Rak prostate često je asimptomatski dok ne uznapreduje Foto: Shutterstock
Rak prostate je jedno od najčešćih oboljenja muške populacije. Tačan uzrok nastanka ovog maligniteta još nije poznat nauci, ali se zna da je genetička predispozicija odgovorna za oko 10 odsto slučajeva.
Nažalost, ne postoje specifični simptomi koji bi mogli da sugerišu sumnju o razvoju i postojanju raka prostate. Ovaj malignitet najčešće se otkriva prilikom kontrolnih provera ili kada se naloži digitorektalni pregled ili PSA test zbog nekog drugog urološkog problema. Neki od njih su benigna hiperplazija prostate, jake hronične urinarne infekcije itd. Kada simptomi ipak postoje i mogu da ukažu na rak prostate, to su pojedinačno ispoljeni ili kombinovani sledeći znaci:
Iako jasan uzrok nastanka raka prostate i dalje nije u potpunosti jasan naučnicima, postoje faktori rizika koje muškarci ne treba da zanemare i zbog kojih bi trebalo barem jednom godišnje da posete urologa čak i od dvadesetih godina života. Ovo se pre svih odnosi na one sa 50 ili više godina života, jer od ove starosne dobi raste i rizik od pojave tog maligniteta.
Sledeći faktor rizika je genetička predispozicija, uz praćenje porodične istorije. U posebnom riziku su muškarci čiji su očevi ili braća imali rak prostate.
Životne navike kao što je česta ishrana sa crvenim mesom i mlečnim proizvodima, pušenje i alkohol, takođe mogu da doprinesu razvoju svih karcinoma, pa i raka prostate. Variranje u nivou testosterona i drugih hormona može biti činilac rizika.
Ono što je zanimljivo ali i upozoravajuće je da osoba kod koje se već razvio rak prostate ne mora da ima značajnije probleme sa izmokravanjem. Međutim, to zavisi od individualne kliničke slike i stadijuma u kome je karcinom. Dešava se u zavisnosti od zahvaćenosti i lokalizacije dela prostate kao i stadijuma, da može ima poteškoće sa mokrenjem (učestalo dnevno ili noćno mokrenje, čekanje na otpočinjanje mlaza urina, tanak i slab mlaz sa prekidima, nemogućnost potpunog izmokravanja, krv u urinu, bolove u kostima, anemiju, smanjenje telesne težine…
Mađutim, kao što je prethodno naglašeno, muškarci najčešće nemaju nikakve tegobe u vezi sa mokrenjem.
Laboratorijske analize krvi i mokraće su sam početak dijagnostičkog procesa ako postoji sumnja na probleme sa prostatom. Obavezno se proverava PSA, tumor marker karcinoma prostate. Ostale metode su digiteroreklatni pregled prostate, biopsija i cistoskopija.
Ukoliko se biopsijom potvrdi prisustvno malignih ćelija u prostati, opcije lečenja su:
Model adekvatne terapije određuje proširenost i stadijum bolesti u trenutku potvrde dijagnoze. Kada bolest nije metastazirala, prvi izbor lečenja je hirurgija, a u zavisnosti od potrebe primenjuju se i druge opcije, od kojih zavisi tok bolesti i prognoza.