Prolećni umor, poznat i kao prolećna letargija ili prolećna astenija, predstavlja stanje izražene iscrpljenosti, pospanosti, malaksalosti, apatije i smanjenog raspoloženja koje se javlja početkom proleća. Stiglo je proleće, dani su topliji i sunčaniji, a mi umesto poleta i radosti, osećamo se umorno i bez energije. Ako vam se ovo čini poznatim, niste sami. Mnogi se upravo u ovo doba godine suočavaju sa simptomima takozvanog prolećnog umora ili prolećne letargije.
Šta je prolećni umor i zašto nastaje?
Prolećno sunce sija, dani su duži, a ipak ste pospani, apatični, neraspoloženi, uznemireni ili imate glavobolje i bolove u zglobovima. Ovo stanje poznato je kao sindrom prolećnog umora, a stručnjaci ga svrstavaju u oblik sezonskog afektivnog poremećaja (SAD).
– Glavni razlog za pojavu ovog stanja jesu nešto topliji i duži prolećni dani i nemogućnost našeg organizma da se brzo adaptira na nove vremenske uslove. Skoro svaki čovek zbog promene temperature u toku dana oseti neki od ovih simptoma. Tokom zime češće boravimo u zatvorenim prostorijama, slabije se izlažemo suncu, manje je vitamina C, D, manje je serotonina – objašnjava za eKlinika portal lekar opšte prakse dr Marija Spasić.
Uobičajeni simptomi prolećnog umora su: osećaj umora čak i nakon dobrog sna, nedostatak energije, pospanost tokom dana, glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima, promena raspoloženja i teškoće u koncentraciji.
Hormoni imaju ključnu ulogu
Jedan od glavnih uzroka prolećnog umora je upravo iscrpljenost zaliha serotonina, poznatog kao „hormon sreće“, koji je tokom zime znatno niži. Takođe, melatonin, hormon spavanja, tokom zime je dominantniji, a njegova koncentracija se smanjuje sporije nego što bismo želeli.
– Tako smo u jutarnjim satima pospani, umorni, malaksali iako smo dobro spavali. U zimskom periodu iscrpljene su rezerve serotonina i potrebno je vreme i izlaganje sunčevim zracima kako bi se on ponovo aktivirao – kaže dr Spasić.
Alergije dodatno iscrpljuju
Proleće dodatno opterećuje organizam alergijama jer biljke cvetaju i povećavaju prisustvo alergena u vazduhu, što može dodatno uticati na naš umor. Uzrok mogu biti i blokatori histamina koje uzimamo zbog alergija, a koji nas dodatno čine pospanim.
Ko je posebno osetljiv?
Kardiovaskularni pacijenti posebno su osetljivi na prolećni umor zbog temperaturnih oscilacija, koje ujutru izazivaju skokove, a tokom dana padove krvnog pritiska.
– Savet je da ove osobe ujutru i uveče izbegavaju fizičku aktivnost. Takođe, mogu u dogovoru sa lekarom prilagoditi postojeću terapiju, nikako samostalno – ističe dr Spasić.
Anemija je čest pratilac prolećnog umora, posebno kod mlađih žena.
– Usled načina ishrane tokom zimskog perioda može doći do manjka gvožđa u krvi i pojave anemije. Savet je da se proveri krvna slika kako bi se utvrdio pravi uzrok vrtoglavica i drugih simptoma. Bitno je unositi dovoljno tečnosti, idealno od 2 do 2,5 litara dnevno – naglašava dr Spasić.
Kako da savladamo prolećni umor?
Dobra vest je da prolećni umor postepeno prolazi kako se naše telo prilagođava, obično u roku od nekoliko nedelja. Ključno je usvojiti zdrave navike:
- Redovna, umerena fizička aktivnost – savetuje se barem 20 minuta dnevno, počev od laganijih aktivnosti poput šetnje ili vožnje bicikla.
- Zdrava ishrana – konzumirajte više svežeg voća, povrća, orašastih plodova, složenih ugljenih hidrata i kvalitetnih proteina kao što je riba.
- Hidratacija – pijte dovoljno vode i smanjite unos kafe jer ona dodatno dehidrira organizam.
- Dobar san – preporučuje se 6 do 8 sati kvalitetnog sna, po mogućstvu odlazak na spavanje pre ponoći. Kratka popodnevna dremka od 15 minuta može biti korisna.
– Veoma je bitan pravi način spavanja, dnevni i noćni ritam. Tako dajemo organizmu dovoljno vremena da se odmori i adaptira – zaključuje dr Spasić.
Primenom ovih saveta možete lakše i brže savladati prolećni umor i potpuno uživati u lepom vremenu koje dolazi.
