Tehnologija pomoću koje su pravljene covid 19 vakcine iskorišćena je za borbu protiv opasnih bakterija koje izazivaju dijareju, saopštili su naučnici sa University of Pennsylvania i istraživači iz Children’s Hospital of Philadelphia (CHOP). Naučnici su razvili eksperimentalnu vakcinu zasnovanu na mRNK, tehnologiji korišćenoj za covid 19 vakcine, i pokazalo se da je uspela da poboljšala sposobnost da se iz creva očisti opasna bakterija Clostridioides difficile, koja često izaziva ponavljajuće, jake napade dijareje. Nalazi naučnog tima objavljeni su u časopisu Science.
Najsavremenija vakcina mogla bi da zaustavi Clostridioides difficile
Istraživači najavljuju da bismo uskoro mogli da imamo način da sprečimo jednu od najtežih za lečenje infekcija na svetu. Na osnovu mRNK (messenger ribonucleic acid) tehnologije naučnici razvijaju najsavremeniju vakcinu koja bi mogla da zaustavi Clostridioides difficile – bakteriju poznatu po tome što izaziva teške infekcije creva.
Dok mnogi ljudi bez problema nose C. diff bakteriju u svojim crevima, one ipak ponekad mogu da se razmbožavaju van kontrole, izazivajući dijareju i kolitis (česti okidač za ovo je upotreba antibiotika). Antibiotici mogu da leče ove infekcije u početnoj fazi, ali, otprilike jedna od 6 osoba će tada doživeti ponovni napad Clostridioides difficile bakterije, koja se tada mnogo teže čisti iz organizma.
Clostridioides difficile bakterija koristi razne trikove kako bi opstala u organizmu
Istraživači sa University of Pennsylvania i iz Children’s Hospital of Philadelphia razvili su kandidata za vakcinu, koji koristi tehnologiju mRNA za ciljanje Clostridioides difficile bakterije u različitim ključnim tačkama. Ove bakterije mogu da menjaju oblik i koriste razne trikove kako bi osigurale svoj opstanak. Mogu da se pretvore u dugotrajne spore, koje vrebaju vreme, skrivajući se u zemlji, na primer, ili se masovno grupišu u otporan biofilm u našim crevima koji im omogućava da se odupru antibioticima. Patogeni sojevi C. diff takođe proizvode toksine koji im olakšavaju da da se razmnožavaju, od čega čovek postaje bolestan. Eksperimentalna vakcina zamišljena je da „trenira“ naš imuni sistem protiv nekoliko toksina i drugih faktora virulencije C. diff koji je čine opasnom pretnjom.
Do sada, kako izgleda, plan naučnika funkcioniše kako se i očekivalo, barem kod miševa. Vakcina je miševima pružila dugotrajnu zaštitu i od primarnih i od rekurentnih oblika infekcije C. diff, otkrili su istraživači. Takođe su testirali nadograđenu verziju vakcine, dizajniranu da pomogne telu da prepozna netoksične ćelijske i spore antigene C. diff, i otkrili da je poboljšala sposobnost miševa da iz creva očiste bakterije koje proizvode toksine. Nalazi tima objavljeni su ovog meseca u časopisu Science.
Vakcine za koje je korišćena tehnologija za covid 19 imaju sjajnu budućnost
– Naš pristup je bio da stvorimo multivalentnu mRNA vakcinu koja bi istovremeno napadala više aspekata kompleksnog načina života Clostridioides difficile bakterije bez uticaja na normalnu mikrobiotu – naglašava vodeći autor istraživanja Mohamad-Gabriel Alameh, docent za patologiju i laboratorijsku medicinu na University of Pennsylvania.
Ovo istraživanje je, naravno, još uvek u ranim fazama razvoja, tako da nije garancija da će eksperimentalna vakcina jednako dobro funkcionisati kod ljudi. Ali, ako se vakcina protiv C. diff uspešno razvije, imala bi ogroman uticaj na zdravlje. Jer, infekcija izazvana Clostridioides difficile bakterijom može da bude posebno opasna i ponekad smrtonosna za već ranjivu populaciju, kao što su stariji ljudi ili hospitalizovani pacijenti zbog drugih stanja. Nedavna istraživanja, na primer, pokazuju da Clostridioides difficile bakterija postaje sve veći problem i van bolnica.
Iako će verovatno biti potrebne godine da ova vakcina uđe u fazu velikih ispitivanja, naučnici ističu da njena budućnost ipak izgleda sjajno jer je u pitanju vakcina zasnovana na mRNA tehnologiji. Nakon uvođenja vakcina protiv covid 19, Moderna mRNA vakcina protiv respiratornog sincicijalnog virusa (RSV) dobila je odobrenje od Uprave za hranu i lekove prošlog maja, a uskoro se očekuje i odobrenje za mRNA vakcine protiv citomegalovirusa, gripa i nekih vrsta karcinoma.
