Dehidracija kod osoba starijih od 65 godina, njeni simptomi, lečenje i prevencija

Dehidracija kod osoba starijih od 65 godina pogađa 20 do 30 odsto ove populacije i obično je uzrokovana nedovoljnim unosom vode. Takođe može biti uzrokovana prekomernim gubitkom vode putem dijareje, povraćanja, znojenja, visoke temperature ili neželjenih efekata lekova.

Dehidracija nastaje kada osoba izgubi više vode nego što unese. Voda ima mnoge funkcije u telu, uključujući proizvodnju energije, optimizaciju funkcije mozga, regulisanje telesne temperature, oslobađanje tela od toksina i podmazivanje zglobova.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju

Navike u toaletu

Zatvor ili naprezanje tokom pražnjenja creva uobičajeni su znak dehidracije, jer voda omekšava stolicu, što olakšava njeno izbacivanje.

Kada je dehidrirana, urin osobe postaje tamnožut, što ukazuje da je koncentrisaniji. Manje učestali odlazak u toalet ili primetnije manja količina urina prilikom korišćenja toaleta takođe su uobičajeni. Međutim, prisustvo ili odsustvo ovih simptoma urina nije pouzdano za dijagnozu dehidracije kod starijih osoba.

Kognitivne i promene raspoloženja i ponašanja

Kognitivne performanse su pogođene kod osoba sa više od 2 odsto gubitka vode u telu. Oblasti kognicije na koje dehidracija najviše utiče su:

• raspon pažnje i koncentracija
• izvršna funkcija, uključujući sposobnost fokusiranja i praćenja uputstava
• motorna koordinacija, kao što je pranje zuba ili zakopčavanje košulje
• veštine kratkoročnog pamćenja

Dehidracija takođe može uticati na raspoloženje.

U jednoj maloj studiji, odrasli koji su obično pili veliku količinu vode (2 ili više litara vode dnevno) prijavili su smanjenje osećaja zadovoljstva, smirenosti, pozitivnih emocija i energije nakon što su smanjili unos vode.6

U drugoj studiji starijih osoba, pothranjenost zajedno sa dehidracijom zbog malog unosa tečnosti bila je povezana sa sledećim promenama raspoloženja:

• depresija
• razdražljivost
• apatija (osećaj ravnodušnosti)
• smanjena ambicija i samodisciplina

Uticaj na mišiće

Dehidracija kod starijih osoba povezana je sa katabolizmom mišića – kada telo favorizuje razgradnju mišića kao izvor energije, umesto ugljenih hidrata ili masti.

Dehidracija takođe može izazvati neravnotežu elektrolita.

Kombinacija mišićnog katabolizma i disbalansa elektrolita može izazvati slabost mišića, bolove, grčeve, trzaje i spazme.

Drugi simptomi

Drugi potencijalni simptomi dehidracije su:

• suve usne/jezik zbog smanjene proizvodnje pljuvačke
• umor od smanjenog sadržaja vode u tkivima tela
• gubitak težine zbog gubitka težine vode
• glavobolja, za koju se veruje da je uzrokovana aktivacijom receptora za bol unutar tkiva koje oblaže mozak (meninge)

Simptomi ozbiljnih stanja

U teškim slučajevima dehidracije može se razviti hipernatremija ili hipovolemijski šok.

Hipernatremiju karakteriše povišen nivo natrijuma u krvotoku. Kod starijih osoba, to je često uzrokovano ozbiljnim ili dugotrajnim lošim unosom vode. Simptomi mogu uključivati slabost i razdražljivost, što napreduje do grčeva mišića, napada, kome i potencijalno smrti.

Sa hipovolemijskim šokom, krvni pritisak osobe postaje toliko nizak da isporuka kiseonika vitalnim organima postaje otežana.

Simptomi ovog potencijalno opasnog stanja uključuju:

• slab turgor kože (elastičnost)
• hladna koža
• ubrzan rad srca i disanje
• nedostatak mokrenja
• zbunjenost
• osećaj malaksalosti pri ustajanju (ortostatska hipotenzija) i nesvestica

Komorbiditeti kod starijih odraslih i uticaj na dehidraciju

Starost

Kako ljudi stare, suočavaju se sa većim rizikom od dehidracije zbog sledećih pojava:

• smanjena osetljivost na žeđ
• 10 odsto smanjenje ukupnog sadržaja vode u telu zbog smanjene mišićne mase
• smanjena sposobnost bubrega da zadrže vodu
• smanjena sposobnost suočavanja sa toplotnim stresom
• uzimanje lekova povezanih sa gubitkom vode – na primer, diuretika ili laksativa

Fizičko zdravlje

Starije osobe takođe su sklonije riziku od zdravstvenih stanja, kao što su dijabetes ili uvećana prostata, zbog čega mogu da se bude noću da bi otišli u toalet (nokturija). Da bi izbegli prekidanje sna, možda će namerno piti manje vode.

Osobe sa urinarnom inkontinencijom takođe su sklonije dehidraciji i mogle bi sebi da ograničavaju unos tečnosti kako bi izbegle nezgode.

Problemi sa mobilnošću ili teške bolesti zglobova, kao što je osteoartritis, takođe mogu otežati samostalno pristupanje vodi.

Demencija

Demencija obuhvata niz stanja (npr. Alchajmerova demencija i vaskularna demencija) povezanih sa promenama u mozgu koje uzrokuju kognitivni pad. Starost je najjači faktor rizika za demenciju.

Sa demencijom, osoba može zaboraviti da pije ili ima poteškoća u komunikaciji da svojim negovateljima kaže da je žedna. Psihološki efekti demencije, kao što su depresija, apatija ili uznemirenost, mogu ograničiti učešće ili interesovanje za obroke ili aktivnosti u kojima se služe pića.

Demencija takođe može da umanji osećaj mirisa i ukusa kod osobe i da izazove motoričke probleme, poput otežanog gutanja. Ove fizičke promene mogu narušiti adekvatnu hidrataciju.

Hronična dehidracija kod starijih odraslih osoba

Dehidracija je klasifikovana kao akutna ili hronična:

• akutna dehidracija često je rezultat prolaznih faktora ili scenarija kao što je gubitak vode usled prekomernog znojenja ili infekcije (npr. visoka temperatura, povraćanje, prekomerno znojenje ili dijareja)
• hronična dehidracija javlja se kada postoji nedovoljan unos vode kako bi se nadoknadila izgubljena tečnost tokom dužeg perioda; u poređenju sa akutnom dehidracijom, simptomi i znaci mogu biti suptilniji.

Hronična dehidracija kod starijih osoba povezana je sa nekoliko nepovoljnih zdravstvenih problema, uključujući padove, zatvor, infekcije urinarnog trakta (UTI), pogoršane performanse pamćenja i povećan rizik od hospitalizacije. Štaviše, ako je starija odrasla osoba (65 godina ili starija) hospitalizovana iz nekog drugog razloga, dehidracija može dovesti do lošije prognoze (ishoda) za stanje koje se leči.

Lečenje kod kuće

Rehidracija kod kuće zahteva uzimanje malih, ali čestih gutljaja vode koja sadrži elektrolite kao što su natrijum i kalijum.

Rešenja za oralnu rehidraciju (ORS) dostupna su u lokalnim prodavnicama ili apotekama. Ova rešenja se razlikuju od sportskih napitaka po tome što sadrže tačnu količinu elektrolita potrebnih za rehidrataciju. Treba imati na umu da je ORS kontraindikovan kod onih koji imaju tešku dehidraciju, ne mogu da piju tečnost, imaju produženo/teško povraćanje, ili imaju crevnu blokadu ili ileus (usporenu ili zaustavljenu pokretljivost creva).

Tokom rehidracije, ako se simptomi dehidracije nastave uprkos konzumiranju tečnosti, ključno je potražiti hitnu medicinsku pomoć. Isto tako, lekarska pomoć potrebna je i ako uzrok dehidracije (npr. povraćanje ili dijareja) i dalje postoji. U tom slučaju možda će biti potreban lek za ublažavanje povraćanja ili dijareje.

Hitnu medicinsku pomoć treba potražiti ako se jave:

• konfuzija ili pospanost
• težak umor ili slabost
• osećaj vrtoglavice i/ili nesvestica
• nemogućnost pijenja tečnosti zbog problema sa gutanjem ili povraćanjem
• izostanak mokrenja

Prevencija dehidracije kod starijih osoba

Preporučeni unos vode za žene je 1,6 litara dnevno, a za muškarce 2 litra dnevno. Međutim, ova preporuka nije strogo pravilo. Potrebe osobe za tečnostima mogu biti veće ili manje u zavisnosti od osnovnih medicinskih stanja i nivoa aktivnosti.

Saveti za sprečavanje dehidracije kod starijih odraslih osoba:

• pijte male, česte gutljaje vode, čaja ili voćnog soka (razblažite vodom) tokom dana
• jedite namirnice koje hidriraju, kao što su krastavac, celer, ajsberg salata, jagode i lubenica
• konzumirajte obroke sa drugima kako biste podstakli adekvatnu ishranu i hidrataciju.
• pijte više tečnosti ako se bavite fizičkim aktivnostima ili kada je vrućina