U moru marketinških dezinformacija, stručnjaci kažu da postoji nekoliko uglednih resursa zasnovanih na dokazima koje koriste lekari i farmaceuti kojima se potrošači takođe mogu obratiti da bi ublažili neželjene efekte i posledice antibiotika. Suplementi možda nisu ni potrebni. Ishrana je ključna, a bolje razumevanje i upotreba antibiotika može nam pomoći da očuvamo i zaštitimo zdravlje creva tokom uzimanja antibiotika.
Izbegavanje antibiotika
Razgovori o tome kako zaštititi mikrobiom prilikom uzimanja antibiotika počinju time da li su antibiotici uopšte neophodni, kaže dr John Damianos, saradnik za gastroenterologiju i hepatologiju na Klinici Mejo.
Većina antibiotika takođe uništava zdrave bakterije i gljivice, ostavljajući nas ranjivim jer nam ti mikrobi pomažu u varenju hrane, štite naš imunološki sistem i obavljaju druge funkcije.
– Upravljanje antibioticima zaista je osnova svega ovoga. Treba ih davati samo u dobro definisanim slučajevima gde znamo da je reč o bakterijskoj infekciji – naglašava dr Damianos.
Ovo doba godine trebalo bi da podigne svest o prekomernoj upotrebi antibiotika. Prema Johns Hopkins Medicine, treba biti oprezan pri korišćenju antibiotika za decu. Antibiotici su beskorisni kod virusnih infekcija kao što su prehlade, upale grla i grip, kojima je potrebno 10 do 14 dana da se simptomi poboljšaju.
Uobičajene infekcije koje zahtevaju antibiotike su:
- infekcije krvotoka
- apsces kože ili impetigo
- bakterijska pneumonija
- infekcije urinarnog trakta
- streptokokni faringitis
- neke infekcije srednjeg uha
Sprečavanje infekcija
Jedan od načina na koji pacijenti mogu da izbegnu antibiotike jeste izbor zdravog načina života koji može pomoći u sprečavanju infekcija. Probiotici igraju važnu ulogu, i to ako je moguće putem hrane, kaže dr Damianos. I dok su antibiotici efikasni samo kod bakterijskih infekcija, on ističe da je utvrđeno da probiotici sprečavaju virusne infekcije.
– Uvek počinjem sa ishranom, jer je najpouzdaniji, održiv i najsnažniji mikrobiomski terapeutik. Mnoge studije pokazuju da se u roku od nekoliko sati nakon promene ishrane dešavaju značajne promene u mikrobiomu – kaže dr Damianos.
Dr Damianos kaže da bi takva ishrana uključivala:
- hranu bogatu prebioticima, ili voće, povrće, semenke i orašaste plodove bogate vlaknima
- fermentisanu hranu kao što su jogurt, kombuha, kefir ili kiseli kupus
– Konzumiranje fermentisane hrane moćan je način za modulaciju mikrobioma i poboljšanje prirodnog imunog sistema. Mislim da je to zaista važna komponenta ishrane zdrave za mikrobiom. To bi zaista trebalo da bude osnova i ne samo kada se uzima antibiotik već uvek – kaže dr Damianos.
Sprečavanje dijareje povezane sa antibiotikom
Dr Damianos kaže da je Lactobacillus rhamnosus GG (LGG) jedan od najboljih probiotičkih sojeva za dijareju povezanu sa antibioticima. On je istakao sistematski pregled i meta-analizu koja je ispitivala 12 studija sa 1.499 učesnika upoređujući LGG tretman sa placebom ili bez lečenja. Oni koji su koristili LGG imali su smanjen rizik od dijareje povezane sa antibioticima, sa 22,4 odsto na 12,3 odsto.
– Kada ljudi uzimaju antibiotike, LGG je odlična opcija kada razmišljamo o sprečavanju dijareje povezane sa antibioticima, ali ni Saccharomyces boulardii i Lactobacillus casei nisu ništa manje dobra opcija – kaže dr Damianos.
– Čak i ako se ne razvije klinički značajna dijareja, antibiotici i dalje imaju dubok uticaj na sastav i funkciju mikrobiote – dodaje on.
