Lekovi utiču na termoregulaciju: Koje terapije otežavaju da se rashladimo kada je vrućina

Mnogi uobičajeni lekovi utiču na termoregulaciju, odnosno na proces kojim telo uspostavlja sopstvenu temperaturu. Neki inhibiraju sposobnost tela da se znoji – što je način da se telo hladi – dok drugi dozvoljavaju da temperatura tela poraste iznad normalnog opsega. Uzimanje ovih lekova tokom leta može otežati da se rashladimo i može nas učiniti podložnijim bolestima izazvanim vrućinom.

Vrućina teško pada osobama koje uzimaju određene lekove

Tokom vrućina može biti teško da se rashladimo bez obzira na okolnosti. Ali ljudima koji uzimaju određene lekove može biti posebno teško jer mnogi lekovi utiču na termoregulaciju, što je u suštini način na koji telo reguliše svoju temperaturu, objašnjava Sara Radparvar, doktor farmacije, direktorka kliničkih apotekarskih usluga u bolnici Mount Sinai. Ljudi koji uzimaju ove lekove trebalo bi da „borave u zatvorenom rashlađenom prostoru, obezbede odgovarajuću hidrataciju i smanje vežbanje tokom ekstremno toplih dana”, upozorava Mandy Leonard, doktor farmacije, viši direktor Drug Use Policy and Formulary Management na Cleveland Clinic.

Kako naše telo kontroliše svoju temperaturu

Iako mozak kontroliše termoregulaciju, uključeni su i drugi telesni sistemi, kaže dr Leonard.

– Unutrašnju telesnu temperaturu reguliše hipotalamus, smešten u mozgu. Normalna temperatura je 37 stepeni Celzijusa. Ako hipotalamus detektuje previše nisku telesnu temperaturu, on tera telo da proizvodi toplotu – objašnjava ona.

Telo proizvodi toplotu, delimično, oslobađanjem hormona koji povećavaju brzinu metabolizma, što dovodi do proizvodnje toplote. 

– Ako hipotalamus detektuje previsoku telesnu temperaturu, on naređuje telu da izbaci toplotu znojenjem da bi ohladio kožu – objasnila je Leonard.

Lekovi koji utiču na termoregulaciju

Pošto je termoregulacija složen proces koji uključuje mnoge delove tela, mnogi različiti lekovi mogu da utiču na nju, rekla je Radparvar.

Neki lekovi za koje se zna da utiču na termoregulaciju su sledeći:

• antihistaminici koji se uzimaju za sezonske alergije mogu uticati na termoregulaciju tako što inhibiraju sposobnost znojenja; primeri antihistaminika su cetirizin ili loratadin
• diuretici, koji se uzimaju za lečenje visokog krvnog pritiska mogu uticati na termoregulaciju tako što nas teraju da češće nego što je normalno idemo u toalet; primeri diuretika  su bumetanid i hidrohlorotiazid
• inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima (ACE inhibitori) koji se uzimaju za kontrolu visokog krvnog pritiska, mogu uticati na termoregulaciju tako što inhibiraju sposobnost znojenja. Primeri ACE inhibitora su benazepril i kaptopril
• antipsihotici koji se uzimaju za upravljanje stanjima povezanim sa psihozom, kao što su šizofrenija ili bipolarni poremećaj, mogu uticati na termoregulaciju tako što dozvoljavaju da telesna temperatura poraste iznad normalne; primeri antipsihotika su aripiprazol i olanzapin
• selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI) koji se uzimaju za upravljanje teškim depresivnim poremećajem, anksioznim poremećajima i drugim stanjima mogu uticati na termoregulaciju blokiranjem sposobnosti znojenja; primeri SSRI su escitalopram i fluoksetin
• antiholinergici koji se uzimaju za različita stanja, uključujući hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP), sindrom iritabilnog creva (IBS) i još mnogo toga, mogu uticati na termoregulaciju tako što dozvoljavaju da telesna temperatura poraste iznad normalne; primeri antiholinergika su oksibutinin i benztropin

Rizici od uzimanja ovih lekova u vreme ekstremne vrućine se povećavaju ako se uzima više od jednog, objasnila je Radparvar. 

– Zato je važno da ostanete hidrirani i pokušate da ostanete na klimatizovanim ili hladnijim mestima ako je moguće, posebno za pacijente koji uzimaju više ovih lekova ili starije pacijente – rekla je ona.

Prepoznavanje upozoravajućih znakova bolesti uzrokovanih toplotom

Takođe je važno da znamo znake upozorenja bolesti povezanih sa toplotom, od kojih su neke hitni slučajevi, jer mo\emo da im budemo podložniji ako uzimamo više lekova koji ometaju termoregulaciju, kaže Radparvar.

Toplotni udar mogu da signaliziraju sledeći simptomi:

• visoka telesna temperatura (39,4℃  ili više)
• brz, snažan  puls
• topla, crvena, suva ili vlažna koža
• vrtoglavica
• glavobolja
• mučnina
• konfuzija
• gubitak svesti

Ostale bolesti uzrokovane toplotom na koje svi treba da obrate pažnju uključuju toplotnu iscrpljenost, opekotine od sunca, osip od sunca i grčeve od toplote.

Važno je da razgovarate sa lekarom ili farmaceutom o opcijama ako mislimo da naši lekovi utiču na sposobnost našeg tela da održava zdravu temperaturu, savetuje Radparvar. Lekar će možda moći da prilagodi režim lečenja ili da predloži alternativu koja će nas održati zdravim tokom toplijih meseci.

Rešenje je, možda, ipak provođenje što više vremena u hladnijem okruženju, kažu stručnjaci, jer su mnogi lekovi koji utiču na termoregulaciju od suštinskog značaja za zdravlje ljudi.

Potencijalni neželjeni efekti uobičajenih lekova, kao što je ometanje termoregulacije, razlog su zašto je ključno razgovarati sa farmaceutom ili lekarom pre nego što dodate bilo kakve nove lekove u svoju redovnu rutinu, naglasili su stručnjaci. Farmaceuti treba da upozore pacijente šta da očekuju kada počnu da uzimaju nove lekove, tako da imaju predstavu o tome šta je normalno i šta treba da podstakne medicinsku pomoć.