Hormoni sreće su svojevrsni prirodni analgetici, koji mogu da umanje osećaj bola. Reč je o neurotransmiterima kao što su endorfin, dopamin, serotonin, oksitocin, popularno nazvanim „hormoni sreće“. Ovi hormoni su dar prirode od važnosti za dobro psihičko i fizičko zdravlje. Izreka da je „svako kovač svoje sreće“, nalazi svojevrsnu potvrdu u ovim hormonima koje je uz malo truda moguće aktivirati. Za početak, dovoljno je da uradimo neku sitnicu posle koje ćemo se osećati bolje, na primer da poželimo dobar dan komšiji.
Hormoni sreće smanjuju osećaj depresije
Istraživanje sreće koje je u periodu od 75 godina sproveo Harvard University pokazalo je naša okolina i nivo prihvaćenosti u društvu, mogu da pozitivno deluju na fizičko i mentalno zdravlje. Veruje se da su osobe koje su u pravom društvu dugovečnije i sa manje zdravstvenih problema.
Priroda je uredila sve da popularno nazvane hormone sreće proizvodi naše telo. Veruje se da dopamin čini da se osećamo dobro, serotonin umiruje simptome depresije, endorfin pruža osećaj sreće. Oksitocin je hormon zaduženog za bliskost i ljubav i počinje da se luči pri zagrljaju. S druge strane, ishranom i odgovarajućim životnim navikama moguće je u izvesnoj meri podstaći produkciju serotonina, endorfina, dopamina.
Svako sreću doživljava na svoj način
Sreća se ne može kupiti u modernom supermarketu, moguće je da nam je pred očima, a da je mi ne vidimo. Sreća je pojam koji svaka osoba definiše na samo njoj svojstven način, nekom je dovoljno i jedno pivo i neobavezno druženje sa svu sreću. Postoje, ipak, neki faktori koji mogu da doprinesu osećaju sreće.
Stabilna i zdrava porodica, mogućnost da radimo posao u kojem se pronalazimo, emotivna ispunjenost, dobri odnosi sa drugim osobama, pozitivan stav, smisao za zdrav humor, mogu da budu dobre osnove na kojima počiva osećaj sreće. Stalno učenje, ne samo briga za telo i mozak, već i za srce i dušu, rad na sebi, spremnost da se prizna i vlastita glupost, dva iskrena prijatelja nekada su dovoljan temelj onoga što se zove ispunjen život.
„Život je kao vožnja bicikla. Da biste krenuli napred, ne smete prestati da okrećete pedale“, poznata je Ajnštajnova rečenica. Nauka potvrđuje da održavanje mentalne i fizičke kondicije smanjuje verovatnoću od razvoja bolesti, ali i aktivira hormone sreće.
Fizičko vežbanje
Fizičko vežbanje bitno je za dobru pokretljivost tela, ali štiti nas i od bolesti i degenerativnih promena. Fizička aktivnost stimuliše produkciju hormona rasta bitnih za oporavak posle povreda i bolesti. Potpomaže i lučenje testosterona bitnoj za jačanje i rast mišića. Insulin i hormoni štitaste žlezde se sekretuju pri fizičkom vežbanju i na taj način se uspostavlja dobra regulacija nivoa glukoze u krvi i jača metabolizam. Luči se i endorfin koji može da umanji osećaj fizičkog bola. Endorfin je zbog hemijskih svojstava sličnih morfijumu koji se koristi za ublažavanje bolova.
Dobra volja i putovanja
Dobra volja, opuštajuće aktivnosti mogu da nam olakšaju borbu sa svakodnevnim stresom. Pojedini psiholozi naglašavaju da osmeh na licu i u nekim teškim životnim okolnostima može da podstakne proizvodnji serotonina i endorfina. Putovanja koja ne moraju da budu letovanja na luksuznim destinacijama već i jednodnevni izlet su dobar način da se ojača telo, upoznaju neki novi predeli i ljudi i obezbedi energija koja nam daruje osećaj ispunjenosti.
Izlaganje dnevnoj svetlosti
Čist vazduh i izlaganje dnevnoj svetlosti nekada su dovoljni da nam podignu raspoloženje. Vitamin D obezbeđujemo kada telo izlažemo dnevnoj svetlost i on je od esencijalne važnosti za jak imunitet, kosti. Vitamin D stimuliše i proizvodnju serotonina, hormona koji može da umanji simptome depresije. Vitamin D možemo obezbediti i ishranom ima ga u žumancu, različitim vrstama ribljeg mesa. Dovoljno je da boravimo 10 minuta na dnevnoj svetlosti, preporuka je da izbegavamo vreme kada je visoko ultravioletno zračenje.
Hormoni sreće i čokolada
Različite studije navode da konzumiranje 50 do 100 grama crne čokolade tokom jedne nedelje, to jest nekoliko kockica dnevno, može da smanji rizik od kardiovaskularnog oboljenja. Esencijalne hemikalije u čokoladi kako se veruju jačaju cirkulaciju i koronarne arterije. Bitno je da koristimo tamnu čokoladu od 70 do 85 odsto pravog kakaa. Ova čokolada sadrži najmanje moguće količine šećera i mleka, mora da se koristi umereno, kako ne bi došlo do porasta telesne težine.
Hrana bogata triptofanom
Triptofan je esencijalna aminokiselina koju ljudsko telo ne može samostalno da proizvede. To znači da triptofan moramo obezbedimo konzumacijom različitih namirnica. Triptofana ima u mleku, puteru, žumancima, mesu, ribi, ćurećem mesu, kikirikiju, bademu, u sušenim urmama, bananama, u svežem siru u namirnicama sa visokim sadržajem proteina.
Ukoliko ne unosimo dovoljne količine triptofana mozak nije u mogućnosti da napravi serotonin. Triptofan je prekursor i bez triptofana neuroni nisu u stanju da naprave serotonin. Stručnjaci navode da je uočeno da su subjekti kojima je ukinut triptofan, posle nekoliko meseci, postojali razdražljiviji, agresivniji, skloniji impulsivnim reakcijama.
Kućni ljubimci
Životinje nekada mogu da nanjuše i loše raspoloženje, a nivo stresa može da smanji posle nekoliko minuta igranja sa psom ili mačkom. Životinje pokazuju naklonost i bude u nama emocije koje mogu da povećaju proizvodnju hormona sreće kao što su serotonin i oksitocin.
Iskazivanje naklonosti
Iskazivanje naklonosti, osmehom, zagrljajem sa prisnim osobama aktivira hormone sreće. Endorfini ima analgetsko dejstvo izaziva euforiju i daruje snagu. Dopamin je neurotransmiter, glasnik između neurona. Stručnjaci skreću pažnju da svaka oscilacija dopamina koji inhibira lučenje prolaktina iz hipofize, može da dovede do ozbiljnih bolesti kao što su šizofrenija ili Parkinsonova bolest. Dobar balans dopamina zato je od vitalnog značaja za fizičko i mentalno blagostanje. Dopamin poboljšava raspoloženje, omogućava lakši san, bolje pamćenje i koncentraciju. Nije samo hemija „zadovoljstva“ već povezan sa motivacijom, željom i nagonom.
Hormoni srće i meditacija
Meditacija, molitva, slušanje omiljene muzike mogu da aktiviraju hormone sreće. Vežbe disanja smanjuju osećaj napetosti i pomažu da se izborimo sa svakodnevnim stresom. Samo nekoliko trenutaka može biti dovoljno da ojačamo koncentraciju i da se na ovaj način uhvatimo u koštac sa svim životnim izazovima.
