Prolećni umor je samo jedna od manifestacija koju nam donose ćudljive promene vremena tipične za završetak zime i dolazak proleća. Klimatske promene, temperaturna variranja, promene pritiska, nagli prelasci iz kiše u sunce, kao i iz hladnih jutara u toplo vreme… Sve to može da uzrokuje čitav niz simptoma i kod zdravih i kod bolesnih ljudi.
Prolećni umor je samo jedan u nizu burnih simptoma i kod hroničnih pacijenata i kod zdravih osoba
Ono na šta najveći deo populacije reaguje jesu izmenjeni klimatski uslovi koji utiču i na osnovne odlike godišnjih doba na kakva smo navikli. Dr Zoran Krulj iz Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Novom Sadu je na „samom izvoru“, a broj pacijenata koji se svakodnevno javlja upravo reagujući na brojne promene tipične za ovaj deo godine je ogroman.
– Trenutnu biometeorološku situaciju u našem regionu, koja smeta gotovo svima bez obzira na godišnje doba možemo da nazovemo „prolongiranom zimom“. Javljaju se pacijenti svih starosnih kategorija. I hronični bolesnici i oni koji su zdravi. Retko kome godi ovako promenljivo, oblačno vreme uz visoku vlažnost vazduha, uz često niske temperature. Iščekuje se stabilizacija vremena, više toplih, sunčanih dana u kontinuitetu, a upravo ta promenljivost nosi dodatni rizik ne samo za pogoršanje stanja kardioloških, pulmoloških, onkoloških, neuroloških bolesnika, već i onih koji imaju psihijatrijske probleme. Ako govorimo o poslednjoj grupi pacijenata, evidentira se značajna progresija njihovih uobičajenih simptoma, a treba spomenuti i moguću pojačanu sklonost ka suicidnim idejama – upozorava u razgovoru za eKlinika portal dr Zoran Krulj, portparol novosadskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć.
Kako da prepoznamo prolećni umor, koji su simptomi i kako da spremni sačekamo sunce
Konačni prelaz iz prolongirane zime u stabilniji sunčani i topli period trebalo bi da donese pojačani oprez za posebno osetljive grupe, ali i za one koji su zdravi. Jedan od prvih izraženih simptoma je takozvani sindrom prolećnog umora. Najpre ga treba, naglašava dr Krulj, razlikovati od hroničnog umora jer su to dva potpuno suprotna stanja:
– Prolećni umor, odnosno sindrom prolećnog umora susrećemo kod svih kategorija stanovništva. Simptomi su veoma heterogeni. Ispoljavaju se kao bol u mišićima, slabost, malaksalost, bol u zglobovima, glavobolje, vrtoglavice, nesvestice… Veoma često je prisutan i poremećaj sna, uz pojačanu pospanost. Može da bude prisutna velika uznemirenost, čak i pojava depresivnih epizoda. Ono na šta treba upozoriti jeste logično širenje krvnih sudova pri prvoj pojavi jačih sunčevih zraka, koje će dovesti do pada arterijskog krvnog pritiska. Samim tim, bićemo prinuđeni da se prilagođavamo okolnostima i karakteristikama godišnjeg doba koje donosi više temperature. Zimski period je za sve neuporedivo inertniji od ovog u kome smo sada. Svi smo se manje kretali, ali to će se sada promeniti. Međutim, ova adaptacija na pojačanu fizičku aktivnost trebalo bi da bude umerena i postepena. Tako ćemo sprečiti nagle reakcije na opisani kompleksni skup mogućih simptoma.
Faktori koji utiču na kanalisanje i izbegavanje prolećnog umora
– Fizička aktivnost će dobiti na snazi a postepeno „podizanje“ naše opšte forme može biti efektivno uz još neke činioce. Među najvažnijima je režim uravnotežene i balansirane ishrane. Nešto čemu smo veoma skloni ne samo zbog zime koja je iza nas već i mentalitetski, jeste jaka hrana. Kod većine su namirnice koje su unosili bile kalorijski i energetski veoma vredne, mahom u obrocima sa više masnoća a manje voća i povrća. Stoga se u organizmu taložilo više štetnih materija, koje su se usled smanjene fizičke aktivnosti još slabije izlučivale – naglašava dr Krulj i objašnjava na šta se to prvenstveno odnosi:
Uloga antioksidanata i vitamina u kojima smo oskudevali tokom zime
– Manje su se stvarale nama neophodne antioksidativne materije (antioksidansi), pa smo se uz nedostatak sunca našli i u vitaminskom nedostatku prvenstveno vitamina B i C, a u još ozbiljnijem deficitu vitamina D. Antioksidansi utiču na sposobnost organizma da se odbrani od „napadača“, na stanje naše kože, ali i na produkciju i lučenje brojnih hormona. To važi i za serotonin (hormon sreće), koji je tokom zimskog perioda bio u popriličnom padu. Sve te u suštini dobre promene koje će uslediti nose jedan značajan deo rizika pre svega vezan za adaptabilnost. Ona je dodatno smanjena u ovom periodu i kod zdravih osoba, a to je još izraženije kod onih sa nekim evidentiranim hroničnim bolestima – objašnjava detaljno sagovornik našeg portala.
Šta je „border line“ i kako da procenimo objektivne granice organizma
Opisana simptomatologija može biti različita od čoveka do čoveka. Dr Zoran Krulj kaže da nije fraza i pre svega savetuje da zaista osluškujemo svoje telo. Pogrešno je opteretiti ga naglo velikim brojem aktivnosti, čak i ako nam se čini da to možemo. Treba sagledati granice izdržljivosti, nikako ne ići preko neke lične, takozvane „border line“ (granična linija). Odmarati dovoljno, dalje savetuje dr Krulj, i dozirati fizičku aktivnost. Dati i telu i duhu optimalnu količinu sna, unositi izmenjenu hranu u odnosu na „zimsku“, uz redovne obroke.
Stres je normalan deo adaptivne sposobnosti organizma
Dobro je, savetuje doktor, nakon fizičke aktivnosti raditi na istezanju mišića. Tako će se krv što ravnomernije rasporediti po organizmu. Nikako ne opterećivati digestivni sistem i obavezno unositi dovoljno tečnosti, prvenstveno vode, jer će dolaziti do pada krvnog pritiska u naglo proširenim krvnim sudovima. Jedino tako ćemo nadoknaditi deficit tečnosti koji nismo ni osećali, a koji se kod većine stvorio zbog zimskih uslova funkcionisanja.
Svi navedeni faktori mogu da uslove niz simptoma – od pojačane pospanosti tipične za prolećni umor do sklonosti ka infekcijama, koje su takođe jedan vid odbrane u procesu adaptacije organizma na nove okolnosti. Tu je i stres, kao normalan segment adaptivne sposobnosti našeg organizma. No, naglašava sagovornik našeg portala još jednom, sve simptome prolećnog umora možemo sprečiti upravo doziranim izlaganjem novim uslovima, a prema razumno procenjenim kapacitetima organizma.
Koliko traje prolećni umor i zašto ga ljudi često mešaju sa hroničnim
Dr Zoran Krulj na kraju nam razjašnjava i najčešće zablude, koje ljudi često neopravdano pripisuju prolećnom umoru, pomešavši ga sa hroničnim – ili obrnuto.
– Aklimatizacija, odnosno adaptacija organizma koja može da da simptome prolećnog umora aproksimativno traje oko četiri nedelje. Otprilike toliko je potrebno organizmu da se u potpunosti prilagodi novim uslovima. Za razliku od prolećnog umora koji opisuju navedeni prolazni simptomi, sindrom hroničnog umora se vezuje za bolesti. To su infektivna mononukleouza (uzrokovana infekcijom Epštajn-Bar virusom), herpes zoster, pa i covid 19 infekcija. Zapravo, u vezu sa hroničnim umorom možemo da dovedemo sve infekcije koje u osnovi imaju poremećaj imunskog sistema i sposobnost organizma da adekvatno odgovori odbranom na patogene, viruse i bakterije. Sindrom hroničnog umora je poseban entitet i njegovo trajanje nikada nije kraće od šest meseci. Često se javlja kao posledica oporavka od nekih intenzivnih infekcija. Gotovo uvek je iniciran reakcijom kompromitovanog imunskog sistema. Simptomi su daleko izraženiji i kompleksiji od onih koji ukazuju na prolećni i često zahtevaju adekvatnu terapiju propisanu isključivo od nadležnog lekara – ispričao je u razgovoru za eKlinika portal dr Zoran Krulj, portparol Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Novom Sadu.
