Prema jednoj novoj studiji, neke životne navike ili osobine kao što je gojaznost mogu doprineti višim stopama pojave karcinoma među pripadnicima generacije X i milenijalaca u odnosu na starije generacije. Odlaganje trudnoće takođe može da poveća rizik da žene dobiju neki genitalni karcinom, takođe su zaključili naučnici.
Ko su milenijalci, a ko generacija X: Koji karcinomi se češće javljali u odnosu na godinu rođenja
Više vrsta karcinoma sada je češće javlja među milenijalcima (rođeni između 1981. i 1996.) i Generacijom X u odnosu na starije generacije, kaže u zaključcima jedna nova studija. U njoj su ispitani podaci o više od 23,6 miliona pacijenata iz Amerike obolelih od raka rođenih između 1920. i 1990. godine, kod kojih je dijagnostikovano 34 različite vrste tumora. Otkriveno je da je 17 vrsta karcinoma češće među milenijalcima i u generaciji X (rođeni u periodu od 1964. do 1980.), prema nalazima studije objavljene u časopisu Lancet Public Health.
Za 8 od tih 17 vrsta raka, stope incidence su stalno rasle za svaki narednu generaciju rođenu od 1920. godine. Konkretnije, stopa incidence nekoliko vrsta raka bila je dva do tri puta veća za pojedince rođene 1990. nego za one rođene 1955. godine, uključujući rak tankog creva, bubrega i pankreasa kod oba pola i rak jetre i žučnih kanala kod žena.
Gojaznost i veći rizik za karcinom: Šta nam radi način života
Za preostalih devet vrsta karcinoma, stope su rasle među mlađim generacijama nakon pada kod starijih odraslih, takođe je otkrila studija. Ovde je reč o karcinomu materice, jajnika, testisa, debelog creva, određenim vrstama raka dojke, kao i raku anusa i sluznice krvnih i limfnih sudova kod muškaraca.
– Iako još uvek nije u potpunosti jasno zašto mnoge vrste karcinoma postaju češće među mlađim generacijama, čini se da gojaznost igra značajnu ulogu. Deset od 17 vrsta raka sa rastućim trendom povezano je sa viškom telesne težine. Ostali sumnjivi faktori rizika uključuju nezdravu ishranu, sedentarni način života, promenjene obrasce spavanja i izloženost hemikalijama iz okoline tokom ranog života i mladosti – kaže vodeći autor studije i viši glavni naučnik u American Cancer Society, dr Hyuna Sung.
Dr Otis Brawley, profesor onkologije i epidemiologije na univerzitetu Johns Hopkins u Baltimoru, koji nije bio uključen u novu studiju kaže da su Amerikanci u većem riziku nego ljudi u Kanadi ili Evropi. Siromašni ljudi u Sjedinjenim Američkim Državama su najugroženiji, dodaje on. Naglašava i da je loša ishrana sa velikim unosom kalorija najverovatniji krivac.
Upozoravajuće brojke karcinom materice kod mlađih žena
U poređenju sa starijim osobama sa najnižim rizikom od raka, povećani rizik za osobe rođene 1990. godine kretao se od 12 procenata više za rak jajnika, do čak 169 procenata više za rak materice.
Stope smrtnosti su se povećavale sa svakom narednom generacijom i za rak jetre i žučnih kanala kod žena, kao i za rak žučne kese, testisa i debelog creva kod muškaraca, takođe je otkrila studija. Treba reći da su se za neke vrste karcinoma, međutim, stope smrtnosti stabilizovale ili smanjile kod mlađih ljudi.
I planiranje porodice na listi potencijalnih rizika
Pored rastuće stope gojaznosti i faktora načina života, porast nekih vrsta karcinoma može biti povezan i sa planiranjem porodice, kaže dr Daniel Spratt, profesor i načelnik radijacione onkologije u University Hospitals Seidman Cancer Center i Case Western Reserve University u Klivlendu.
– Drugi faktor koji može povećati rizik od određenih vrsta karcinoma kod žena je to što u porodicama sada generalno ima manje dece. Žene prvi put rađaju kasnije, u starijim godinama. Ovaj trend je u porastu iz godine u godinu. Primetno je da je karcinom dojke i jajnika češći kod žena koje su dobile decu kasnije ili ih nemaju – kaže dr Spratt, koji nije bio uključen u studiju.
Jedna dobra vest
– Takođe je moguće da porast incidence raka delom bude rezultat demografskih promena tokom vremena – kaže dr David Chang, vanredni profesor hirurgije na Harvard Medical School i Mass General Research Institute u Bostonu, koji nije bio uključen u novu studiju.
Ako postoji dobra vest u nalazima studije, to je da su mnogi osnovni faktori rizika stvari i navike koje ljudi mogu da kontrolišu. Karcinom ne možemo da sprečimo sigurno, ali evo šta možemo:
– Na ličnom nivou, mislim da pacijenti mogu više da obrate pažnju na štetne efekte gojaznosti, nezdrave ishrane, sedentarnog načina života i promenjenih obrazaca spavanja – kaže dr Chang.
