Grip i boginje mogu da oštete sluh, a potencijalno rizični su i neki lekovi

Sluh, zajedno sa čulom vida, ključan je za komunikaciju i normalno funkcionisanje. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 466 miliona ljudi širom sveta ima neki vid oštećenja, odnosno gubitka sluha.

Kako funkcionišu ljudsko uvo i naš sluh

Ljudsko uvo registruje zvukove u rasponu od 20 do 20.000 Hz, a glasni zvukovi preko 120 dB mogu izazvati bol i trajno oštećenje. Proces slušanja počinje prenosom zvučnih talasa kroz ušnu školjku i spoljašnji slušni hodnik do bubne opne. Vibracije se zatim prenose preko tri slušne koščice (čekić, nakovanj i uzengija) do unutrašnjeg uva, gde se zvučni impulsi pretvaraju u nervne signale i šalju u mozak, gde ih prepoznajemo kao zvuk.

Oštećeni sluh: Koji su najčešći uzroci?

Oštećenje sluha može biti konduktivno (sprovodno), kada postoji mehanička prepreka na putu zvuka, ili senzorineuralno, koje nastaje usled oštećenja nervnih struktura. Oštećenja mogu biti urođena ili stečena, akutna ili hronična.

Najčešći uzroci oštećenja sluha su:

• upale uva (akutne i hronične infekcije, perforacija bubne opne)
• otoskleroza (ukočenost slušnih koščica, češća kod žena srednje dobi)
• prekomerna buka (profesionalna izloženost ili glasna muzika)
• virusne infekcije (grip, SARS-CoV-2, boginje)
• neurološka oboljenja (multipla skleroza, tumori slušnog nerva)
• toksični lekovi (hemioterapija i određeni antibiotici).

Prekomerna buka, virusne infekcije i oštećen sluh: U kakvoj su vezi i kakav je mehanizam nastanka

Dugotrajna izloženost buci (na primer, glasna muzika ili rad u bučnom okruženju) može izazvati akustičnu traumu. Može biti akutna, usled izlaganja izrazito glasnom zvuku (eksplozija, pucanj), ili hronična, koja nastaje postepeno zbog stalnog izlaganja buci. Dolazi do oštećenja senzornih ćelija u unutrašnjem uvu, što može uzrokovati zujanje u ušima (tinitus) i trajni gubitak sluha.

Određeni virusi mogu da izazovu akutnu idiopatsku gluvoću, najčešće jednostranu, koja se pojavljuje iznenada nakon infekcije. U tim slučajevima pacijenti osećaju nagli pad sluha, šuštanje i zujanje u uvu. Ako se ne leči na vreme (u prvih 7 dana), može ostaviti trajne posledice.

Kako sprečiti ili usporiti gubitak sluha?

Pre svega važno je izbegavanje prekomerne buke, odnosno korišćenje zaštitnih slušalica na radnom , kao i za slušanje muzike. Pravilna higijena ušiju podrazumeva izbegavanje čišćenja ušnog kanala štapićima. Lečenje infekcija treba da bude blagovremeno i da se na zapuštaju, a ORL kontrole treba da budu redovne, posebno za osobe sa faktorima rizika.

Terapija i pomoćna sredstva

Kod blagog do umerenog oštećenja sluha mogu pomoći slušni aparati, koji danas koriste napredne digitalne tehnologije. Kod teških oštećenja, rešenje mogu biti kohlearni implanti, koji hirurškom ugradnjom omogućavaju povratak sluha kod određenih pacijenata.

Oštećenje sluha može biti trajno, ali se mnogi slučajevi mogu sprečiti pravovremenom reakcijom. Redovne provere sluha, zaštita od buke i lečenje infekcija ključni su koraci u očuvanju sluha. Prevencija je u ovom slučaju najbolja terapija.