Potencijalno najsavremenija intervencija – mRNA vakcina za borbu protiv raka pluća, poznata kao BNT116, mogla bi s razlogom da se nazove revolucionarnim tretmanom. Prva mRNA vakcina protiv raka pluća na svetu trenutno je u fazi I ispitivanja u SAD, Velikoj Britaniji i drugim evropskim zemljama. Stručnjaci navode da je koncept platforme za mRNA vakcinu prilično svestran i može da se prilagoditi različitim ciljevima u borbi protiv raka.
Prva mRNA vakcina protiv raka pluća nije formulisana da spreči bolest
Rak pluća je vodeći uzrok smrti od karcinoma na globalnom nivou, sa niskom stopom preživljavanja za one sa naprednijim oblicima bolesti. BNT116 vakcina koristi RNK (mRNK) tehnologiju, sličnu vakcinama za covid 19 i funkcioniše tako što imunološki sistem „upoznaje“ sa tumorskim markerima iz raka pluća ne-malih ćelija kako bi pripremila telo da se bori protiv tumorskih ćelija koje eksprimiraju (prepisuju u molekule RNK) ove markere. BioNTech vakcina napravljena je za lečenje najčešćeg tipa bolesti – karcinoma ne-malih ćelija pluća. Ova vakcina nije formulisana da spreči rak pluća, već da leči bolest kod pacijenata sa ranim ili uznapredovalim rakom pluća, kao i za osobe kojima se karcinom vraća.
Kako funkcioniše mRNA tehnologija
Ispitivanje rasvetljava novi pristup imunoterapiji korišćenjem mRNA tehnologije, korišćene kao i kod covid 19 vakcina.
– Ako bude uspešna, BNT116 vakcina bi mogla da ponudi ciljanu strategiju lečenja koja ne samo da može da poboljša stope preživljavanja, već i da pomogne u sprečavanju recidiva raka na način na koji tradicionalne terapije, poput hemoterapije, ne čine – objašnjava dr Eric Singhi, onkolog na University of Texas MD Anderson Cancer Center u Hjustonu.
BNT116 vakcina je dizajnirana da obuči imuni sistem našeg tela da prepozna i ubije ćelije raka pluća. Vakcina šalje mRNA niti u naše telo, što podstiče ćelije da proizvode 6 proteina na ćelijama karcinoma ne-malih ćelija pluća. Ovi proteini služe kao „zastavice“ ili „markeri“ našem imunološkom sistemu da napadne ove ćelije, dok se drže dalje od zdravog tkiva.
– Ovo je ključna prednost u odnosu na tradicionalnu hemoterapiju, koja je tipično toksična za žive ćelije i često funkcioniše bez selekcije, tako da cilja i zdrave i kancerogene ćelije. Pristup mRNA omogućava precizniji, prilagođen imuni odgovor, sa potencijalom da smanji neželjene efekte i poboljša rezultate lečenja – ističe dr Singhi.
Mali broj pacijenata je imao teže neželjene efekte
Dr Adam Schoenfeld, torokalni onkolog u Memorial Sloan Kettering Cancer Center u Njujorku kaže da „za razliku od personalizovanih pristupa lečenja, BNT116 vakcina je „gotova“ strategija vakcine dizajnirana da obuči imuni sistem da prepozna 6 antigena koji su u vezi sa tumorom.
– Ovaj dizajn vakcine potencijalno omogućava širu dostupnost i lakšu primenu. Međutim, primenjivost i efikasnost mogu da budu ograničeni na tumore koji eksprimiraju specifične antigene na koje vakcina cilja – naglašava dr Schoenfeld.
Važno je imati na umu da je BNT116 još uvek u ranim fazama kliničkih ispitivanja i potrebno je više testiranja kako bi se utvrdile smernice za doziranje, bezbednost i efikasnost. Štetni neželjeni efekti su jedan od potencijalnih uzroka zabrinutosti ne samo za ovu vakcinu, već i za sve nove imunoterapije. Neki pacijenti su imali neželjene efekte kao što su groznica, povraćanje i umor.
– Mali broj pacijenata je imao teže neželjene efekte, uključujući pneumoniju i pneumotoraks, ili delimično ili potpuno kolabiranje pluća. Potrebno je više studija kako bi se videlo kako vakcina funkcioniše kada se koristi sa drugim tretmanima, kao i u raširenijim, raznolikim populacijama. Iako ova vakcina ima novi mehanizam delovanja, obećava i nudi potencijalnu novu nadu za naše pacijente, njena bezbednost i efikasnost moraju da budu pažljivo procenjeni tokom ispitivanja – navodi dr Schoenfeld.
