Najčešća greška u razgovoru sa osobom koja ima demenciju: Zašto rasprava o činjenicama povećava uznemirenost

Demencija utiče na pamćenje, ali menja i način na koji osoba razume razgovor i reaguje na okolinu. Zbog toga kupanje, obrok ili uzimanje terapije ponekad postaju povod za napetost u porodici. Psiholog Nati Blum ukazuje na česte greške u komunikaciji i načine na koje porodica može ublažiti svakodnevne sukobe.

Rasprava o tome šta je stvarnost često pojačava uznemirenost

Osoba sa demencijom može da tvrdi da mora na posao iako je odavno u penziji. Može da traži roditelje koji više nisu živi ili govoriti da želi kući dok sedi u svom domu. Članovi porodice tada često pokušavaju da je isprave i podsete na činjenice. Takva rasprava obično ne otklanja zbunjenost. Osoba može da oseti strah, stid ili još veću nesigurnost, čak i kada joj porodica strpljivo objašnjava situaciju. Zato vredi obratiti pažnju na osećanje koje stoji iza njenih reči.

Preporučujemo

Pominjanje posla može izražavati potrebu za poznatom rutinom, a potraga za roditeljima potrebu za utehom. Miran odgovor, poput „Nedostaje ti mama, hajde da malo sednemo zajedno“, priznaje to osećanje bez rasprave o činjenicama. Potom razgovor može blago da pređe na poznatu i prijatnu temu.

Duge rečenice i više pitanja odjednom otežavaju razgovor

Osobi sa demencijom može da bude potrebno više vremena da razume pitanje i sastavi odgovor. Duga objašnjenja, nekoliko uputstava odjednom i uključen televizor dodatno joj otežavaju razgovor. Namera sagovornika može biti dobra, ali previše informacija često izaziva zbunjenost.

Govorite polako i koristite kratke, jasne rečenice. Postavite jedno pitanje, pa sačekajte odgovor bez požurivanja. Umesto pitanja „Šta želiš danas da obučeš?“, ponudite jednostavan izbor: „Plavu ili belu košulju?“

Priđite osobi tako da može jasno da vas vidi i čuje. Ako je moguće, utišajte televizor i druge izvore buke pre razgovora. Obratite se njoj direktno, čak i kada je u prostoriji prisutan negovatelj.

Odbijanje pomoći ne mora da znači tvrdoglavost

Osoba koja odbija kupanje možda oseća hladnoću, bol ili stid. Odbijanje oblačenja ili obroka može da nastane i zato što ne razume šta se od nje očekuje. Ako porodica takvu reakciju protumači kao inat, napetost može dodatno da poraste. Pre novog pokušaja proverite da li osobi nešto smeta. Kupatilo možda nije dovoljno zagrejano, odeća može da bude neudobna, a osoba umorna. Ponekad pomaže kada promenite vreme ili način na koji nudite pomoć.

Najavite svaki sledeći korak jednostavnim rečima i ostavite osobi vremena. Ponudite izbor između dve mogućnosti kad god okolnosti to dopuštaju. Poznata rutina takođe može da pruži osećaj sigurnosti tokom svakodnevne nege.

Kako da reagujete kada se osoba sa demencijom uznemiri

Vikanje, sumnjičavost ili nemir mogu da pokažu da osobi nešto smeta. Uzrok ponekad leži u bolu, umoru, buci ili situaciji koju ne razume. Povišen ton drugih ljudi tada obično dodatno otežava razgovor.

Govorite tiho, smanjite broj ljudi u prostoriji i uklonite ono što osobu dodatno uznemirava. Obratite pažnju na okolnosti u kojima se slične reakcije ponavljaju. Ta zapažanja mogu da pomognu porodici i zdravstvenim radnicima da otkriju uzrok. Ako joj prija, ponudite osobi omiljenu muziku, poznatu aktivnost ili razgovor uz fotografije. Ako se ponašanje naglo ili izrazito promeni, obratite se lekaru, posebno kada sumnjate na bol ili drugo zdravstveno stanje. Važno je da istovremeno smirite trenutnu situaciju i proverite šta je moglo da je izazove.

I članovima porodice potrebna je podrška

Svakodnevna briga o osobi sa demencijom može da iscrpi i najposvećenijeg člana porodice. Umor i osećaj krivice ne znače da se osoba nedovoljno trudi. Oni mogu da budu znak da joj je potrebno više pomoći.

Porodica može da podeli konkretne zadatke, kao što su nabavka, odlazak na pregled ili nekoliko sati društva. Koristan može da bude i razgovor sa ljudima koji imaju slično iskustvo. Redovan odmor onoga ko pruža negu važan je deo dugoročne brige o osobi sa demencijom. Ako u nezi učestvuje profesionalni negovatelj, upoznajte ga sa navikama osobe i situacijama koje je uznemiravaju. Dogovorite kako da joj se obraća i kako da postupi u teškim trenucima. I osobi koja pruža negu potrebni su podrška i jasne informacije.

Dostojanstvo i bliskost ostaju važni u svakoj fazi demencije

Demencija menja način na koji osoba prati razgovor, ali ne umanjuje njenu potrebu za poštovanjem i bliskošću. Zato razgovarajte sa njom, a ne samo o njoj. I kada odgovor izostane, miran glas i strpljenje mogu da doprinesu osećaju sigurnosti.

Ne mora svaka netačna tvrdnja da postane povod za ispravljanje. U svakodnevnim situacijama često više pomaže kada odgovorite na strah, tugu ili potrebu koju osoba izražava. Pristup uvek prilagodite njenom stanju i trenutnim okolnostima.

Briga o osobi sa demencijom obuhvata mnogo više od lekova i pomoći pri osnovnim aktivnostima. Pažljiv razgovor može da ublaži napetost i sačuva bliskost u porodici. Kada teškoće postanu učestale ili se ponašanje naglo promeni, zatražite savet lekara.

(eKlinika.rs)