- Nekontrolisani stres, posebno kako starimo, može snažno da utiče na kardiovaskularni sistem Foto: Shutterstock
Jednostavno izađite iz četiri zida i sačuvajte dobro zdravlje, poručuju doktori. Sedelački način života, manjak fizičke aktivnosti i kontakta sa drugim osobama, nezainteresovanost za sticanje novih iskustava i znanja, izbegavanje preventivnih pregleda, su neki od faktora koji mogu da uruše telesno i psihičko zdravlje svih osoba bez obzira na godine. Već posle 50 godine života dolazi do promena koje mogu, ako ne povedemo malo više pažnje, da budu uvod u zdravstvene tegobe. Sve se može u bitnoj meri da se spreči zdravim navikama, tvrde stručnjaci.
Fizička aktivnost je važna u svakom životnom dobu, ali njen značaj raste sa starenjem. Adekvatno fizičko vežbanje omogućava bolju pokretljivost i fleksibilnost tela, smanjuje rizik od osteoporoze.
– Šetnja posle najvećeg obroka u toku dana u kombinaciji sa par čučnjeva, iskoraka i sličnih vežbi sasvim je dovoljna da budemo u zadovoljavajućoj fizičkoj formi. Naravno hronični pacijenti, osobe sa bolom u kolenima, morale bi o svemu da se prethodno posavetuju sa lekarom. Ipak, običan malo brži hod u trajanju od 30 minuta dnevno vežba je koja se savetuje skoro svima – kaže dr Carl Paige iz Medical Transformation Center Kentucky.
Dr. Eric Tam iz Mighty Health naglašava značaj pokreta za dobro zdravlje ali i vežbe otpora.
– Nije potrebno da postanemo bodibilderi i nema potrebe da vežbamo sa tegovima koji su nam suviše teški, ali trening otpora je neophodan za izgradnju mišića, kako bismo sprčili njihovo loše funkcionisanje i sarkopeniju koja dovodi do smanjenja mišićne mase, mišićne snage i fizičke funkcije. Biciklizam, joga, pilates, plivanje neki su od načina da sprečimo moguće komplikacije, ključno je da ostanemo što duže aktivni i pokretni – savetuje dr Tam.
Učenje, sticanje novih iskustava, radoznalost, neophodni su kako bi naš mozak i u devetoj deceniji života dobro funkcionisao. Kurs kuvanja, šivenja, časovi plesa, stranog jezika mogu da nas na izvestan način zaštite od demencije. Od Alchajmerove bolesti se ne možemo u potpunosti zaštiti, ali na izvestan način možemo na izvestan način umanjiti rizik i odložiti njen početak.
–Um mora da se svakodnevno vežba, ukrštenice, čitanje knjige ili novina, gledanje kvizova i nastojanje da se setimo bilo čega su od velikog značaja. Na primer, pokušajte da se setite neke stare pesme, sve ovo je izazov i neka vrsta „hrane za mozak“. Sklapajte nova prijateljstva, otkrivajte nova interesovanja – savetuje dr Steve Fallek iz Maskad and Revivv.
Čovek je socijalno biće i druženje, kontakt sa drugim osobama osnova je dobrog zdravlja i psihičke stabilnosti.
– Starije osobe iz raznih razloga se često povlače u sebe i svoja četiti zida, delom i zbog bolesti i slabije pokretljivosti se sve manje druže. Bitno je nastojimo i u ovakvim uslovima da ostvarimo barem jednu socijalnu interakciju u toku dana, porazgovarajte sa komšijom, prodavcem, nastojte da se čujete sa članovima porodice – napominje psihijatar dr Faisal Tai, PsychPlus.
Dobro zdravlje izgrađuje se kontrolom stresa. U nekim situacijama stres može da bude „pogonsko gorivo“ pokretač da ojačamo i da se izborimo sa teškim situacijama. Ipak, nije dobro kada ga je previše i kada urušava i psihičko i fizičko zdravlje.
– Nekontrolisani stres, posebno kako starimo, može snažno da utiče na kardiovaskularni sistem. Bitno je zato da imamo vremena za odmor, da nastojimo da pronađemo svoj lični mir i da uživamo u nekim malim svakodnevnim sitnicama koje su nekada najbolja odbrana od nagomilanog stresa – kaže dr Laura Purdy.
Ne čekajte da se bolest desi, već je sprečite. Nekada jednostavne analize krvi, urina i stolice mogu da nam dosta kažu o našem zdravstvenom stanju. Kako starimo preventivni pregledi su nam neophodni.
– Očni pregledi, mamografija i ginekološki pregledi za žene, pregledi prostate za muškarce, kolonoskopija, vakcinacija prilagođena uzrastu, skrininzi, laboratorijske analize krvi, nekada mogu da otkriju bolest na vreme i zaustave nepotrebne komplikacije – objašnjava internista dr Sulagna Misra.
Lekari savetuju da obavezno iskoristimo lep dan i izađemo na sunce. Nekoliko minuta dnevno boravka na sunčevoj svetlosti može da nam obezbedi dovoljne količine vitamina D, koji povoljno deluje na fizičke sposobnosti i mentalno zdravlje, navodi American Journal of Lifestyle Medicine.
Bitno je da ne zaboravimo kremu sa zaštitnim faktorom ako boravimo na suncu, podsećaju nas dermatolozi i pozivaju da redovno pregledamo kožu i reagujemo na sve promene i nepravilnosti.