Otkriveno kako jeftin aspirin može da zaustavi širenje raka

Kako jeftin aspirin protiv bolova može da zaustavi širenje raka bio je eksperiment sproveden na životinjama zbog čijih rezultata naučnici veruju da su otkrili novi način borbe protiv karcinoma. U eksperimentima se pokazalo  da ovaj lek poboljšava sposobnost imunog sistema da se bori protv karcinogenih ćelija.

Ako se aspirin redovno uzima to nosi i određene rizike

Tim naučnika sa University of Cambridge rekao je da je to uzbudljivo i iznenađujuće otkriće koje bi na kraju moglo da dovede do toga da se pacijentima sa rakom prepisuje lek, ali da onkološki pacijenti to na treba još uvek da rade. Redovno uzimanje aspirina nosi rizike, podsećaju oni, a ispitivanja još uvek pokušavaju da otkriju koji pacijenti će najverovatnije imati koristi od vrste nove terapije.

Zanimljivi podaci od pre više od jedne decenije pokazali su da je veća verovatnoća da će ljudi koji su već svakodnevno uzimali aspirin preživeti ako im je dijagnostikovan rak. Ali kako, pitaju se svi?Naučnici objašnjavaju da se u tom procesu aspirin usredsređuje na trenutak ranjivosti karcinoma  – kada se usamljena ćelija odvoji od prvobitnog tumora i pokušava, poput semeke na vetru, da se proširi na drugo mesto u telu. Ovaj proces naziva se metastaza i uzrok je većine smrti od karcinoma. Deo naše imunološke odbrane – bela krvna zrnca koja se nazivaju T-ćelije – može da upadne i uništi rak koji se širi dok pokušava da „pusti koren“, da se „zapati“. Ali, studija je pokazala da drugi deo naše krvi – trombociti, koji zaustavljaju krvarenje – potiskuju T-ćelije i otežavaju im da unište kancerogene ćelije. Međutim, aspirin ima sposobnost da ometa trombocite i uklanja njihov uticaj na T-ćelije kako bi one mogle da pronađu ćelije raka i unište ih.

Kako aspirin deluje na imuni sistem?

– Ono što smo otkrili, na naše iznenađenje je da aspirin može da deluje oslobađanjem imunog sistema da prepozna i ubije ćelije raka koje metastaziraju – objašnjava profesor Rahul Roychoudhuri sa University of Cambridge.

Profesor Roychoudhuri smatra da bi lek najbolje funkcionisao kod karcinoma koji je rano otkriven i mogao bi da se koristi nakon tretmana, kao što je operacija, kako bi pomogao imunološkom sistemu da pronađe bilo koji rak koji se možda već proširio.

Da li ljudi treba da uzimaju aspirin kao prevenciju karcinoma?

Najprirodnije pitanje koje svako ko ima rak treba da postavi jeste da li treba da uzima aspirin.

– Ako bolujete od raka, nemojte odmah da žurite u apoteku da kupite aspirin, već aktivno razmislite o učešću u tekućim ili predstojećim ispitivanjima aspirina – skreće pažnju profesor Roychoudhuri i dodaje da je studija pružila „deo slagalice koji nedostaje“ u razumevanju kako aspirin funkcioniše, ali je još uvek bilo pitanja na koja treba odgovoriti.

Aspirin može da izazove opasno unutrašnje krvarenje, uključujući moždane udar, tako da rizici moraju da budu uravnoteženi. Takođe nije jasno da li efekat deluje na sve vrste raka ili samo na specifične. Naučnici podsećaju da je ovo istraživanje obavljeno na životinjama, tako da tek treba da se primeni na ljude, kako bi se činjenice potvrdile. Nekim pacijentima – sa Linčevim sindromom, koji povećava rizik od raka – već se, na primer, preporučuje aspirin.

Lakše utvrđivanje ko će najverovatnije imati koristi od aspirina nakon dijagnoze raka

Ipak, biće  potrebna odgovarajuća klinička ispitivanja kako bi se shvatilo da li bi i više pacijenata imalo koristi. I taj proces je već u toku. Profesorka Ruth Langley iz iz Jedinice za klinička ispitivanja MRC na University College London, vodi ispitivanje Add-Aspirin kako bi videla da li aspirin može da spreči povratak raka u ranoj fazi. Po njenim navodima, rezultati studije su „važno otkriće“ jer će pomoći da se utvrdi „ko će najverovatnije imati koristi od aspirina nakon dijagnoze raka“. Međutim, i ona je upozorila na rizike uzimanja aspirina i savetuje da se „uvek treba posavetovati sa lekarom pre nego što bilo ko počne da uzima lek”. Dugoročno, naučnici sumnjaju  da će biti razvijeni novi lekovi koji će iskoristiti prednosti aspirina, ali sa manje rizičnih nuspojava.

„Eureka trenutak“ – neočkeivan nalaz istraživače odveo na sasvim drugi put

Otkriće, objavljeno u časopisu Nature, dogodilo se slučajno jer naučnici nisu istraživali aspirin. Tim naučnika sa University of Cambridge istraživao je kako imuni sistem reaguje na rak kada se širi. Koristili su genetski modifikovane miševe i otkrili su da oni kojima nedostaje specifičan set genetskih instrukcija imaju manje šanse da dobiju metastatski rak. Dalja analiza je otkrila kako su te T-ćelije potisnute i to je počelo da se preklapa sa načinom na koji je poznato da aspirin deluje u telu.

Dr Jie Yang, koji je sproveo istraživanje, izjavio je da je to bio „Eureka trenutak“.

– Bio je to potpuno neočekivan nalaz koji nas je poslao na sasvim drugačiji put istraživanja nego što smo očekivali – priznao je dr Yang.