Periferna arterijska bolest (PAB) je poremećaj cirkulacije uzrokovan promenama na arterijama donjih ekstremiteta, što dovodi do smanjenja protoka krvi i posledičnih simptoma. Pacijent nije u mogućnosti da se optimalno kreće, u odmaklim fazama bolesti bolovi se javljaju i tokom noći u mirovanju. Stručnjaci naglašavaju da je u pitanju teška bolest, koja se može završiti i gubitkom ekstremiteta. Velika posvećenost i pacijenata i lekara, zato je neophodna za uspešno lečenje.
Periferna arterijska bolest kontroliše se posvećenošću pacijenta i lekara
U osnovi PAB najčešće je ateroskleroza – bolest nakupljanja masnih naslaga u zidovima krvnih sudova, koja dovodi do njihovog zapušavanja.
– Periferna arterjska bolest je dugotrajna, neizlečiva i veoma teška. U odmaklim stadijumima može da se završi i gubitkom ekstremiteta. Problem je i što pacijenti često nisu dovoljno svesni ozbiljnosti ovog oboljenja. Dugotrajan proces lečenja odmaklih stadijuma PAB mučan je i težak i za pacijente i za njihove porodice. Iskustvo Instituta za kardiovaskularne bolesti (IKVB) „Dedinje“ pokazalo je da je posvećenost lekara i pacijenta neophodna za dobre rezultate u lečenju ovako teške bolesti – kaže za portal eKlinika vaskularni hirurg i klinički asistent sa IKVB „Dedinje“ dr Mihailo Nešković.
Klaudikacije ograničavaju kretanje pacijenta
Neophodno je da lečenje bude praćeno zdravim životnim navikama, redovnim uzimanjem terapije propisanom od strane nadležnog specijaliste. Bitno je i da pacijenti prepoznaju na vreme tipične simptome periferne arterijske bolesti. Dr Nešković naglašava da simptomi bolesti variraju u zavisnosti od karaktera promena na arterijama donjih ekstremiteta u rasponu – od potpunog odsustva simptoma, do ekstenzivnih rana na stopalima.
– Tipični simptomi PAB su klaudikacije – bolovi u mišićima (najčešće potkolenica) koji se javljaju tokom hoda i prestaju posle odmora od nekoliko minuta. Uobičajeno pacijenti znaju distancu koju mogu da pređu dok se ne javi bol. Teži stadijum bolesti naziva se ugrožavajuća ishemija ekstremiteta i podrazumeva bolove u miru (noću) i pojavu rana na stopalima i potkolenicama (gangrena). Tegobe često nisu simetrične na obe noge, a veoma retko se javljaju na rukama – kaže dr Nešković.
Nekada nema uslova za rekonstruktivno lečenje
Doktor Nešković objašnjava da u praksi pacijenti često zakasne na pregled. Posebno je bitno da pacijenti, koji se već leče od osnovnog hroničnog oboljenja, prepoznaju na vreme simptome i što pre dobiju terapiju.
– Kao pacijenta koji se leče od dijabetesa često se kao prva manifestacija bolesti javi gangrena (terminalni stadijum). Promene na krvnim sudovima tada su previše ekstenzivne, nema uslova za rekonstruktivno lečenje krvnih sudova i jedina mogućnost je amputacija. Nažalost, u nacionalnom registru naše zemlje ima oko 500 zabeleženih amputacija godišnje, a čak više od 70 odsto ovih operacija urađeno je bez prethodnog pokušaja spasavanja ekstremiteta. Smatram da ima dosta prostora za napredak na ovom polju – ističe dr Mihailo Nešković.
Kako možemo da sprečimo pojavu bolesti već danas?
Adekvatnom prevencijom sprečava se dugotrajan proces lečenja, neophodno je promeniti životne navike i na vreme i redovno uzimati terapiju propisanu od strane nadležnog specijaliste, upozoravaju lekari. Pušenje, dijabetes melitus, povišen arterijski pritisak (hipertenzija), poremećaj metabolizma masti (dislipidemija) i gojaznost najčešći su faktori rizika za PAB, kaže dr Nešković.
– Manjak svakodnevne fizičke aktivnosti i unošenje prerađenih prehrambenih namirnica, svakako pogoršavaju opšte zdravlje ljudi i predstavljaju bitan faktor rizika. Međutim, jedan od često zanemarenih faktora rizika je stres, koga je veoma teško kvantifikovati i ukloniti. Postoji i faktor rizika, kao što je pušenje, koji možete kompletno da uklonite i zato zaslužuje posebnu pažnju. Pušenje povećava rizik za razvoj PAB četiri puta i ima najveći uticaj na težinu bolesti od svih faktora rizika. U poređenju sa nepušačima, pušači sa PAB imaju kraći životni vek i češće napreduju ka ugrožavajućoj ishemiji udova i amputaciji – naglašava dr Nešković.
Kako se dijagnostikuje PAB?
Kako bi se izbegao ovaj radikalni scenario bitno je što pre dijagnostikovati perifernu arterijsku bolest. Osnova dijagnostike PAB sastoji u kliničkom pregledu pacijenta, pri čemu se prepoznaju znaci ishemije ekstremiteta i odsustvo pulseva na tipičnom mestima, kaže dr Nešković.
– Ultrazvučna dijagnostika (Color Duplex Scan – CDS) može da doprinese dijagnozi, ali za precizan plan lečenja pacijenata u odmaklim fazama bolesti neophodna je kompjuterizovana tomografska angiografija (Computed Tomography Angiography – CTA), ili kako se popularno naziva skener – dodaje dr Nešković.
Kako se leči periferna arterijska bolest?
Kontrola navedenih faktora rizika i promena loših životnih navika prvi je korak u lečenju, kaže doktor.
– To podrazumeva apsolutni prestanak pušenja, smanjenje telesne mase, svakodnevnu umerenu fizičku aktivnost, kao i adekvatan unos belančevina i vode. Primena aspirina je standardna praksa kod pacijenata sa PAB, a uz to postoje različiti lekovi koji mogu da dovedu do poboljšanja stanja pacijenta (klopidogrel, cilostazol, niske doze direktnih oralnih antikoagulanasa). Naša praksa je da damo vremena pacijentu da reaguje na lekove, pre nego što se odlučimo za hirurško lečenje – naglašava dr Nešković.
Moguće je i hirurško lečenje
Dr Nešković ističe da se indikacija za hirurško lečenje donosi se na osnovu kliničkog nalaza, urađene dijagnostike i opšteg stanja pacijenta.
– Ove odluke su teške i zahtevaju individualni pristup svakom pacijentu. Na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ ove odluke donosi multidisciplinarni tim specijalista, odnosno vaskularni konzilijum. Neophodno hirurško lečenje može da podrazumeva endovaskularne tehnike (balon dilatacija, stent), klasične otvorene operacije (bypass), ili njihovu kombinaciju – objašnjava nam dr Nešković.
Vreme oporavka posle intervencije različito je za svakog pacijenta. Doktor napominje da je nekada neophodno više meseci kako bi rane na stopalima zarasle.
– Ateroskleroza je u osnovi neizlečiva bolest i veoma je bitno da pacijent posle intervencije shvati da lečenje traje doživotno – zaključuje dr Nešković.
Klinički asistent dr Mihailo Nešković član je Evropskog udruženja za vaskularnu hirurgiju (ESVS), Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije i Lekarske komore Srbije. Autor je više radova u međunarodnim stručnim časopisima.
