Zdravlje

Latentni sifilis teško se otkriva bez testa: Posledice nelečene infekcije mogu se aktivirati i posle 30 godina

Priredio/la: I. V.

Većina pacijenata misli da je sifilis infekcija koja izaziva očigledne i trenutne simptome, međutim, najveći broj dijagnostikovanih slučajevaje u fazi kada je infekcija u asimptomatskom periodu koji se naziva „latencija“

Ako je latentni, sifilis se teško otkriva ukoliko se osoba ne testira, jer latentni sifilis se definiše seroreaktivnošću na sifilis kod asimptomatskog pacijenta. Latentni sifilis se definiše kao sifilis koji karakteriše seroreaktivnost bez drugih dokaza o primarnoj, sekundarnoj ili tercijarnoj bolesti. Može da bude rani ili kasni. Rani latentni sifilis odnosi se na infekciju stečenu u prethodnoj godini i pacijenti mogu da budu zarazni u ovoj fazi. Kasni latentni sifilis odnosi se na infekciju stečenu pre više od godinu dana. Smatra se da pacijenti u ovoj fazi nisu zarazni.

Latentni sifilis u većini slučajeva otkriva se kada je infekcija u asimptomatskom periodu koji nazivamo „latencija“

– Većina pacijenata misli o sifilisu kao o infekciji koja izaziva očigledne i trenutne simptome. Međutim, većina dijagnostikovanih slučajeva nalazi se kada je infekcija u asimptomatskom periodu koji nazivamo „latencija“ – objašnjava dr Zachary Shepard, profesor medicine na Baylor College of Medicine.

Ako se ne leči, sifilis može da izazove simptome godinama kasnije kao što su čirevi, osip, upala jetre, oštećenje glavnih krvnih sudova u telu, pa čak i neurološka oboljenja centralnog nervnog sistema, uključujući moždani udar i slepilo, podseća dr Shepard.

– Sifilis u bilo kojoj fazi je lako izlečiv, ali problemi koje može da izazove, ako se ne leči, mogu da budu trajni i promene život. Period latencije u kojem infekcija miruje može da traje decenijama, tako da čak i starije pacijente, koji možda nisu imali seksualnu aktivnost godinama, treba pregledati kako bi bili sigurni da nisu u opasnosti od komplikacija od sifilisa koji bi tek mogao da se pojavi. Infekcija stečena tokom tridesetih, ako se ne leči, i dalje može da izazove probleme čak i 6. deceniji života – naglašava dr Shepard i ističe da novi podaci pokazuju da slučajevi seksualno prenosivih infekcija, uključujući i sifilis, vrtoglavo rastu kod ljudi starijih od 55 godina.

Postoje 3 vrste latentnog sifilisa

Faze sifilis infekcije klinički se preklapaju i definisane su kliničkim karakteristikama, a razlikuju se primarni sifilis, sekundarni sifilis i tercijarni sifilis.

Primarni sifilis: Pojavljuje se nedelju  dana do 3 meseca (medijana 21 dan) nakon infekcije
Tipično ga karakteriše šankr (bezbolni čir) na mestu infekcije, često na genitalijama.

Sekundarni sifilis: Pojavljuje se 2. do 8 nedelja nakon pojave čira, ali vreme može da varira.
Prati ga širok spektar simptoma:
– temperatura
– osip (najčešće makulopapulozni i klasično zahvata dlanove i tabane)
– faringitis
– mukokutane lezije, kao što su mukozne fleke, kondilomi lata i alopecija
– limfadenopatija

Neurološke bolesti kao što su:

  • Moždani udar
  • Uveitis
  • Meningitis
  • Nedostaci kranijalnih nerava.

Tercijarni sifilis: Javlja se godinama do decenijama nakon početne infekcije. Karakteriše ga endarteritis ili parenhimska infekcija koja dovodi do disfunkcije više organskih sistema:
Centralni nervni sistem:
– Tabes dorsalis – sifilitično zahvatanje zadnjih stubova kičmene moždine
– Opšta pareza – hronični meningoencefalitis
Kardiovaskularni:
– Aortitis ili aneurizma
– Ishemija miokarda ili srčana insuficijencija zbog hroničnog zapaljenja koronarnih arterija
Gumatozni sifilis:
– Granulomatozno uništavanje visceralnih organa
– Može uticati na bilo koji organ, najčešće na jetru.

Latentni sifilis: Može da bude rani ili kasni.
Rani latentni sifilis – asimptomatski sifilis stečen u prethodnoj godini i on je zarazan.

– Kasni latentni sifilis – asimptomatska faza sifilisa stečena pre više od godinu dana i ne smatra se zaraznim.

Neurosifilis se odnosi na bilo koju neurološku ili okularnu zahvaćenost i može da se javi u bilo kojoj fazi

– Može biti asimptomatski.

Koji delovi tela moraju da se pregledaju kako bi se otkrio latentni sifilis

Sve osobe sa latentnim sifilisom treba pažljivo da pregledaju sve dostupne površine sluzokože kako bi se procenile mukozne lezije (primarni ili sekundarni sifilis) pre postavljanja dijagnoze latentnog sifilisa. Fizički pregled treba da obuhvati usnu duplju, perianalnu oblast, perineum, rektum i genitalije (vagina i grlić materice za žene; skrotum, penis i deo ispod kožice).

S obzirom na to da se latentni sifilis ne prenosi seksualnim putem, cilj lečenja osoba u ovoj fazi bolesti je prevencija medicinskih komplikacija sifilisa. Latentni sifilis takođe može vertikalno da se prenese na fetus stoga je cilj lečenja trudnice prevencija urođenog sifilisa.