I srce pati na 30 stepeni u hladu: Zašto ne smemo da čekamo da ožednimo

Srce i svi vitalni organi rade pod dodatnim naporom na tropskim temperaturama. Kada je 30 stepeni Celzijusovih u hladu srce brže kuca i jače pumpa krv. Lekari kažu da u vrelim letnjim danima srce može da pumpa dva do četiri puta više krvi u minuti u odnosu na regularne uslove. U najvećem riziku su kardiovaskularni, posebno nešto stariji bolesnici, objašnjava kardiolog dr Nasser Khan iz Dalasa.

Nekada i ne osećamo žeđ

– Moguće je da nekada i ne osećamo u dovoljnoj meri žeđ, a da je telo dehidriralo zbog čega srce mora brže da radi – kaže dr Khan.

Lekari navode da je dehidracija učesto razlog za osećaj ubrzanog pulsa i jačeg lupanja srca. Stručnjaci ipak upozoravaju da ubrzani puls iznad 100 otkucaja u jednom minutu ima mnoge uzroke i ne mora da bude znak bolesti. Uobičajeni puls u stanju mirovanja je 60 do 100 u minuti. Ubrzani puls je uobičajena reakcija na emociju ili pojačanu fizičku aktivnost.

Kako deluju pojedini lekovi za pritisak?

Kardiovaskularni pacijenti ako primete tegobe morali bi da se posavetuju sa kardiologom. Lekari navode i da neki lekovi za regulisanje krvnog pritiska i bolesti srca mogu da utiču na prirodnu regulaciju toplote tela.

Neki od ovih lekova mogu da uspore znojenje, otkucaje srca, a povećaju  izlučivanje mokraće. Sve za rezultat može da ima dehidraciju, kardiovaskularni pacijenti zato ne bi trebalo da ožedne, već da ravnomerno piju vodu tokom celog dana.

Kako može da se spreči srčana slabost?

Putem znoji izlučuju se voda i elektroliti, ukoliko ne pijemo dovoljno vode može da dođe do problema sa pritiskom, vaskularnom funkcijom, otkucajima srca. Studija objavljena u časopisu European Heart Journal navodi da bi pravilna konzumacija vode kod srčanih bolesnika mogla da smanji dugoročne rizike od srčane insuficijencije.

Kada je manje tečnosti u organizmu, rastu nivoi natrijuma, što sve zajedno povećava mogućnost od pojave slabosti srca.

– Kod pacijenta sa srčanom insuficijencijom može da dođe do akumuliranja tečnost u nogama i plućima. Pacijent dobija diuretike kako di se sprečilo stvaranje dodatne tečnosti, ali diuretici pospešuju izlučivanje urina zbog čega može da dođe do dehidracije – objašnjava dr Khan.

I zagađenje vazduha može da dovede do komplikacija

Pri ekstremno visokim temperaturama pacijenti moraju da budu na oprezu kako se ne bi za kratko vreme pregrejali i dobili toplotni udar. Telesna temperatura raste, stanje je praćeno i slabošću, osoba se ne znoji, dolazi do ubrzanja pulsa i disanja,  vrtoglavice, pada krvnog pritiska, glavobolje. Toplotni udar se manifestuje u nekim slučajevima gubitkom svesti.

– Zagađenje vazduha u gradskim sredinama i visoke temperature vazduha mogu da dovedu do dodatnih komplikacija – upozorava dr Khan. On dodaje je bitno da pacijenti uzimaju lekove prema savetu svog kardiologa, ali i da slede jednostavna pravila kako bi se telo pravilno rashladilo i da ne bi došlo do dehidracije.

Tokom dela dana kada „vladaju“ vrućine moramo da izbegavamo izlazak, da boravimo u rashlađenim prostorijama, oblačimo komotnu i svetlu odeću. I najbitnije imajte uvek flašicu sa vodom pri ruci.

– Važno je da se pije voda, ne ledeni čaj ili ledena kafa koji mogu da sadrže kofein koji je u u osnovi diuretik. Jednostavna voda je najbolji izbor – naglašava dr Khan.