Studija objavljena u časopisu AHA Journal analizirala je podatke sa 7,7 miliona merenja krvnog pritiska obavljenih tokom 4 godine u Yale New Haven zdravstvenom sistemu. Autori su otkrili da se tokom približno 13 poseta lekaru, pritisak može varirati za 10 mmHG u sistolnom pritisku, što može značajno otežati praćenje efikasnosti lečenja.
Vrednosti krvnog pritiska se izražavaju sa dva broja: sistolnog (gornjeg) i dijastolnog (donjeg) pritiska. Sistolni pritisak meri pritisak krvi na arterije kada srce pumpa krv ka organima i tkivima, dok dijastolni meri pritisak u arterijama dok je srce u mirovanju. Idealni sistolni pritisak treba biti manji od 120, a dijastolni manji od 80 mmHG.
Rezultati studije su otvorili pitanje da li bi neki pacijenti treba da prate svoj krvni pritisak kod kuće kako bi se bolje procenila odgovarajuća doza i efikasnost terapije.
– Znamo da pacijenti ne provode mnogo vremena u lekarskoj ordinaciji, kaže dr Joseph Ebinger, zamenik direktora koronarne intenzivne nege u Cedars-Sinai bolnici u Los Anđelesu i dodaje:
– Sama poseta lekaru i bolničko ili ambulantno okruženje može dovesti do povišenog krvnog pritiska kod nekih ljudi. Primećujemo ovaj klasičan porast krvnog pritisaka merenog u ordinaciji, tzv. „strah od belog mantila”, koji se smanjuje kada pacijent ode kući.
Važno je prepoznati da merenje pritiska kod lekara možda nepokazuje vaš stvaran dnevni pritisak.
– Merenje pritiska u ordinaciji je samo trenutna slika stanja u tom momentu, kaže Yuan Lu, glavni autor studije i asistent profesor na Yale School of Medicine.
– Postoje razlike u merenju pritiska ujutru i uveče. Jednokratno merenje ne pokazuje kako pritisak varira tokom dana i to nikako ne treba zaboraviti – kaže dr Yuan Lu.
Više faktora može uticati na variranje pritiska tokom dana, uključujući:
Ne treba svi pacijenti redovno da mere pritisak kod kuće, ali oni sa dijagnozom hipertenzije ili oni koji imaju blago povišen pritisak bi trebali to redovno da rade. Takođe, starije osobe i oni sa rizikom od kardiovaskularnih bolesti zbog porodične anamneze ili prethodnih srčanih problema treba da mere pritisak kod kuće.
Pacijenti koji počinju sa kućnim merenjem treba da mere pritisak nekoliko puta dnevno tokom nedelju dana i to u isto vreme. Prekomerno merenje može izazvati anksioznost, što može za posledicu da ima povišenje krvnog pritiska. Kada se naviknu na proces, preporučuje se merenje jednom dnevno, u isto vreme.
Za tačno merenje pritiska kod kuće, potrebno je:
Isprazniti bešiku i odmoriti se 5 minuta pre merenja.
Sedeti sa nogama na podu, ne prekrštajući ih, sa rukom na nivou srca.
Pravilno postaviti manžetnu aparata za merenje krvnog pritiska na ruku
Izbeći ometanja kao što su uzbudljive emisije ili sportski događaji.
Odmoriti se 1-2 minuta između merenja i uzeti viši rezultat.
Merenje obavljati u isto vreme svakog dana.
Visok krvni pritisak, ili hipertenzija, može ostaviti ozbiljne posledice na naš organizam, uključujući oštećenja organa poput mozga, srca i bubrega, što može dovesti do moždanog udara, srčanog udara, srčane insuficijencije i bubrežnog otkazivanja.
Promene u načinu života su prvi korak u tretmanu hipertenzije, uključujući smanjenje unosa soli, redovno vežbanje i upravljanje stresom. Kod nekih pacijenata, ove promene možda neće biti dovoljne, pa će biti potrebni lekovi.
– Pacijenti često prestanu da uzimaju lekove za pritisak jer ne osećaju nikakve simptome hipertenzije. Međutim, lekovi za pritisak moraju da se koriste kontrinuirano, kaže dr Lu.
Ukoliko se pojave neželjene reakcije na lek obavezno obavestite svog lekara, jer može biti potrebno da se pronađe drugi lek ili prilagodi doza koja vama više odgovara.
– Već dugo znamo da je povišen krvni pritisak prisutan kod velikog broja ljudi, ali i lako rešiv faktor rizika za srčane bolesti. Što više radimo na prevenciji i kontroli krvnog pritiska i rezultati će biti bolji – kaže Ebinger.