Prof. dr Marija Matić: Kako vitamin C utiče na IgG i IgM antitela i lečenje covid 19

Uloga vitamina C u održavanju funkcije obrambenog sistema je nedvosmislena. Naime, poznato je da vitamin C pojačava efikasnost i urođenog i stečenog imunskog odgovora. Vitamin C ispoljava antivirusni efekat jer podstiče proizvodnju interferona, primarnog odbrambenog odgovora na prisustvo virusa u organizmu domaćina.

Pored toga, povećava aktivnost neutrofilnih granulocita, ćelija belih krvnih zrnaca važnih u odbrani od patogenih agenasa. Utiče na fagocitnu aktivnost leukocita, koja raste linearno sa povećanjem koncentracije vitamina C, što ima za posledicu efikasnije uklanjanje infektivnih mikroorganizama.

Vitamin C i antitela

Vitamin C ubrzava i proizvodnju limfocita i aktivira makrofage (preko interferona). Povećava produkciju antitela, naročito IgG i IgM klase. Neophodan je za sintezu C_1q komponente komplementa koja je uključena u lizu ćelijske membrane bakterija koje su obložene i senzibilisane specifičnim antitelima. Primena ovog vitamina je zato izuzetno korisna u slučajevima prehlade ili gripa, odnosno infekcija gornjih i donjih partija respiratornog sistema, jer ublažava simptome bolesti i skraćuje dužinu njenog trajanja.

Deo protokola u lečenju covid 19

Budući da je askorbinska kiselina je presudna za imunološki odgovor i da ima važna protivupalna, imunomodulirajuća, antioksidativna, antitrombotička i antivirusna svojstva ovaj vitamin je deo terapijskih protokola za lečenje pacijenata sa covid 19 infekcijom.

Obolelim osobama koje su na kućnom lečenju se preporučuje uzimanje 1-2 g dnevno vitamina C (odvojeno u dve doze), dok hospitalizovani pacijenti sa covid 19 infekcijom dobijaju mega doze ovog vitamina, 4-6 g intravenskim putem.

Dnevne doze kod zdravih osoba

Preporučene dnevne doze (RDA, eng. recommended dietary allowance) za vitamin C su sledeće: deca 40-60 mg, žene 60 mg, muškarci 75mg, dok trudnice i dojilje zahtevaju dozu od 100 mg.

U uslovima normalne i uravnotežene ishrane ne dolazi do deficita vitamina C jer se unosom iz voća i povrća zadovoljava 90 odsto potreba, mleka i mlečnih proizvoda pet odsto, jaja, ribe i mesa jedan  potreba. Međutim, deficit se može pojaviti usled dugotrajnog neunošenja (tri meseca) svežeg voća i povrća u slučajevima loše ishrane i/ili povećanih potreba organizma.