Prekomerna gojaznost i prejedanje prvi su na listi izazivača nealkoholne masne jetre Foto: Shutterstock
Oštećenja na tkivu jetre od masnoća izgledaju potpuno isto kao ona nastala od alkohola. Prema poslednjim podacima, čak 25 odsto stanovništa pati od bolesti nealkoholne masne jetre, što je, doduše, nešto manje loša vest od one u kojoj stručnjaci predviđaju da će se ovaj broj udvostručiti do 2030. godine. Stručnjaci, naime, navode da je za porast obolelih od masne jetre najzaslužnija epidemija gojaznosti, uz koju najčešće idu u paketu i dijabetes, metabolički sindrom ili sindrom policističnih jajnika.
Bolesti jetre takođe su, rodno ravnopravne iako se donedavno smatralo da su žene hormonima zaštićenije od muškaraca. Međutim, izgleda da više ne moraju da čekaju menopauzu i opadanje nivoa estrogena i progesterona – zahvaljujući epidemiji gojaznosti i promena u organizmu koje to nosi sa sobom, one su i te kako ugrožene. Lekari zato savetuju redovne kontrole kao jedini vid prevencije ovog oboljenja, čiji simptomi dugo mogu ostati neprimećeni.
Nealkoholna masna jetra je oštećenje na tkivu jetre koje izazivaju masnoće. Iako postoje nekoliko podtipova ovog oboljenja, zajedničko im je to što sva nastaju kad se u ćelijama jetre nalazi previše masnoća.
Taloženje masti je prva faza bolesti. Ćelije jetre se pune masnoćom, što je najčešće povezano s problemom gojaznosti. U ovoj fazi oboleli nema predstavu šta mu se sprema u telu.
Upalni proces je sledeća faza koju aktivira nagomilana masnoća. Ovo stanje se zove i nealkoholni steatohepatitis. Od hronične upale na tkivu jetre nastaju ožiljci koji vremenom sve više prekrivaju tkivo i okolne krvne sudove. Ožiljci se zovu fibroze.
Ciroza je najozboljnije stanje bolesti i javlja se nakon godina prisutnih upalnih procesa i ožiljačnog tkiva. Jetra se pod njima praktično izobliči i više nije u stanju da radi kako treba. Ciroza vodi do otkazivanja jetre ili do pojave ćelija raka na njoj.
Prekomerna gojaznost i prejedanje prvi su na listi izazivača nealkoholne masne jetre. Masnoća oko stomaka, kakvu imaju žene jabukolike građe, mnogo je opasnija za jetru nego ona koja se taloži na kukovima i bedrima kao kod žena kruškolike građe.
Još neka stanja povezana s gojaznošću takođe mogu da izazovu masnu jetru, kao što je na primer dijabetes. Pri ovom oboljenju javlja se tzv. insulinska rezistencija koja uzrokuje nagle skokove nivoa šećera u krvi i povećanje količine masnih kiselina u krvotoku, koji se talože na zidovima ćelija jetre.
Smatra se i da sindrom policističnih jajnika kod žena povećava rizik od bolesti masne jetre. Tad nivo estrogena i progesterona nije ujednačen, tačnije opada, što izaziva ciste na jajnicima, neregularne cikluse, opadanje kose, akne i unekim slučajevima neplodnost. Ujedno žene s ovim sindromom često imaju višak kilograma, dijabetes, visok pritisak i holesterol.
Metabolički sindrom takođe uvećava rizik od bolesti masne jetre, a glavni simptomi su visok pritisak, povišen loš holesterol i snižen dobar holesterol, povišen šećer, višak sala na stomaku, povišeni trigliceridi.
Nealkoholna masna jetra je bolest čiji se simptomi kasno ispolje. Međutim, neke analize mogu da ga otkriju i u ranijoj fazi. Zato ako ste gojazni, imate dijabetes, metabolički sindrom ili policistične jajnike, u dogovoru s lekarom odradite ultrazvuk jetre na kom se vidi da li je masna ili ne. Zatim slede analize iz krvi po kojima se vidi da li je jetra oštećena.
Kako ne postoje lekovi za ovo oboljenje, lekari preporučuju promenu životnih navika. Obavezno mršavljenje, vežbanje, prelazak na zdravu ishranu, redovnu kontrolu šećera i triglicerida.