Koliko su nam brza creva je pitanje čiji je odgovor isto tako važan za zdravlje čoveka kao i izbor hrane koju konzumira. Mnogi od nas se prve svega pitaju da li je ono što jedemo hranljivo i zdravo, ali, da li se ikada zapitamo koliko brzo se hrana kreće kroz naša creva. Odgovor na ovo pitanje je zaista važan, jer brzina kojom se hrana kreće kroz naš digestivni trakt utiče na zdravlje i blagostanje na mnogo načina.
Brza creva utiču na pokretljivost hrane
Jednom kada sažvaćemo i pojedemo svoj obrok, hrana počinje svoje putovanje duž gastrointestinalnog trakta – dugačak i krivudavi put koji počinje u ustima i završava se u anusu. Usput, stiže do specijalizovanih organa koji mešaju i vare (želudac), apsorbuju hranljive materije (tanko crevo) i apsorbuju vodu i soli (debelo crevo). Kretanje hrane kroz digestivni trakt je poznato kao pokretljivost creva. Ovaj proces delimično kontrolišu trilioni bakterija prisutnih u našim crevima. Mikrobiom creva je izuzetno važan jer ove bakterije pomažu u razvoju imunološkog sistema i razgradnji hrane.
Dakle, kada jedemo, mi ne hranimo samo sebe, hranimo i „mikro-pomagače“ prisutne u crevima. Kako bi nam se „zahvalile“, bakterije proizvode male molekule zvane metaboliti, koji jačaju naš imuni sistem i održavaju kretanje creva stimulišući crevne nerve tako da se skupljaju i pomeraju hranu dalje. Bez ovih bakterija i njihovih metabolita, naša creva bi bila manje sposobna da pomeraju hranu kroz gastrointestinalni trakt. To može da izazove nakupljanje progutane hrane, što dovodi do zatvora i nelagodnosti.
Ako je vreme prolaska kroz creva dugo to znači da čovek ima sporu pokretljivost creva
Vreme koje je potrebno da hrana pređe sa jednog kraja gastrointestinalnog trakta na drugi naziva se vreme prolaska kroz creva. Ovo vreme varira od jedne osobe do druge. Nedavne procene pokazuju da može da potraje negde između 12 i 73 sata potrebna da hrana prođe kroz telo, sa prosekom oko 23 do 24 sata. Ova varijacija u tranzitu creva objašnjava neke od razlika u mikrobiomu creva koje se vide među ljudima, a samim tim i njihovo zdravlje creva. Mnogi faktori takođe mogu da utiče na naše prirodno vreme prolaska kroz creva – uključujući genetiku, ishranu i mikrobiom creva.
Ako je vreme prolaska kroz creva dugo to znači da čovek ima sporu pokretljivost creva, jer bakterije u debelom crevu proizvode različite metabolite. To je zato što, baš kao i mi, bakterije u našim crevima treba da budu hranjene, a posebno uživaju u vlaknima. Ali, ako je vreme prolaska kroz creva dugo i vlaknima treba predugo da stignu do debelog creva, ovi stanovnici mikroba moraju da pređu na alternativni izvor hrane. Dakle, okreću se proteinima. Prelazak na proteine može da dovede do stvaranja toksičnih gasova koji dalje uzrokuju zdravstvene probleme kao što su nadimanje i upala.
Nekoliko bolesti utiču na to da creva budu brza
Ukoliko je spor prolaz hrane kroz creva to takođe može da prouzrokuje da se delimično svarena hrana zaglavi u tankom crevu. To stvara dodatne zdravstvene posledice kao što je prekomerno razmnožavanje bakterija u tankom crevu, što može da dovede do simptoma kao što su bol u stomaku, mučnina i nadimanje.
Brzi prolaz kroz creva takođe može negativno da utiče na zdravlje. Postoji mnogo razloga zbog kojih neko može da iskusi brzo vreme tranzita kroz creva. Na primer, anksioznost, inflamatorna bolest creva i sindrom iritabilnog creva mogu da izazovu skraćeno vreme tranzita, pa čak i dijareju. U slučajevima brzog prolaska hrane kroz creva, stolica je retka, sa visokim sadržajem vode. To ukazuje da fekalna materija nije provela dovoljno vremena u crevima, sprečavajući dovoljnu apsorpciju vode i hranljivih materija. U slučajevima inflamatorne bolesti creva, na primer, to može da dovede do dehidracije.
