Mikroplastika su čvrste plastične čestice manje od pet milimetara, koje su nerastvorive u vodi i nerazgradive. Prvi put tragovi mikroplastike pronađeni su u ljudskom mozgu tvrdi studija objavljena u časopisu The Conversation. Ova studija je objavljena kao „pre-print“, što znači da drugi nezavisni istraživači nisu još imali priliku da pregledaju i daju svoju ocenu. Stručnjaci iz raznih oblasti već godinama bave se problemom mikroplastike i upozoravaju na činjenicu da milioni tona plastike završe na otpadima širom sveta. Lancem ishrane mikroplastika dospe i do ljudi. Naučnici kažu da svake nedelje čovek pojede oko četiri grama plastike, ili jednu platnu karticu.
Šta je sve mikroplastika i kako dospeva u telo čoveka?
Biolozi i ekolozi objašnjavaju da se u mikroplastiku ubrajaju i mikrovlakna iz opušaka cigareta, vlažnih maramica, kesica čaja i sintetičke odeće. Automobilske gume su jedan od glavnih zagađivača, kao i plastika na smetlištima, plastične flaše, ribarske mreže, plastične kese, koje se pod delovanjem atmosferskih prilika postepeno raspadaju na sitnije delove i stvaraju mikroplastiku.
Sve ove plastične čestice koje su produkt degradacije plastike lako dospeju u životnu sredinu, mora, okeane, a potom lancem ishrane i u telo čoveka, objašnjava prof. dr Kristina Pogrmić Majkić, sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerzitet u Novom Sadu.
U mozgu 30 puta više plastike nego u bubrezima i jetri
Mikroplastika je sada prvi put pronađena i u ljudskom mozgu, tvrdi nova studija. Mikroplastika dospeva u ljudsko telo putem kontaminirane hrane i vode, u ovim uslovima moguće je da dođe do upale i poremećaja mikrobima creva.
Studija objavljena u časopisu The Conversation proučavala je koncentracije mikroplastike u 51 uzorku muškaraca i žena iz rutinskih obdukcija obavljenih u Novom Meksiku. Istraživači su koristili posebne instrumente, kako bi imali uvid u hemijski sastav mikroplastike. U uzorcima mozga pronađeno je 30 puta više mikroplastike nego u bubrezima i jetri, tvrdi studija.
Naučnici veruju da je to posledica visokog dotoka krvi u mozak, a pronađena mikroplastika bila je uglavnom od polietilena.
Plastika utiče na DNK
Naučnici objašnjavaju da je nevidljiva mikroplastika, problem sa kojim se čovek suočava i u majčinom stomaku. Prof. dr Pogrmić Majkić izdvaja rad našeg genetičara prof. dr Miodraga Stojkovića, koji je zajedno sa timom naučnika iz Srbije, Španije i Velike Britanije među prvima u svetu istražio štetnost mikroplastike po ljudski embrion. Pokazao je negativan uticaj čestica nanoplastike i mikroplastike na usađivanje embriona, ali i da plastika utiče na DNK menjajući ekspresiju gena koji deluju na rani razvoj pluća, srca, srčanih zalistaka, objašnjava prof. dr Pogrmić Majkić.
Nova studija nije još utvrdila tačan efekat mikroplastike na zdravlje i mozak. Pojedina istraživanja rađena u laboratorijskim uslovima napominju da bi mikroplastika mogla da stvori komplikacije i pojača oštećenje ćelija, pa čak i da izmeni strukturu gena i ćelija mozga.
Kako da se zaštitimo od mikroplastike_
Naučnici koji su bili uključeni u studiju u kojoj se navodi da su tragovi mikroplastike pronađeni u mozgu, navode da planiraju da istraže i da li poboljšanje integriteta barijere creva kroz ishranu ili probiotike može da spreči prodor mikroplastike iz creva u krvotok.
Dobra vest jeste da postoje razne vrste plastike i nije svaka u istoj meri štetna za zdravlje. Na dnu plastične ambalaže nalaze se oznake za reciklažu, brojevi od jedan do sedam. Plastika sa oznakom broja 1 je dobra za jednokratnu upotrebu, može da se reciklira. Plastika sa oznakom brojeva 2, 4 i 5, je isto dobar izbor, jer uglavnom može da se reciklira.
– Plastiku sa oznakama 3, 6 i 7 treba izbegavati. Plastika sa oznakom 3 sadrži ftalate, a plastika sa brojem 7 može da sadrži bisfenol A. Možemo smanjiti izloženost ograničenom upotrebom plastike, kozmetike i toaletnih proizvoda, izbegavajući preterano prerađenu i upakovanu hranu i nakupljanje prašine kod kuće, jer na primer ftalati prisutni u proizvodima za domaćinstvo mogu završiti u kućnoj prašini – kaže dr Pogrmić Majkić.
Ftalati su hemikalije koje se široko koriste radi povećanja fleksibilnosti u proizvodima od PVC plastike. Jedan od nejčešće korišćenih ftalata je DEHP, koji se koristi u proizvodnji pribora za domaćinstvo, medicinskih sredstava, proizvodnji kablova, PVC podnim oblogama, opremi za bebe, igračkama za decu, odeći.
Bisfenol A zbog povećanja čvrstine upotrebljava u proizvodnji polikarbonatne plastike, epoksidnih smola, koriste se kao unutrašnji zaštitni sloj konzervi za hranu i piće, uključujući i mleko za bebe u prahu. Bisfenol A, upotrebljava se i u proizvodnji termalnog papira za štampanje fiskalnih računa.
