Za razliku od kanceroznih tumora, benigni sporo rastu i ne šire se na druge delove tela Foto: Shutterstock
Benigni tumor, poznat i kao benigna neoplazma ili benigna izraslina je nekancerozna abnormalna masa tkiva, odnosno ćelija. Za razliku od kanceroznih tumora, benigni sporo rastu i ne šire se na druge delove tela. Oni možda ne izazivaju simptome koji se primećuju, ali veliki benigni tumor može da pritisne obližnje tkivo i organe. Što se tiče lečenja obično se koristi operacija za uklanjanje tumora.
Benigni tumori su nekancerogeni i predstavljaju skup abnormalnih ćelija, koje se, za razliku od normalnih ćelija, umnožavaju više nego što bi trebalo i ne umiru. Abnormalne ćelije formiraju tumore dok se množe. Rastu sporije od kancerogenog tumora, imaju čak i svoje granice i, za razliku od zloćudnog tumora – ne šire se na druge delove tela.
Ali, postoje specifične vrste benignih tumora koji mogu da se pretvore u rak. Na primer, neke vrste polipa debelog creva (mase abnormalnih ćelija u debelom crevu) mogu da postanu kancerogene. Zbog toga bi zdravstveni radnik uklonio sve polipe debelog creva koje pronađu tokom kolonoskopije da bi otkrili rak debelog creva.
Stručnjaci ipak napominju da ne postoji dobar tumor jer te mase mutiranih i disfunkcionalnih ćelija mogu da uzrokuju bol, zahvate određene organe i potencijalno se prošire po celom telu. Tako i benigni, dobroćudni tumori ponekad mogu da budu poprilično veliki i izazovu ozbiljne simptome. Mogu da budu i opasni po život poput benignih tumora u mozgu. Takve vrste tumora obično se hirurški uklanjanju i nakon toga većina njih više ne raste.
Uobičajene vrste benignih tumora su:
Adenomi: ove izrasline obično nastaju na sluznici probavnog trakta
Fibromi: reč je o tumorima vezivnog tkiva koji mogu da se nađu u bilo kojem organu. Fibroidni tumori su nazvani prema tome gde nastaju u telu, kao što su miomi maternice, na primer
Desmoidni tumori: često su agresivniji od većine benignih tumora i mogu da zahvate obližnja tkiva i organe, ali ne metastaziraju
Hamartomi: ovi tumori mogu da se razviju u plućima, srcu, koži, mozgu ili dojkama
Hemangiomi: ove izrasline predstavljaju skup ćelija krvnih sudova u koži ili unutrašnjim organima. Mogu da se pojave na koži kao promena boje nalik mladežu i često nestaju sami od sebe
Lipomi: meki, okrugli tumori građeni od zrelog masnog tkiva, često se nalaze na vratu, leđima, trbuhu i ramenima
Lejomiomi: vrlo česti ginekološki tumori koji obično nastaju u maternici, a za njihov rast zaslužni su hormoni
Miomi: često nastaju u maternici, razvijajući se u glatkom tkivu sluznice
Papilomi: rastu iz tkiva koje oblaže kožu i organe, obično rastu prema spolja i formiraju lezije.
Lekari savetuju da je sve ove vrste tumora potrebno kontinuirano pratiti, posebno ako se ćelije abnormalnog izgleda reprodukuju brže nego što je normalno, što se naziva displazija.