoragični moždani udar.

Međutim, mnogi lekari i dalje predlažu dnevnu malu dozu aspirina za ljude koji su imali srčani ili moždani udar kako bi sprečili ponavljanje ovih događaja. Dr Sarraju veruje da lekari treba da donose odluke od slučaja do slučaja. Kako kaže, jer je svako telo svet za sebe, a primena svakog leka balans između rizika i koristi.