Šta treba da znamo o srčanom mišićnom tkivu i stanjima koja na njega mogu uticati 

Srčano mišićno tkivo, ili miokard, vrsta je mišićnog tkiva koje formira srce. Nesvesno se kontrahuje i opušta i održava srce u radu, pumpajući krv po telu. Ljudsko telo sadrži tri vrste mišićnog tkiva: skeletno, glatko i srčano. U srcu je prisutno samo srčano mišićno tkivo, koje se sastoji od ćelija koje se nazivaju miociti.

Šta treba da znamo o srčanom mišićnom tkivu

Mišić je vlaknasto tkivo koje se kontrahuje kako bi proizvelo kretanje. U telu postoje tri vrste mišićnog tkiva: skeletno, glatko i srčano. Srčani mišić je visoko organizovan i sadrži mnoge vrste ćelija, uključujući fibroblaste, ćelije glatkih mišića i kardiomiocite.

Srčani mišić razvija se samo u srcu. Sadrži ćelije srčanog mišića, koje obavljaju visoko koordinisane radnje koje održavaju rad srca i cirkulaciju krvi kroz telo.

Za razliku od skeletnog mišićnog tkiva, koje je prisutno u rukama i nogama, srčano mišićno tkivo proizvodi nevoljne pokrete. To znači da su automatski i da osoba njima ne može da upravlja.

Kako funkcioniše srčano mišićno tkivo

Srce takođe sadrži specijalizovane vrste srčanog tkiva koje sadrže ćelije „pejsmejkera”. Oni se skupljaju i šire kao odgovor na električne impulse iz nervnog sistema. Ćelije pejsmejkera generišu električne impulse, ili akcione potencijale, koji govore ćelijama srčanog mišića da se kontrahuju i opuste. Ćelije pejsmejkera kontrolišu broj otkucaja srca i određuju koliko brzo srce pumpa krv.

Koja stanja mogu da utiču na srčano mišićno tkivo

Kardiomiopatija odnosi se na grupu medicinskih stanja koja utiču na srčano mišićno tkivo i ometaju uobičajenu sposobnost srca da pumpa krv ili se opušta.

Neki uobičajeni simptomi kardiomiopatije su:

• otežano disanje ili kratak dah
• umor
• oticanje nogu, gležnjeva i stopala
• zapaljenje u stomaku ili vratu
• nepravilan rad srca
• šumovi srca
• vrtoglavica ili nesvestica
• bol u grudima

Faktori koji mogu povećati rizik od kardiomiopatije mogu da budu:

• dijabetes
• bolesti štitne žlezde
• stanja koja mogu dovesti do kardiomiopatije, kao što je koronarna bolest srca ili srčani udar
• hronično visok krvni pritisak
• infekcije koje dovode do upale srčanog mišića
• bolest srčanih zalistaka
• intenzivno konzumiranje alkohola
• porodična istorija kardiomiopatije
• starost

Srčani udar zbog blokirane arterije može prekinuti dotok krvi u određena područja srca. Na kraju, tkivo srčanog mišića u ovim oblastima počeće da odumire. Smrt srčanog mišićnog tkiva takođe može nastati kada potreba srca za kiseonikom premašuje snabdevanje kiseonikom. Ovo uzrokuje oslobađanje srčanih proteina, kao što je troponin, u krvotok.

Neki primeri kardiomiopatije su:

• dilatirana kardiomiopatija
• hipertrofična kardiomiopatija
• restriktivna kardiomiopatija
• aritmogena displazija desne komore
• transtiretin amiloidna kardiomiopatija

Saveti za zdravo mišićno tkivo srca

Redovne aerobne vežbe mogu pomoći u jačanju srčanog mišićnog tkiva i održavanju zdravlja srca i pluća. Aerobne aktivnosti uključuju pokretanje velikih skeletnih mišića, što uzrokuje brže disanje i ubrzavanje otkucaja srca. Redovno bavljenje ovim vrstama aktivnosti može obučiti srce da postane efikasnije.

Neki primeri aerobnih vežbi uključuju:

• trčanje ili džoging
• hodanje ili planinarenje
• biciklizam
• plivanje
• preskakanje užeta
• ples
• skakanje uvis
• penjanje uz stepenice

Office of Disease Prevention and Health Promotion (OASH) daje sledeće preporuke:

• deca uzrasta od 6 do 17 godina: treba da da se bave fizičkom aktivnošću umerenog do visokog intenziteta 60 minuta dnevno
• odrasli uzrasta od 18 godina i stariji: treba da se bave aerobnim vežbama srednjeg intenziteta 150 do 300 minuta ili vežbama visokog intenziteta 75 do 150 minuta svake nedelje
• trudnice: treba da se konsultuju sa lekarom kako bi prilagode nivo fizičke aktivnosti tokom trudnoće i nakon porođaja; međutim, fizička aktivnost laganog do umerenog intenziteta generalno je bezbedna za one sa nekomplikovanom trudnoćom.

OASH takođe predlaže da se aerobne aktivnosti rasporede tokom nedelje. Odrasli sa hroničnim stanjima ili invaliditetom mogu da zamene aerobnu vežbu sa najmanje dva treninga nedeljno za jačanje mišića.