Osobe sa tetovažom treba da budu svesne da tetovaže mogu imati štetne posledice po zdravlje Foto Shutterstock
Istraživači sa Univerziteta Lund u Švedskoj otkrili su 21 odsto veći rizik od limfoma kod ljudi koji su imali tetovaže, za razliku od onih koji nisu. Sada ispituju da li tetovaže mogu povećati rizik od različitih vrsta raka.
U opservacionoj studiji švedske kohorte tetovaže se dovode u vezu sa 21 odsto većim rizikom od limfoma, vrste raka krvi.
Istraživači sa Univerziteta Lund u Švedskoj analizirali su Švedski nacionalni registar raka i otkrili da veličina tetovaže ima mali uticaj na rizik od raka. Rezultati su objavljeni u eClinical Medicine.
Iako su istraživači već bili svesni potencijalno kancerogenih svojstava nekih mastila za tetoviranje, autori ove studije rekli su da njihov uticaj na rizik od raka nije poznat, što ih je navelo da preduzmu trenutna istraživanja.
– U poslednjih 10 godina, posebno u Evropi, pažnja je bila usmerena na hemijski sadržaj mastila za tetoviranje. Mastilo za tetoviranje često sadrže hemikalije za koje se zna da izazivaju rak u drugim kontekstima, na primer kod radnika izloženih tim materijama na radnom mestu. Takođe znamo da se mastilo prenosi sa kože pomoću imunološkog sistema, jer telo pokušava da ukloni čestice mastila koje doživljava kao nešto strano što tu ne bi trebalo da bude. Pokazalo se da ovaj proces pomera pigment u limfne čvorove i da se tamo trajno skladišti. Želeli smo da povežemo tačke i razumemo kako na naše zdravlje utiče trajno skladištenje potencijalno toksičnih hemikalija unutar imunog sistema – rekla je prvi autor dr Christel Nielsen, vanredni profesor na Univerzitetu u Lundu, u Švedskoj.
Istraživači su identifikovali slučajeve limfoma u Švedskom nacionalnom registru raka, centralizovanoj bazi podataka o slučajevima raka u zemlji. Na osnovu raspoloživih podataka, u studiju su uključili grupu od 1.398 ljudi sa limfomom i 4.193 osobe bez limfoma. Otkrili su da je 21 odsto ljudi sa limfomom imalo tetovažu i da je 18 procenata njih bez limfoma imalo tetovažu.
Rizik je bio 81 odsto veći za ljude sa tetovažama nego za one bez njih u periodu nakon 2 godine nakon tetoviranja, otkrili su istraživači. Ovaj rizik se smanjio između 3-10 godina nakon tetoviranja, a zatim se povećao na 19 odsto veći rizik nakon 11 godina.
Sve u svemu, učesnici sa tetovažama imali su 21 odsto veći rizik od limfoma u poređenju sa kontrolnom populacijom. Veličina tetovaže nije uticala na rizik od limfoma.
Za razliku od onih koji ih nemaju, osobe sa tetovažama bile su u najvećem riziku od razvoja dva limfoma – difuzni B krupnoćelijski limfom i folikularni limfom.
Autori ove studije nisu istraživali razloge zbog kojih se povećani rizik javlja sa tetoviranjem, iako su svoju analizu prilagodili potencijalno zbunjujućim faktorima, kao što su obrazovanje, prihodi, pušenje ili bračni status, kako bi minimizovali potencijalni efekat društvenoekonomskog statusa i načina života na rezultate.
Dr Rachel Orritt iz Cancer Research UK, koja nije bila uključena u studiju, kaže da „ne postoji dovoljno dokaza da bi se reklo da tetovaže povećavaju rizik od raka kod ljudi i da je potrebno više istraživanja”.
– Ovo je teško područje za proučavanje, jer postoji mnogo različitih mogućih sastojaka u mastilu za tetoviranje, što ga čini teškim za razumevanje efekata. Ako su ljudi zabrinuti zbog rizika od raka, postoje dokazani koraci koje mogu preduzeti da ga smanje. To uključuje nepušenje, zdravu, uravnoteženu ishranu i smanjenje konzumiranja alkohola – savetuje ona.
Tetoviranje izlaže ljude ne samo mastilu za tetovažu, već i rizicima povezanim sa upotrebom igle.
Postoji rizik da se hepatitis C može preneti putem igala za tetoviranje koje nisu pravilno sterilisane, a uspostavljene su veze između hepatitisa C i povećanog rizika od non Hočkinovog limfoma.
Što se rizika od raka krvi tiče, dr Nielsen kaže da su neki virusi mogući uzročnici limfoma, ali je dodala: „Švedski majstori tetovaže veoma su dobro obrazovani u pogledu bezbednosti i higijene, tako da mislim da to ne može da objasni naše rezultate.”
Autori studije istakli su da je popularnost tetovaža porasla početkom 2000-ih. Dr Nielsen je čak javno rekla da većina njenog istraživačkog tima ima tetovaže.
– Važno je imati na umu da je limfom veoma retka bolest i da se povećanje od 21 odsto odnosi na osnovni rizik koji je veoma nizak. Međutim, želim da istaknem da osobe sa tetovažom treba da budu svesne da tetovaže mogu imati štetne posledice po zdravlje i da treba da potraže medicinsku pomoć ako osete bilo kakve simptome za koje misle da bi mogli da budu povezani sa tetovažom – napomenula je dr Nielsen i dodala:
– Uradili smo paralelne studije o dve vrste karcinoma kože (maligni melanom i karcinom skvamoznih ćelija) koje će uskoro biti objavljene. Takođe ćemo započeti nove studije kako bismo istražili da li tetovaže takođe povećavaju rizik od drugih bolesti imunog sistema, kao što su bolesti štitne žlezde i reumatoidni artritis.