Visok nivo triglicerida obično ne izaziva nikakve simptome. Jedini siguran način za identifikaciju problema i početak lečenja je testiranje. Ali, visok nivo triglicerida može da ukazuje na osnovne probleme i predstavlja faktor rizika za nekoliko zdravstvenih stanja. Poznato je da visok nivo triglicerida u krvi može da poveća rizik od srčanih oboljenja. Promene u ishrani i povećana fizička aktivnost često predstavljaju prvu liniju lečenja za smanjenje nivoa triglicerida, a u nekim slučajevima, lekari mogu da preporuče lekove za ubrzavanje ovog efekta.
Šta su trigliceridi i po čemu se razlikuju od holesterola?
Trigliceridi su vrsta masti (lipida), najčešći tip masti u telu. koja se nalazi u našoj krvi. Stručnjaci podsećaju da poželjan nivo triglicerida natašte treba da bude manji od 150 mg/dl. Kada jedemo, naše telo sve kalorije koje ne treba da iskoristi odmah pretvara u trigliceride koji se dalje skladište u masnim ćelijama. Kasnije, hormoni oslobađaju trigliceride za energiju između obroka. Ako redovno unosimo više kalorija nego što sagorevamo, posebno iz hrane bogate ugljenim hidratima, vrlo je verovatno da ćemo imati visoke trigliceride (hipertrigliceridemija).
Iako telo prirodno proizvodi trigliceride, neki potiču i iz hrane. Nakon što osoba pojede obrok, telo uzima višak kalorija koji mu nisu odmah potrebni i pretvara ih u trigliceride što dovodi do privremenog porasta nivoa triglicerida nakon obroka. Telo može da skladišti trigliceride kao masnoću koju bi kasnije sagorelo, kada mu zatreba energija između obroka.
Trigliceridi i holesterol su različite vrste masti koje cirkulišu u krvi:
- Trigliceridi čuvaju neiskorišćene kalorije i obezbeđuju telu energiju
- Holesterol se koristi za izgradnju ćelija i određenih hormona.
Konstantno visok nivo triglicerida povećava rizik od ateroskleroze
Redovno konzumiranje previše kalorija može da dovede do viših nivoa triglicerida. Ako telo ne može da sagori ove kalorije i skladišti ih kao mast, čoveku se povećava nivo triglicerida u krvi. Konstantno visok nivo triglicerida može da poveća rizik od nekih zdravstvenih stanja, uključujući aterosklerozu. U ovom stanju, trigliceridi se mešaju sa drugim supstancama u krvi, kao što je holesterol, i lepe se za zidove arterija, uzrokujući njihovo sužavanje. Ateroskleroza je faktor rizika za srčana oboljenja i ozbiljna kardiovaskularna stanja kao što su srčani udar i moždani udar.
Visok nivo triglicerida takođe može da poveća rizik od drugih problema u organima, kao što je nakupljanje masti u jetri ili pankreasu. Nagomilavanje masti može dovesti do upale i disfunkcije u ovim oblastima ako se ne započne lečenje. S druge strane, veoma visoki nivoi triglicerida mogu da izazovu pankreatitis. Međutim, istraživanje objavljeno u JAMA Internal Medicine otkrilo je da čak i blagi do umereni visoki trigliceridi u krvi – koje su autori studije definisali kao nivoi bez natašte
Visok nivo triglicerida utiče i na srce, i na mozak
Lekari savetuju da je važno pratiti koliko masnoća cirkuliše u krvi jer visok nivo triglicerida može da doprinese otvrdnjavanju arterija ili zadebljanju zidova arterija (arterioskleroza) što povećava rizik od moždanog udara, srčanog udara i srčanih bolesti. Ekstremno visok nivo triglicerida takođe može da izazove akutno zapaljenje pankreasa (pankreatitis).
Visok nivo triglicerida često je znak drugih stanja koja povećavaju rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, uključujući gojaznost i metabolički sindrom – grupa stanja koja podrazumeva previše masti oko struka, visok krvni pritisak, visoke trigliceride, visok šećer u krvi i abnormalne nivo holesterola.
Visok nivo triglicerida takođe može da bude znak:
- Dijabetes tipa 2 ili predijabetesa
- Metaboličkog sindroma – stanje kada se visoki krvni pritisak, gojaznost i visok šećer u krvi javljaju zajedno, povećavajući rizik od srčanih bolesti
- Nizak nivo hormona štitne žlezde (hipotireoza)
- Određena retka genetska stanja koja utiču na to kako telo pretvara masti u energiju.
Kako štitna železda utiče na nivo masnoća u organizmu?
Hipotireoza je bolest kada štitna žlezda proizvodi premalo hormona. Lekari objašnjavaju da hipotiroidizam povećava rizik od nezdravog nivoa holesterola, uključujući visok LDL ili „loš“ holesterol, nizak HDL ili „dobar“ holesterol i visoke trigliceride. S obzirom na to da trigliceridi čuvaju kalorije koje ne koristi odmah, nakon jela, već hormoni kasnije pomažu našem telu da oslobodi trigliceride koji se koriste kao energija, jasno je da će nepravilna funkacija štitne žlezde poremetiti ovaj proces.
Naime, hipotiroidizam smanjuje brzinu kojom naše telo koristi kalorije kao „gorivo“ i usporava proizvodnju hormona. Zbog toga je veća verovatnoća da će trigliceridi ostati u masnim ćelijama. Hipotireoza takođe povećava nivoe LDL lošeg holesterola tako što povećava apsorpciju holesterola kroz jetru, sprečavajući je da efikasno eliminiše višak holesterola, smatraju endokrinolozi.
