Gubitak vida umanjuje mentalnu stimulaciju i društveni angažman, dok visoke vrednosti LDL holesterola mogu da ograniče protok krvi u mozgu Foto: Shutterstock
Demencija je neurološko stanje koje u bitnoj meri deluje na kognitivne sposobnosti. Obuhvata širok spektar progresivnih stanja, a postoji oko 200 različitih oblika demencije. Alchajmerova bolest najčešći je oblik senilnosti. Stanje se odlikuje progresivnim gubitkom pamćenja, opadanjem kognitivnih sposobnosti, a nekada i izmenama ličnosti. U najtežim slučajevima pacijent je u potpunosti zavistan od pomoći okoline. Najnovija istraživanja ukazuju da bi se adekvatnom kontrolom i lečenjem visokih vrednosti LDL holesterola i oštećenja vida mogle izbeći teške posledice demencije.
Demencija je sve veći javnozdravstveni problem. Stručnjaci objašnjavaju da je porast broja dementnih osoba posledica bolje dijagnostike i većeg broja prijavljenih slučajeva demencije, ali i dužeg životnog veka.
Istraživanje objavljeno u časopisu The Lancet navodi da je oko 7 odsto slučajeva demencije povezano s visokim vrednostima „lošeg“ LDL holesterola u srednjoj životnoj dobi, dok je u 2 odsto demencija posledica slabljenja vida.
Osnova ovog istraživanja su nalazi iz 2020. godine koji su otkrili 12 drugih promenljivih faktora rizika za demenciju, kao što su: nedostatak fizičke aktivnosti, pušenje, prekomerna konzumacija alkohola, zagađenje vazduha, povreda glave, slabi društveni kontakti, niže obrazovanje, gojaznost, povišen krvni pritisak, dijabetes, depresija i oštećenje sluha.
Ovih 12 faktora rizika može se u 40 odsto slučajeva dovesti u vezu sa demencijom. Kada se na ovih 12 faktora dodaju još dva činioca, kao što su povišen LDL holesterol i problemi sa vidom, mogućnost razvoja demencije iznosi 45 odsto. Stručnjaci ističu da je reč o zdravstvenim problemima na koje možemo da utičemo pravovremenim i dobrim lečenjem.
Glavni autor studije, psihijatar dr Gill Livingston sa University College London, optimista je i dodaje da bi obraćanje pažnje na ova dva dodatna faktora moglo u bitnoj meri da smanji rizik od demencije.
Povišen LDL holesterol ističe se kao jedan od najvažnijih faktora rizika za nastanak demencije, zajedno sa oštećenjem sluha, nižim obrazovanjem i socijalnom izolacijom u kasnijem životnom dobu.
Stručnjaci naglašavaju da dobra kontrola ovih činilaca može da smanji rizik od demencije, posebno u zemljama sa srednjim i niskim prihodima, kod osoba sa nižim socio-ekonomskim statusom. Lekari ističu da bi sva deca trebalo da imaju pristup kvalitetnom obrazovanju i da u srednjim i kasnijim godinama života naglasak bude na kognitivnim, društvenim i fizičkim aktivnostima.
– Demencija nije isključivo posledica starenja, u pitanju je i složena interakcija genetike, činilaca spoljne sredine i načina života. Svaki naš potez oblikuje mozak, od načina ishrane do odnosa prema drugim osobama – smatra neuronaučnik dr David Eagleman sa Stanford University.
Gubitak vida umanjuje mentalnu stimulaciju i društveni angažman, dok visoke vrednosti LDL holesterola mogu da ograniče protok krvi u mozgu i tako povećaju rizik od demencije. Redovna kontrola vida i vrednosti holesterola dobar su oblik prevencije. Lekari savetuju i redovne sistematske preglede.
Stručnjaci naglašavaju da kardiovaskularne bolesti, sedentarni način života, gubitak sluha i drugi faktori rizika mogu izazvati niz promena u mozgu i povećati rizik od demencije. Problemi sa vidom takođe mogu ukazivati na opasnost od razvoja vaskularnih bolesti, navode lekari.