Određeni procenat pacijenata u komi pokazalo je obrasce moždane aktivnosti slične onima kao kod zdravih pojedinaca, što ukazuje da su sposobni da razmišljaju i da su bar donekle svesni onoga što se dešava oko njih Foto: Shutterstock
Koma je stanje potpunog odsustva svesti i nepostojanja reakcija na nadražaje i gubitka spontanih nervnih aktivnosti. Kod dela pacijenata dolazi do oporavka, ali neki ulaze u dugotrajnu komu i za njih kažemo da su u vegetativnom stanju ili stanju minimalne svesti, koje može trajati godinama, čak i decenijama. Ovakvo stanje je veliki izazov kako za porodicu, tako i za medicinske radnike.
Međutim, stalno se postavlja pitanje: čak i ako ovi pacijenti ne mogu da komuniciraju, da li su ove osobe i dalje svesne?
Nedavno objavljena studija sugeriše da čak 25% ovih pacijenata može zaista zadržati određeni nivo svesti. U studiji koju su sproveli timovi neurologa u šest istraživačkih centara, učestvovao je 241 pacijent koji nije reagovao. Ovi pacijenti su zamoljeni da se bave složenim kognitivnim zadacima, kao što je zamišljanje sebe kako igraju tenis, nekoliko minuta u isto vreme. Zanimljivo je da je 25% njih pokazalo obrasce moždane aktivnosti slične onima kod zdravih pojedinaca, što ukazuje da su sposobni da razmišljaju i da su bar donekle svesni onoga što se dešava oko njih.
U svetu se milioni pacijenata nalaze u ovakvom stanju. Niko ne zna tačno koliko, ali se procenjuje da ih, samo u SAD, ima preko 100 hiljada. Rezultati studije, koji su objavljeni u časopisu “The New England Journal of Medicine” zahtevaju stvaranje sofisticiranih preglede pacijenata sa poremećajima svesti i dalje istraživanje načina na koji bi ovi pacijenti mogli da komuniciraju sa spoljnim svetom.
Ovo nije prva studija koja se bavila ovim pitanjem. Još 2006. godine je sprovedena studija u Velikoj Britaniji kada je su lekari zamolili ženu koja je bila u komi, u vegetativnom stanju, da zamisli kako igra tenis. Snimanje mozga otkrilo je da su isti regioni njenog mozga postali aktivni kao kod zdravih osoba koje igraju tenis, što sugeriše da je ona bila svesna toga šta je od nje traženo. Nakon toga šest stručnih timova su započeli velika istraživanje. Razvijen je metod za snimanje moždane aktivnosti pomoću ploče prekrivene elektrodama, što je olakšalo snimanje moždane aktivnosti pacijenata pored kreveta, bez pomeranja u CT.
Uprkos ovom tehnološkom napretku, napredak je bio spor. Istraživačima je bila potrebna dozvola porodica pacijenata i morali su da izvrše standardizovani skup testova. Da bi izbegli lažne pozitivne rezultate, obezbedili su da se od pacijenata traži da obavljaju kognitivne zadatke tokom nekoliko minuta. Kada je sprovedena studija, njeni nalazi su bili zapanjujući: od 241 testiranog pacijenta, 60 je pokazalo znake svesti.
Ako posmatramo budućnost, ovakve osobe bi možda mogle da imaju koristi od moždanih implantata, koji su slični onima koji se razvijaju za druga oboljenja. Tako su naučnici uspeli da obezbede da pacijent koji je paralizovan i koji boluje od amiotrofične lateralne skleroze, komunicira pomoću moždanog implanta nakon samo 30 minuta učenja kako da koristi sistem.
Kako je ovo istraživanje proteklo i kakvi su razultati postignuti pročitajte u nastavku teksta na Vitality.rs.