Reč tahikardija označava ubrzan rad srca. Podrazumeva povećanje broja otkucaja srca, odnosno srčanu frekvenciju koja premašuje njegove prirodne granice.
Kako srce kuca i zašto dolazi do ubrzanog rada (tahikardija)
Da bismo razumeli uzrok tahikardije, korisno je znati kako srce funkcioniše u normalnim okolnostima. Srce ima četiri komore. Dve gornje komore nazivaju se pretkomore – atrijumi, a dve donje su ventrikuli. U gornjoj desnoj pretkomori nalazi se grupa ćelija poznata kao sinusni čvor. Sinusni čvor stvara električne signale koji započinju svaki otkucaj srca.
Signali prolaze kroz gornje pretkomore, a zatim dolaze do grupe ćelija nazvane AV čvor, gde se obično usporavaju. Nakon toga, signali prelaze u donje komore srca. U zdravom srcu ovaj proces signalizacije funkcioniše glatko. U mirovanju, srce obično kuca između 60 i 100 otkucaja u minutu. Međutim, kod tahikardije, nešto uzrokuje da srce kuca brže od 100 otkucaja u minutu.
Tahikardija: Uzroci i faktori rizika
Tahikardija je ubrzan rad srca iz bilo kog razloga. Ako je brz rad srca izazvan fizičkom aktivnošću ili stresom, naziva se sinusna tahikardija. Sinusna tahikardija je simptom, a ne bolest.
Većina srčanih oboljenja može dovesti do različitih oblika tahikardije. Jedan od uzroka su nepravilni srčani ritmovi, poznati kao aritmije. Primer nepravilnog srčanog ritma je atrijalna fibrilacija (AFib).
Drugi faktori koji mogu izazvati tahikardiju uključuju:
- povišenu telesnu temperaturu (groznicu)
- prekomernu upotrebu alkohola (više od 14 pića nedeljno za muškarce i više od 7 pića nedeljno za žene)
- apstinenciju od alkohola
- unos previše kofeina
- visok ili nizak krvni pritisak
- promene nivoa minerala u organizmu (elektrolita) kao što su kalijum, natrijum, kalcijum i magnezijum
- određene lekove
- prekomerno aktivnu štitnu žlezdu (hipertireozu).
- mizak broj crvenih krvnih zrnaca (anemiju).
- pušenje ili upotrebu nikotina
- korišćenje ilegalnih stimulansa poput kokaina ili metamfetamina
- srčani udar.
Ponekad tačan uzrok tahikardije nije poznat.
Faktori rizika
Opšti faktori koji mogu povećati rizik od nepravilnih srčanih ritmova koji mogu dovesti do tahikardije uključuju:
- starenje
- porodičnu istoriju određenih srčanih aritmija
- visok krvni pritisak.
Promene načina života ili lečenje srčanih oboljenja mogu smanjiti rizik od pojave tahikardije.
Komplikacije
Kada srce kuca prebrzo, možda neće pumpati dovoljno krvi u telo. Zbog toga organi i tkiva neće dobijati dovoljno kiseonika.
Komplikacije tahikardije zavise od:
- vrste tahikardije
- brzine otkucaja srca
- trajanja ubrzanog srčanog ritma
- postojanja drugih srčanih oboljenja.
Moguće komplikacije tahikardije uključuju:
- stvaranje krvnih ugrušaka koji mogu izazvati srčani ili moždani udar; lekovi za razređivanje krvi mogu pomoći u smanjenju ovog rizika
- česte nesvestice ili gubitak svesti
- srčanu insuficijenciju
- iznenadnu srčanu smrt (obično povezana sa ventrikularnom tahikardijom ili ventrikularnom fibrilacijom).
Prevencija tahikardije
Najbolji način da se spreči tahikardija je očuvanje zdravlja srca. Redovno idite na lekarske preglede. Ako imate srčane bolesti, pridržavajte se plana lečenja i uzimajte sve lekove prema uputstvima.
Saveti za prevenciju srčanih bolesti i očuvanje zdravlja srca:
- prekinite sa pušenjem
- jedite hranu sa malo soli i zasićenih masti
- vežbajte najmanje 30 minuta dnevno većinu dana u nedelji
- održavajte zdravu telesnu težinu
- smanjite stres i bolje kanališite stresne situacije
- kontrolišite visok krvni pritisak, visok holesterol i nivo šećera u krvi
- spavajte dovoljno.
Pre nego što uzmete bilo koji lek, konsultujte se sa svojim lekarom. Neki lekovi protiv prehlade i kašlja sadrže stimulanse koji mogu ubrzati rad srca. Ilegalne droge poput kokaina i metamfetamina takođe mogu izazvati promene u srčanom ritmu.
