Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije procenjuje se da je 2022. bilo 20 miliona novih slučajeva raka i 9,7 miliona smrtnih slučajeva od ove opake bolesti. Koliko su maligne bolesti postale javno zdravstveni problem, potvrđuju i statistički podaci koji navode da je u Srbiji tokom 2021. godine od raka obolelo 41.784 stanovnika, dok je 19.979 osoba izgubilo život. Ove brojke su ogromne, ali postoje načini na koje možemo da smanjimo rizik od raka.
Rak je jedan od naših najistaknutijih zdravstvenih problema, a najčešći tipovi raka su:
- rak dojke
- rak debelog creva
- rak pluća
- rak prostate
- rak kože
– Kada je u pitanju rak, znanje, svest i rana akcija mogu biti naši najjači saveznici – kaže dr Scott Olsson, kardiotorakalni hirurg specijalizovan za ranu dijagnozu i lečenje raka pluća u Houston Methodist.
Kako da smanjimo rizik od raka
Između 30-50 odsto karcinoma može se sprečiti eliminisanjem ili usmeravanjem na faktore rizika i održavanjem zdravih životnih navika. Dr Olsson naglašava da nikada nije kasno da budemo proaktivni po pitanju svog zdravlja.
Rizik od raka možemo da smanjimo usvajanjem i održavanjem sledećih životnih navika:
1. Upoznajte svoje telo
Jedan od najvažnijih koraka koje možemo preduzeti jeste upoznavanje sa normalnim obrascima našeg tela.
– Obratite pažnju na bilo kakve promene ili neobične simptome koji traju duži period. Kvržice, uporni kašalj, promene u radu creva ili bešike, neobjašnjivi gubitak težine i abnormalno krvarenje nikada ne treba ignorisati – kaže dr Olsson.
Verujte svojim instinktima, a ako nešto nije u redu, odmah potražite savet lekara.
2. Ne pušite cigarete i vejpove
– Pušenje cigareta je faktor rizika broj 1 za rak pluća. Duvanski dim izlaže telo hiljadama hemikalija, od kojih su mnoge poznate kao kancerogene – kaže dr Olsson.
Pušenje takođe utiče na opšte zdravlje – oštećuje pluća, srce i još mnogo toga. I ne treba zaboraviti da ni vejpovi nisu bezbedni.
– Ne razumemo u potpunosti dugoročne efekte upotrebe e-cigareta, ali mnogi ljudi, posebno tinejdžeri i mladi odrasli, ne shvataju da e-cigarete i dalje sadrže mnogo štetnih hemikalija – dodaje dr Olsson.
Kao i tradicionalne cigarete, e-cigarete skoro uvek sadrže nikotin. Čak i kada ga na sadrže, vejpovi su i dalje puni toksičnih supstanci – uključujući isparljiva organska jedinjenja koja imaju potencijal da izazovu rak (od kojih se jedno nalazi i u izduvnim gasovima automobila); diacetil, aromu povezanu sa ozbiljnim plućnim oboljenjima i ultra-fine čestice koje mogu dospeti duboko u pluća i izazvati iritaciju.
3. Ograničite konzumiranje alkohola
Važno je prepoznati dugoročne zdravstvene posledice umerene do teške upotrebe alkohola, koje uključuju povećan rizik za nekoliko vrsta raka, kao što su rak glave i vrata, rak jednjaka, kolorektalni kancer, rak dojke, rak jetre i još mnogo toga.
– Acetaldehid, jedan od proizvoda razgradnje alkohola, toksičan je za telo. Rizik od raka zavisi od količine i učestalosti konzumiranja alkohola, a ograničavanje konzumiranja alkohola povezano je sa manjim rizikom – objašnjava dr Olsson.
4. Vežbajte
– Fizička aktivnost povezana je sa manjim rizikom od nekoliko karcinoma, uključujući rak mokraćne bešike, rak dojke, kolorektalni rak i rak želuca. Nasuprot tome, sedentaran način života povezan je sa povećanim rizikom od mnogih hroničnih zdravstvenih stanja, uključujući određene vrste raka – kaže dr Olsson.
Bez obzira na to da li aktivnost potiče od hodanja, trčanja, vožnje bicikla, bavljenja sportom ili nečega drugog, odrasli treba da imaju za cilj 150 minuta vežbe umerenog intenziteta nedeljno.
– Bilo koja aktivnost bolja je nego nikakva aktivnost. Čak i pronalaženje jednostavnih načina za uvođenje kretanja u svoju rutinu – biranje stepenica umesto lifta, parkiranje dalje od kuće, bavljenje aktivnim hobijem poput baštovanstva – može imati veliki uticaj na vaše zdravlje – dodaje dr Olsson.
5. Koristite kremu za sunčanje
Izlaganje suncu jedan je od primarnih faktora rizika za razvoj raka kože. Na sreću, upotreba kreme za sunčanje može pomoći u zaštiti kože i smanjenju rizika.
– Sunčeva svetlost je surova, sadrži dve vrste UV zraka (UVA i UVB) za koje je dokazano da oštećuju DNK i doprinose razvoju raka kože. Važno je zaštititi svoju kožu – bez obzira na to koliko dugo ste na suncu – objašnjava dr Olsson.
Da bi se zaštitili od sunca:
- izaberite kremu za sunčanje širokog spektra sa SPF od najmanje 30
- zamenite kremu za sunčanje kojoj je istekao rok trajanja
- odlučite se za opciju „sport” ili „otporna na znoj” ako mislite da ćete se znojiti ili biti u vodi
- nanesite je u velikim količinama na svaku površinu kože koja može biti izložena dok ste napolju
- obavezno je ponovo nanesite u skladu sa uputstvima na etiketi
6. Hranite se zdravo
Loša ishrana i prekomerna težina povezani su sa povećanim rizikom od razvoja raka, između ostalih hroničnih zdravstvenih stanja.
Primeri nezdrave hrane su:
- crveno meso, kao što su govedina i svinjetina
- prerađeno meso, poput slanine, viršli i delikatesnog mesa
- pića zaslađena šećerom, uključujući gazirane napitke
- ultra-obrađena hrana, poput čipsa, kolačića i mnogih smrznutih obroka
Cilj je da ograničite ovu hranu. To možete postići zamenom čipsa i pomfrita voćem i povrćem, biranjem piletine umesto bifteka i pažljivim čitanjem etiketa na namirnicama kako biste izbegli dodate šećere, rafinisane žitarice i zasićene masti.
7. Posetite svog lekara opšte prakse
Kada je u pitanju dobijanje odgovora na pitanja o prevenciji raka, vaš lekar opšte prakse dobro je mesto za početak.
– Redovni pregledi i otvorena komunikacija omogućavaju vašem lekaru da prati vaše zdravlje, da razjasni sve nedoumice i preporuči odgovarajuće skrininge za rak na osnovu vaših faktora rizika – savetuje dr Olsson.
Preuzmite aktivnu ulogu u svojoj zdravstvenoj zaštiti tako što ćete postavljati pitanja, deliti sve promene ili nedoumice i razgovarati o medicinskoj istoriji vaše porodice sa svojim lekarom opšte prakse.
8. Pridržavajte se smernica za skrining na rak
Neki skrining testovi mogu otkriti abnormalne izrasline pre nego što postanu rak, poput polipa i mladeža. Ali većina skrininga fokusira se na otkrivanje raka u njegovim najranijim fazama, povećavajući šanse za uspešno lečenje i poboljšavajući ukupne ishode.
– Praćenje signala vašeg tela od suštinskog je značaja za otkrivanje raka u najranijim fazama kada je najizlečiviji. Uspostavljanje bliskog odnosa sa lekarom opšte prakse koji zna vašu zdravstvenu istoriju i može da vas usmerava kroz pitanja o vašem zdravlju neprocenjivo je – kaže dr Olsson.
Isto toliko su važni i skrining testovi za rak, kao što je skrining za rak grlića materice, mamografija, skrining za rak debelog creva, za rak pluća i rak prostate. Kada i koji pregledi su vam potrebni zavisi od vaših godina, pola, porodične istorije i drugih faktora rizika. Vaš lekar opšte prakse može vam pomoći da utvrdite kako bi vaš individualizovani plan trebalo da izgleda.
– Ako se nešto otkrije tokom skrininga, vaš lekar opšte prakse može da vas uputiti odgovarajućem specijalistu – dodaje dr Olsson.
