Hodanje bez obuće može ponuditi iznenađujuće zdravstvene koristi. Ako svakodnevno bosonogi hodamo kod kuće ili po travi to može poboljšati naše fizičko i mentalno zdravlje, može ojačati mišiće stopala i nogu i poboljšati ravnotežu i držanje. Ako nam bosa stopala dodiruju tlo na otvorenom, što je praksa poznata kao grounding (terapeutska tehnika uzemljenja, tj. povezivanja s prirodom), možemo smanjiti stres i poboljšati mentalno zdravlje. Međutim, odbacivanje obuće možda nije prikladno za osobe sa određenim zdravstvenim stanjima.
Hodanje bez obuće ponovo uspostavlja prirodne obrasce hodanja
Kada mala deca tek uče da hodaju, roditelji se podstiču da im dozvole da hodaju bosi. Bosonogo hodanje ima pozitivne efekte ne samo na rast i razvoj malih stopala, već i na obrasce hodanja dece.
Kod odraslih, hodanje bez obuće može pomoći da se ponovo uspostavi prirodan obrazac hodanja. Nošenje obuće sa jakim jastučićima može promeniti način na koji stopalo dodiruje tlo prilikom hodanja. Utvrđeno je da ljudi koji redovno hodaju bosi vrše veći pritisak na sredinu stopala i na prste nego na pete.
Hodanje bez obuće takođe podstiče lakše hodanje, sa manjim pritiskom po koraku.
Jača mišiće stopala i nogu
Izuvanje i hodanje bez obuće može pomoći u jačanju mišića stopala i nogu. Ljudi koji trče bez obuće imaju veće mišiće nogu i stopala.
Poboljšava mehaniku stopala i opseg pokreta gležnjeva
Ljudi koji redovno hodaju bez obuće obično imaju šira stopala, manje abnormalnosti prstiju i stopala i viši svod. Njihovi veliki nožni prsti obično su usmereniji, stvarajući manji ugao haluksa ili ugao između velikog prsta i drugih prstiju. Kod ljudi sa većim uglovima haluksa, veliki nožni prst savija se prema drugim prstima, kao u slučaju čukljeva.
Kod male dece, hodanje bez obuće može da bude korisno za razvoj stopala.
Jača ravnotežu i držanje
Kada hodamo bosonogi to može da nam poboljša ravnotežu. Stariji ljudi, skloniji padovima, mogu biti stabilniji na nogama bez obuće. Trening bez obuće mogao bi da pomogne u jačanju mišića koji pomažu u ravnoteži i na taj način sprečavaju više padova.
Držanje i ravnoteža potiču od stopala, koje uključuje više kostiju, zglobova i ligamenata. Kada oni pravilno funkcionišu, držanje se poboljšava. Ljudi koji hodaju bosi ili nose minimalističke cipele, poput minimalističkih patika (za bosonogo trčanje), mogu poboljšati svoje držanje.
Bosonogo hodanje smanjuje stres
Izlazak napolje, u prirodu bez obuće, može pomoći u smanjenju stresa. Ovo se naziva grounding, odnosno terapeutska tehnika uzemljenja, tj. povezivanja s prirodom, pri čemu telo dolazi u direktan kontakt sa površinom Zemlje. Hodanje po travi, dodirivanje zemlje nožnim prstima ili utapanje peta u pesak mogu imati pozitivan efekat na telo i njegovu reakciju na stres.
Praksa uzemljenja može poboljšati san, smanjiti bol i pomeriti telo sa odgovora simpatičkog nervnog sistema „bori se ili beži” na stres na parasimpatički odgovor „odmori se i resetuj”.
Pomaže određenim mentalnim zdravstvenim stanjima
Provođenje vremena u prirodi može pozitivno uticati na mentalno zdravlje. Kada hodamo bosonogi ponovo se povezujemo sa prirodom. Ljudi koji su provodili vreme u prirodi doživljavali su manje anksioznosti i manje simptoma depresije. Adolescenti koji su redovno hodali bosi takođe su imali poboljšanu kogniciju i smanjenje stresa.
Kada i gde da hodamo bosi
Ako nam to nije navika, hodanje bez obuće treba da počnemo polako. Mišići stopala i nogu nisu navikli da duže vreme hodamo bez cipela. Dok se prilagođavamo treba da hodamo kratke ture.
Treba izabrati sigurnu površinu kako se ne bismo povredili bez cipela. Ljudi koji žive u gradu, do parka mogu da odu u cipelama, a zatim da ih skinu i prošetaju po travi ili zemlji, ali da vode računa i izbegnu bilo kakve opasnosti.
Oni koji imaju dvorište ili malu baštu, odmah nakon buđenja treba da izađu bosi napolje. Ako je plaža u blizini, hodajte po pesku.
U zavisnosti od površine, ne nekim stopalima možda će se pojaviti žuljevi pre nego što bosonogo hodanje postane udobno.
Koji su rizici bosonogog hodanja
Iako bosonogo hodanje nudi koristi, može nositi neke rizike kao što su:
- posekotine, ogrebotine, modrice: hodanje po nepoznatim površinama može da nas izloži riziku da nagazimo na nešto što može da izazove povredu tabana
- gljivice ili druge prenosive bolesti: bosonogo hodanje u određenim javnim sredinama može da nas izloži riziku od zaraze kao što je atletsko stopalo
- povreda zglobova/kosti: čak i ako prelazak na hodanje bez obuće ide glatko i brzo, ono ipak može da nas izloži riziku od povreda kolena ili skočnog zgloba zbog novih opterećenja na kostima i zglobovima.
Ko treba da izbegava hodanje bez obuće
Ljudi sa dijabetesom treba da nose čarape i cipele, čak i u zatvorenom prostoru. Oštećenje nerava i loša prokrvljenost zbog dijabetesa mogu povećati rizik od povreda, što može dovesti do čireva na stopalima.
Iako bosonogo hodanje može poboljšati ravnotežu, stariji ljudi koji su u opasnosti od padova treba da budu oprezni dok hodaju bosi. Klizave ili neravne površine mogu povećati rizik od pada. Hodanje u minimalističkoj obući, kao što su minimalističke patike (za bosonogo trčanje), može da posluži kao prelaz na bosonogo hodanje.
Osobama sa plantarnim fascitisom hodanje bez obuće može da pogorša njihovo stanje. Kod plantarnog fascitisa, čvrsto tkivo na tabanu je upaljeno. Međutim, neki dokazi ukazuju na to da postepen prelazak na rutinu bosonogog hodanja/trčanja može poboljšati plantarni fascitis.
Drugi saveti za vežbanje bez obuće
Kada započnemo rutinu bosonogih vežbi na umu treba da imamo:
- posle svake sesije, proverite da li ima posekotina i ogrebotina i po potrebi pobrinite se za rane
- održavajte dobru higijenu stopala, kao što je pranje i sušenje stopala nakon hodanja bez obuće
- izbegavajte vežbanje ako osetite novi bol ili nelagodnost
- ne preterujte – započnite svoju rutinu bosonogog hodanja polako dok vam se stopala ne prilagode
- pokušajte prvo da vežbate kod kuće ili u zatvorenom prostoru
