Fizička aktivnost proveren je lek za kontrolu krvnog pritiska, a može biti od velike koristi i u procesu oporavka nakon infarkta miokarda. Pojačan protok krvi tokom adekvatne i pravilno dozirane fizičke aktivnosti „masira“ zidove krvnih sudova. U slučaju da se prilikom aktivnosti primete simptomi, kao što su kratak dah, nesvestica, jako lupanje srca potrebno je prekinuti vežbanje. Neželjena stanja mogu se sprečiti lekarskim pregledima, jer je moguće da neko virusno oboljenje ostavi trag na srcu i ugrozi zdravlje tokom fizičke aktivnosti.
Fizička aktivnost je odličan lek
Oko 40 odsto stanovništva Srbije boluje od hipertenzije, navode stručnjaci. Ovo vaskularno stanje, naročito u početku, uglavnom nije praćeno karakterističnim simptomima, tegobe se uočavaju u kasnijim fazama kada počnu problemi koji su pacijentima često kočnica za bavljenje nekim oblikom fizičke aktivnosti.
– Pacijenti su uplašeni i misle da im nije dozvoljena fizička aktivnost, a u stvari ako se vežba na adekvatan način, fizička aktivnost može biti potentna pilula. Fizička aktivnost je jedan odličan lek i svetski priznati programi popularizuju je kao vrstu pilule – kaže za portal eKlinika specijalista sportske medicine dr Biljana Đurić asistent na Institutu za medicinsku fiziologiju, Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Fizička aktivnost masira unutrašnji sloj krvnih sudova
Kada smo fizički aktivni, srce počinje brže da kuca, povećava se srčana frekvencija pod pojačanim uticajem simpatičkog nervnog sistema.
– Pri fizičkoj aktivnosti koja uključuje celo telo, velike grupe mišića, dolazi do „otvaranja“ krvnih sudova u njima i povećanja protoka krvi. Krv „masira“ unutrašnjost zida krvnog suda koji se zove endotel i tom prilikom dovodi do povećane proizvodnje i oslobađanja brojnih protektivnih faktora koji održavaju naše krvne sudove elastičnim. Na taj način takođe se smanjuju oštećenja unutrašnjeg sloja krvnog suda, usporava se formiranje aterosklerotskih plakova i krvni sudovi se drže u produženo mlađem stanju – naglašava dr Đurić.
Šta je FITT formula?
Fizička aktivnost kod kardiovaskularnih pacijenata mora biti odgovarajućeg tipa i dobro dozirana, podvlače stručnjaci. U nauci postoji i sistem doziranja fizičke aktivnosti FITT formula.
– FITT predstavlja akronim od F frekvencija, odnosno učestalost fizičke aktivnosti na nedeljnom nivou, I intenzitet, T trajanje i T tip fizičke aktivnosti. Za svakog pacijenta formira se njegov poseban recept, kao što dobijemo recept za bilo koji lek, tako možemo dobiti i recept za fizičku aktivnost. Upravo osobe koje imaju povišen krvni pritisak trebalo bi da se bave fizičkom aktivnošću koja može biti dinamičkog karaktera ili u formi treninga snage – objašnjava dr Đurić.
Šta je dinamička aktivnost?
Preporučljiva je dinamička aktivnost minimalno 3 puta nedeljno, idealno 5 do 7 puta u trajanju od 30 minuta na umerenom nivou. Dr Đurić precizira da je dinamička aktivnost ona koja angažuje celo telo, trup, noge, ruke, kao žustro hodanje, lagani džoging, vožnja bicikla pri umerenoj brzini, plivanje, koje se preporučuje gojaznim osobama, zbog manjeg opterećenja zglobova u vodi.
– Nekada je teško pacijentima da odrede da li se nalaze na umerenom nivou fizičkog napora. Postoji test govora pomoću kojeg se lako može proceniti nivo napora koji smo dostigli tokom vežbanja. Ukoliko smo fizički aktivni i ubrzano dišemo, ali i dalje možemo da pričamo, radi se o umerenom tipu fizičke aktivnosti. S druge strane, ukoliko prilikom aktivnosti možemo da izgovaramo samo jednosložne reči, u pitanju je već intenzivniji fizički napor. Kardiovaskularnim pacijentima preporučuje se da se zadrže na umerenom nivou – navodi dr Đurić.
Tempo posle infarkta miokarda
U slučaju da pacijent nije u mogućnosti da u toku dana u kontinuitetu sprovede preporučenih 30 minuta fizičke aktivnosti, možemo preporučiti metod „sakupljanja“ minuta u toku celog dana, a ovaj tempo savetuje se i u procesu oporavka posle nekog kardiovaskularnog događaja.
– Fizička aktivnost može da traje 5 minuta, pa posle izvesnog vremena još 5, pa na primer šetnja od 10 minuta, sve dok se ne skupi 30 minuta. Ovaj tempo, posebno se preporučuje pacijentima koji ranije nisu bili fizički aktivni, a naročito posle otpuštanja iz bolnice i nakon rehabilitacije posle preležanog infarkta miokarda. Ovi pacijenti ne bi trebalo da se plaše fizičke aktivnosti poput šetnje, ali se savetuje da polako da skupljaju te minute u toku dana. Prvo da krenu sa oko 10 minuta laganog fizičkog napora, pa da postepeno ubrzavaju, dok ne dođu do umerenog fizičkog napora. Kada budu u mogućnosti da savladaju šetnju u trajanju od 10 minuta dnevno, savetuje se polako da počinju da skupljaju svoje minute, dok ne dođu do tih 30 minuta – kaže dr Biljana Đurić.
Izbegavati vežbe tokom kojih se diže veliki teret
Kada je u pitanju povišen krvni pritisak postoje nedoumice o tome, da li su ovim pacijentima dozvoljeni treninzi snage. Pošto je hipertenzija dosta zastupljena i kod starijih osoba dr Đurić naglašava da je dozirani trening snage dobar za mišićni tonus.
– Potrebno je pažljivo sprovoditi ove treninge, uz saglasnost kardiologa. Preporuka je da ovi pacijenti izbegavaju vežbe tokom kojih se diže ogroman teret i opterećuje posebno gornji deo grudnog koša. Savet je da to budu vežbe koje angažuju veću mišićnu grupu, sesije od 12 do 15 ponavljanja koje zamore mišiće, ali ne uzrokuju neke simptome koji su upozorenje da se prekine fizička aktivnost – naglašava dr Đurić.
Kada vežbanje može da dovede do preskakanja srca
Stručnjaci naglašavaju potrebu sprovođenja i vežbi fleksibilnosti koje omogućavaju pacijentu bolju pokretljivost i manju učestalost povreda.
– Pacijenti koji imaju neke poremećaje ritma mogu da budu malo komplikovaniji za doziranje fizičke aktivnosti, budući da moraju proći jednu ozbiljnu dijagnostičku proceduru, od strane kardiologa, interniste i specijaliste sportske medicine. Neke poremećaje srčanog ritma fizičko vežbanje može čak da provocira i dovede do češće pojave aritmija i preskakanja srca. Dijagnostika poput holtera EKG-a, holtera krvnog pritiska, ergospirometrijskog testiranja, pod opterećenjem uz praćenje EKG-a, imaju za cilj da utvrde stepen napora pri kojem je za pacijenta bezbedno da vežba. Pacijentu se onda pojasni da srce do određene srčane frekvencije toleriše napor i da je savet je da se ne prelazi granica tog napora – kaže dr Đurić.
Višedisciplinarni pristup
Dr Biljana Đurić naglašava i potrebu višedisciplinarnog pristupa uz učešće interniste, kardiologa i specijalista sportske medicine koji će pacijentu preporučiti odgovarajuću aktivnost.
– Treninzi snage su dobri, ali potrebno je sprovoditi ih veoma pažljivo, lako dozirati intenzitet, izbegavati naglo podizanje velikih težina. Ovi treninzi se preporučuju 2 do 3 puta nedeljno uz praćenje stanja pacijenta- kaže dr Đurić.
Maksimalni napor
Vrednost pulsa je pokazatelj koji se najčešće koristi za doziranje fizičkog napora i kod zdravih osoba. Dr Đurić navodi da postoji formula za određivanje maksimalne srčane frekvencije i maksimalnog pulsa koji čovek treba da dostigne u naporu. Ova formula se dobija kada od broja 220, oduzmemo godine starosti čoveka koji vežba.
– To je maksimalni napor, kojem se ipak ne teži kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima za koje je bitno da se drže umerenog intenziteta. Za njih je to 50 do 60 procenata te maksimalne vrednosti, ali naravno ne treba se samo vezivati za taj jedan broj, jer pre nego što kažemo: “to je vaš umereni intenzitet”, potrebno je uraditi adekvatna testiranja – naglašava dr Đurić.
Ne vezujte se za broj, već za lično stanje
Ergospirometrijsko testiranje ukazuje na tačne vrednosti srčane frekvencije na kojoj se pacijent nalazi pri umerenom naporu. Stručnjaci savetuju da se vežba oko te frekvencije.
-Ono što svaki pacijent mora da prati nije samo broj, nego njegovo lično stanje. Ukoliko oseti simptome kao što su kratak dah, da ne može da udahne, preskakanje srca, osećaj da će srce “iskočiti iz grudi”, da mu se vrti u glavi, da se zamagljuje pred očima, neophodno je istog trenutka prekinuti fizičku aktivnost, odmoriti se i ako ti simptomi i dalje traju javiti se lekaru – naglašava dr Đurić.
Kako se mogu sprečiti neželjeni događaji?
Ovi simptomi su alarm da zaustave trening i osobe kod kojih nije utvrđeno neko kardiovaskularno oboljenje ili tegoba.
-Pre svakog vežbanja, odlaska u teretanu, početka trčanja, potrebno je konsultovati se sa specijalistom sportske medicine. Postoje protokoli, prema kojima se proverava sposobnost za obavljanje sportskih aktivnosti i to su protokoli koji su u zakonskom okviru. Kada bi što više ljudi posetilo lekara, pre počinjanja fizičkog vežbanja, sprečili bismo neželjene događaje, kao što su iznenadne srčane smrti, koje mogu da nastupe zato što je neko imao miokarditis posle virusnog oboljenja – kaže dr Đurić.
Pregledi na svakih 6 meseci
Pre bavljenja sportom potrebno je da se obratimo lekaru, prođemo pregled, koji je jedna vrsta skininga, posle čega možemo bezbedno trenirati narednih 6 meseci. U slučaju da u međuvremenu možda dođe do neke bolesti, pa i teže prehlade, potrebno je da ponovimo pregled i tek potom idemo na sportski teren.
– Bilo koja takmičenja u kojima učestvuju deca zahtevaju da svako od tih sportista ima potvrdu da je sposoban da se bavi fizičkim vežbanjem. Postoje redovne kontrole na svakih šest meseci, kroz koje deca sportisti, adolescenti, oni koji su uključeni u bilo kakav vid organizovanog takmičenja moraju da prođu. Ne može se učestovati u utakmici, ako nemate potvrdu da ste sposobni za sportsku aktivnost – objašnjava dr Biljana Đurić.
