Lekari ne savetuju gazirana pića ili kisele vode. Voda se savetuje, ali ne kao jedini izvor tečnosti.Foto: Shutterstock
Kamen u bubregu ili mokraćnim putevima uglavnom je posledica taloženja kalcijuma i drugih supstanci i smanjenog unosa tečnosti. Lekari navode da osobe sa kamencima u bubregu ili urinarnim putevima u velikom broju slučajeva piju izuzetno male količine vode. Jak bol u leđima, koji se spušta niz bok do malog stomaka i prepone, često je prvi simptom stanja koje nekada može da se završi i hitnim bolničkim prijemom. Kamen u bubregu, kada se pokrene, može da izazove izuzetno jak i mučan bol, koji neke žene opisuju kao „jači od porođajnog“. Pokretanje kamena u bubregu nestaje iznenada i može da nas probudi iz sna.
Kamen u bubregu je metabolički poremećaj, poznat i kao nefrolitijaza. Nastaje kao posledica taloženja minerala, kao što su kalcijum, oksalat i fosfor u urinu. Ovi minerali formiraju tvrde žućkaste kristale, veličine zrna peska, ili u težim slučajevima loptice za golf. Moguće je da mali kamenčići i pesak izađu iz urinarnog trakta bez problema, dok tegobe izazivaju nešto veći kamenčići koji mogu da se zaglave i blokiraju protok urina.
Stanje, pored bolova u stomaku, leđima i preponama, može da bude praćeno povišenom telesnom temperaturom, urinarnim infekcijama i neprijatnim mirisom urina.
Kamen u bubregu može da se razvije u jednom ili oba bubrega, najčešće pogađa osobe od 30 do 60 godina. Smatra se da je sve više osoba koje imaju kamen u bubregu, a lekari kažu da je to sve posledica nedovoljnog unosa tečnosti, industrijske hrane i pića, kao i dugotrajnog sedenja. Ukoliko se stanje ne leči, moguće su i životno opasne komplikacije. U nekim slučajevima, neophodna je hirurška intervencija.
Nedovoljan unos tečnosti, pre svega obične vode, ali i osnovno zdravstveno stanje usled kojeg dolazi do porasta supstanci koje mogu da utiču na formiranje kamena u bubregu, osnovni su faktori rizika.
Savet lekara je da pijemo dovoljne količine vode i da obratimo pažnju na boju urina, koja mora da bude boje kamilice ili bleda. Stručnjaci savetuju da dnevni unos tečnosti, odnosno neutralnih pića, bude u količini od 2 do 3 litra dnevno. Količina izmokrene mokraće trebalo bi da iznosi 2 do 2,5 litra, a specifična težina urina da bude ispod 1.010 mmol/L.
Ukoliko su kamenčići mali, moguće je da se izbace mokrenjem. Ako su veći, neophodna je operacija. Kamen u bubregu je dovoljno mali da napusti telo mokrenjem, ali drugi zahtevaju hirurško uklanjanje.
Lekari kažu da je, u nekim slučajevima, uz pojačani unos tečnosti i fizičku aktivnost, moguće spontano eliminisati kamen iz mokraćnih puteva. To je moguće kod veličine kamena do 5 mm, nekada i kod većih kamenaca. Stručnjaci napominju da sve zavisi od anatomije i širine mokraćnih kanala, oblika kamena. Ipak, kada se javi bol i kada nije moguće spontano eliminisati kamence, ukoliko postoji opasnost od urinarne infekcije ili otkazivanja bubrežne funkcije, pristupa se operativnom lečenju.
Veliki je problem što postoji opasnost od vraćanja kamena u bubregu. Skoro polovina pacijenata će posle nekih 5 godina ponovo imati kamen u bubregu.
Kako bismo ovo sprečili, bitno je da pijemo običnu vodu. Lekari ne savetuju gazirana pića ili kisele vode. Voda se savetuje, ali ne kao jedini izvor tečnosti. Uz običnu vodu tokom dana, potrebno je popiti šolju uvinog čaja. Savetuje se voda česmovača i vode koje imaju visoku pH vrednost, jer bazna sredina ne dozvoljava kristalizaciju i spajanje minerala, čime se sprečava stvaranje peska ili kamena.