Krvni pritisak je veći na jednoj ruci, kardiolog objašnjava na šta ukazuje razlika

Krvni pritisak se meri na obe ruke. Mala razlika u pritisku obično nije razlog za brigu, međutim, ako je pritisak na jednoj ruci veći od 10 mmHg, bilo bi dobro da potražimo stručan savet. U nekim slučajevima, veća razlika u krvnom pritisku između leve i desne ruke može da najavi bolesti srca.

Zašto je bitno da merimo krvni pritisak na obe ruke?

Razlika u visini krvnog pritiska između desne i leve ruke može da bude samo u gornjoj (sistolnoj) vrednosti ili donjoj (dijastolnoj) vrednosti krvnog pritiska.

– Ukoliko je razlika između krvnog pritiska na dve ruke veća od 10 do 15 mmHg za sistolnu vrednost, i ako se ponavlja pri većem broju merenja, veći je rizik od kardiovaskularnih bolesti – objašnjava kardiolog dr Rekha Mankad sa Mayo klinike.

Na šta ukazuje razlika veća od 10 mmHg?

Veća razlika u krvnom pritisku od 10 mmHg može da ukaže na perifernu arterijsku bolest, to jest stanje kada su sužene arterije ruku ili nogu. Kada su arterije sužene, manje krvi dospeva u ruke ili noge, javlja se bol u listovima nogu i stopalima pri hodu.

Ovo stanje je najčešće posledica ateroskleroze, i ukoliko se ne leči, predstavlja faktor rizika za nastanak infarkta miokarda i moždanog udara.

– U slučaju da primetimo veću razliku u krvnom pritisku između ruku, potrebno je da se obratimo lekaru. Bitno je, pre svega, utvrditi tačne vrednosti krvnog pritiska ambulantnim monitoringom – kaže dr Mankad.

Kako da utvrdimo tačne vrednosti krvnog pritiska?

Nekada je moguće da pogrešno merimo krvni pritisak ili da aparat za merenje ne daje tačne vrednosti. Ambulantnim monitoringom pritisak se prati tokom 24 sata, i tako se dobijaju tačnije informacije. Lekari kažu da pritisak raste u jutarnjim satima, a zatim se spušta tokom kasnih prepodnevnih i ranih poslepodnevnih časova. Ponovo raste (posle 16 ili 17 časova), kako bi se ponovo spustio tokom večeri i noći.

Lancet je pre nekoliko godina objavio studiju koja napominje da sistolni krvni pritisak veći od 10 milimetara žive između dve ruke može da bude upozorenje na postojanje asimptomatske periferne arterijske bolesti. Razlika veća od 15 mmHg mogla bi da bude faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti, da za 70 odsto poveća rizik od smrti zbog kardiovaskularnih bolesti i za 60 odsto poveća rizik od smrti od svih drugih uzroka.

Kako se meri pritisak?

Optimalne vrednosti krvnog pritiska su do 120/80 mmHg. Hipertenzija, ili povišen arterijski krvni pritisak, prema evropskim preporukama iz 2018. godine, označava vrednosti pritiska veće od 140/90 mmHg. Što je pritisak veći, veći je i rizik od kardiovaskularnih komplikacija.

Kako bismo došli do preciznih vrednosti, nije preporučljivo da 20 do 30 minuta pre kućnog merenja uzimamo hranu, pijemo kafu ili alkohol, pušimo, ili se bavimo fizičkom aktivnošću.