Zaboravnost i gubitak sećanja nije isto: Oboleli od demencije i njihove porodice često su sami i zaboravljeni od svih

- Negovanje osobe sa demencijom zahtevnije od negovanja osoba sa fizičkom bolešću. Taj posao nije dovoljno cenjen i vrednovan, ceo teret brige je prepušten porodici, a u okviru porodice je uglavnom na ženi - ističe Nadežda Satarić, predsednica SUAB (Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest)

Nacionalna strategija za borbu protiv demencije od ključnog je značaja kao okvir koji povezuje zdravstvene i socijalne servise, omogućava edukaciju, rano prepoznavanje bolesti i sveobuhvatnu podršku obolelima i njihovim porodicama - najvažnija je poruka obeležavanja Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti.

Podizanje svesti o bolesti, skretanje pažnje na izazove obolelih i porodica

Preporučujemo

Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest i HHU „Hleb života“ juče su u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu priredili javni događaj kome je prisustvovalo više od  stotinu sugrađana, predstavnika institucija sistema, obolelih od demencije i članova udruženja.

Kao cilj okupljanja navedeno je podizanje svesti javnosti o bolesti, njenom uticaju na porodice i zajednicu, ali i skretanje pažnje na izazove sa kojima se suočavaju oboleli, njihovi srodnici i negovatelji koji o njima brinu. Ukazano je na neke od pravaca prevazilaženja problema i poboljšanja položaja obolelih i njihovih porodica.

Foto: Ana Batričević/SUAB (Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest)

Prof. dr Popović Kostić: Prevencija i rana dijagnoza ključnae, važne i nefarmakološke intervencije

Prof. dr Smiljana Popović Kostić,neurolog sa Neurološke klinike VMA u svom obraćanju naglasila je:

- Prevencija je ključna. Smanjenje faktora rizika ne samo da odlaže početak, već može poboljšati ishod već manifestne bolesti. Rana dijagnoza daje šansu terapiji, jer nove terapije deluju samo ako se primene na vreme, u ranim fazama bolesti Lečenje Alchajmerove bolesti zahteva integrativni pristup. Podjednako su važne i nefarmakološke intervencije: kognitivni treninzi, radna terapija, fizikalna terapija, logopedski tretmani i podrška negovateljima u specijalizovanim dnevnim centrima i servisima lokalnih zajednica. Time se produžava funkcionalnost bolesnika, olakšava život negovateljima i smanjuje potreba za institucionalizacijom. To su ulaganja koja dugoročno donose i finansijsku i ljudsku korist celom društvu.

Janković: Zaboravnost u slučaju demencije odlika društva

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković u svom izlaganju je naglasila da su pravo na lečenje, negu i druge vrste podrške osnovna ljudska prava i moraju biti dostupna svima pod jednakim uslovima.

- Ova bolest se često u svakodnevici svodi na zaboravnost, koja je zapravo normalni deo procesa starenja, a ne gubitak sećanja, što je mnogo ozbiljnije i jedan od simptoma bolesti. Ali, rekla bih pre da se zaboravnost u ovom kontekstu više odnosi na stanje društva - konstatovala je poverenica.

Satarić: Neophodna preraspodela brige o obolelima i unutar porodice i u društvu

Nadežda Satarić, predsednica SUAB-a ukazala je da je negovanje osobe sa demencijom zahtevnije od negovanja osoba sa fizičkom bolešću, da taj posao nije dovoljno cenjen i vrednovan i da je ceo teret brige prepušten porodici, a u okviru porodice, je uglavnom na ženi.

Prema njenim rečima, neophodna je preraspodela brige o obolelima, kako unutar porodice tako i između porodice i zajednice. Satarić je odala počast svim članovima porodica, koji brinu o svojim bližnjima obolelim od demencije i profesionalnim negovateljima, koji rade u ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite.

Foto: Ana Batričević/SUAB (Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest)

Česta poruka porodica: “Ostali smo sami i zaboravljeni nakon dobijanja dijagnoze za dragu osobu“

Predsednica SUAB-a naglasila je da kod nas u Srbiji, gde živi 140.000 ljudi sa nekim oblikom demencije pitanje rehabilitacije nije sistemski rešeno.

- Nedostaju preko potrebne dnevne usluge u zajednici za obolele i srodnike koji o njima brinu, poput dnevnih centara za obolele, predah smeštaja, Alchajmer kafea, grupa podrške za negovatelje, savetovališta za srodnike. Usluge koje pružaju udruženja građana, volonterski ili projektno, su dragocene ali nedovoljne. Svakodnevneo čujemo reči srodnika “Ostali smo sami i zaboravljeni nakon dobijanja dijagnoze za dragu osobu“ - apelovala je Nadežda Satarić.

Najvažnija pitanja u anketi “Pitaj o demenciji/Pitaj o „Alchajmeru“

Naša poznata glumica Katarina Radivojević je pročitala poruke Kristine Bajden koja živi sa demencijom 20 godina (od svoje 46.godine) i odrecitovala pesmu Kol Blejka, „Moja žena, moj život“. Napisao ju je svojoj supruzi koja živi sa demencijom, a on je neguje osam godina.

U anketi koja je sprovedena na temu “Pitaj o demenciji/Pitaj o „Alchajmeru“, postavljeno je mnoštvo pitanja, među kojima su se kao najčešća izdvojila:

• Kada će lokalna samouprava Beograd razviti i finasirati dnevne boravke za obolele?
• Zašto je tako teško dobiti novčani dodatak za pomoć i negu drugog lica za osobe sa demencijom?
• Da li postoji mogućnost da se prevencija i rehabilitacija uključe u protokole lečenja obolelih od demencije i Alchajmera?
• Zašto država nema više objekata za domski smeštaj obolelih od demencije?
• Zašto država ne sprovodi ni jednu od dve mere za starije sa mentalnim poremećajima koje su predviđene u Akcionom planu za sprovođenje programa o zaštiti mentalnog zdravlja od 2019-2026.godine?

Nacionalna strategija od ključnog značaja

Ključna poruka sa ovog skupa je: „Nacionalna strategija za borbu protiv demencije od ključnog je značaja kao okvir koji povezuje zdravstvene i socijalne servise, omogućava edukaciju, rano prepoznavanje bolesti i sveobuhvatnu podršku obolelima i njihovim porodicama.“

U pratećem programu „Igre i pesme za pamćenje“ učestvovali su članovi ansambla „Hleb života“, članovi folklorne grupe „Jeleče“ sa Novog Beograda i Hor studentkinja sa odseka za muzičku pedagogiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu.