Gastritis je često stanje koje nas muči u različitim oblicima, a jedan od njih ima posebne specifičnosti. Naime, autoimuni atrofični gastritis razvija se od blagog hroničnog zapaljenja tela želuca do napredne faze povezane s teškim oblikom anemije i nedostatkom vitamina B12, poznatom kao perniciozna anemija.
Autoimuni atrofični gastritis: Kako nastaje i koja je veza sa drugim bolestima
Autoimuni gastritis predstavlja hronično inflamatorno stanje koje progresivno dovodi do promene (zamene) normalne sluznice želuca atrofičnim i metaplastičnim tkivom. Autoantitela postepeno uništavaju ćelije želuca, što dovodi do hipohlorhidrije (smanjenog lučenja želudačne kiseline). U isto vreme, autoantitela ometaju apsorpciju vitamina B12 izazivajući njegov nedostatak, što može da rezultira megaloblastnom anemijom i neurološkim simptomima karakterističnim za pernicioznu anemiju.
Najčešći tok bolesti:
Bolest se razvija kroz niz histopatoloških promena, počev od hronične inflamacije preko progresivne atrofije parijetalnih ćelija, do metaplastičnih promena sluznice. Atrofija strukture želuca uzrokuje funkcionalno oštećenje, pri čemu dolazi do progresivnog smanjenja proizvodnje želudačne kiseline. Ovaj proces rezultira povišenim nivoima gastrina i može da podstakne neuroendokrinu hiperplaziju.
Atrofični gastritis može biti povezan i s dugotrajnom infekcijom Helicobacter pylori (multifokalni atrofični gastritis) ili autoimunim procesom koji postepeno uništava želudačnu sluznicu.
Zašto se dijagnoza često postavlja posle dužeg vremenskog perioda: Autoimuni atrofični gastritis i biopsija
Nažalost, dijagnoza se često postavlja kasno, delom zbog nedovoljno uzorkovane biopsije tokom gastroskopije. Postavlja se na osnovu karakterističnih histopatoloških promena i prisustva autoantitela protiv unutrašnjeg faktora i parijetalnih ćelija.
Za laboratorijsku potvrdu autoimunog gastritisa preporučuje se određivanje nivoa vitamina B12 i ukupnog homocisteina, budući da kod određenog broja pacijenata ne dolazi do značajnog pada vitamina B12. Takođe se analiziraju antitela na unutrašnji faktor i antiparijetalna antitela. U prošlosti se koristio Šilingov test, koji je uključivao merenje apsorpcije radioobeleženog vitamina B12, ali se danas ređe primenjuje.
Definitivna dijagnoza postavlja se histopatološkom analizom biopsije želuca. Simptomi nisu specifični i mogu uključivati opštu slabost, vrtoglavicu, pospanost, znojenje nakon obroka, probleme s kosom i noktima, krvarenje desni, smanjenu oštrinu vida, nadutost, podrigivanje, gorušicu i bolove u želucu. Gubitak apetita i telesne mase spada u alarmantne simptome koji zahtevaju hitnu gastroskopiju.
Terapija i saveti za pacijente: Zašto je važno smanjiti stres
Lečenje se zasniva na nadoknadi vitamina B12, koji se daje parenteralno (intramuskularno) kako bi se izbegla oslabljena apsorpcija u želucu. Preporučuje se i korekcija načina ishrane.Treba izbegavati namirnice koje mogu mehanički da oštete sluznicu, kao i previše vruću, hladnu ili začinjenu hranu i alkohol.
Jedan od ključnih faktora u kontroli bolesti jeste smanjenje stresa. On može doprineti daljem narušavanju funkcije želuca i imunskog sistema. Pored toga, preporučuje se redovna kontrola nivoa vitamina B12 i praćenje mogućih komplikacija, poput neuroloških simptoma i anemije.
Dodatni savet za obolele jeste vođenje dnevnika ishrane i simptoma, što može pomoći u identifikaciji namirnica koje pogoršavaju stanje. Takođe, redovne gastroenterološke kontrole ključne su za praćenje progresije bolesti i sprečavanje mogućih komplikacija.
