Tresete se u groznici: Šta poručuje visoka temperatura o dešavanjima u telu i kada je alarmantna

Rektalno merenje temperature obično pokazuje za nijansu višu vrednost, dok merenje na čelu može pokazati nižu

Teško da ima osobe koja se povremeno ne suoči sa groznicom. Iako lekari naglašavaju da je groznica koju izaziva visoka telesna temperatura zapravo više poruka nego bolest, često izaziva paniku, posebno kod roditelja. Nekada takvo ponašanje nije panika već neophodni oprez, pa je veoma važno biti pravilno informisan.

Visoka temperatura je jasan znak jednog procesa u telu

Preporučujemo

Kada telesna temperatura poraste iznad uobičajene vrednosti, to je znak da se organizam bori, najčešće protiv neke infekcije. Iako može da deluje uznemirujuće, u većini slučajeva ona je prirodna reakcija imunskog sistema i nije razlog za paniku.

Uobičajena telesna temperatura iznosi oko 37°C, ali to nije univerzalno pravilo. Ona može da varira u zavisnosti od doba dana, fizičke aktivnosti, menstrualnog ciklusa, pa čak i starosti osobe. Kod beba i male dece, na primer, normalna temperatura može biti nešto viša nego kod odraslih.

Zdravstveni radnici najčešće groznicu definišu kao temperaturu od 38°C ili nešto više kada se meri oralno. Rektalna i merenja u uhu obično pokazuju za nijansu višu vrednost, dok merenje na čelu može pokazati nižu.

Kako se groznica manifestuje i koji osećaj izaziva kada postoji visoka temperatura?

Telo ne šalje samo termometarsku vrednost, već i jasne signale. Osobe s groznicom mogu osećati drhtavicu, umor, bolove u mišićima, znojenje, crvenilo lica. Srce može kucati brže, a um biti "sporiji".

Kod dece ti znaci mogu izgledati drugačije: razdražljivost, odbijanje hrane, neobičan plač, držanje za uši... Sve to mogu biti prvi pokazatelji da se nešto dešava u organizmu. Važno je osluškivati telo i ponašanje, ne bezirati se samo brojke na termometru.

Zašto dolazi do groznice?

U većini slučajeva groznicu izazivaju infekcije, bilo virusne, poput gripa ili Covid 19, bilo bakterijske, poput urinarnih ili kožnih. Povremeno, temperatura može porasti i zbog vakcinacije, upalnih bolesti, ali i određenih vrsta karcinoma u zavisnosti od vrste i stadijuma.

Važno je znati da alergije, iako mogu izazvati zapušen nos i kijanje, ne uzrokuju groznicu. I pored naziva „polenska groznica“, ona nije praćena stvarnim porastom temperature.

Kada treba reagovati, a kada pustiti telo da "radi" svoje

Ako temperatura ostaje ispod 38,3°C, često nije potrebna nikakva agresivnija terapija. Važnije je da se odmara, hidrira i prate signali tela. Mlaka kupka može pomoći, ali ledena – nikako. Prebrzo hlađenje može zapravo pogoršati osećaj i izazvati kontra - reakciju organizma. Kada temperatura poraste iznad 38,3°C preporučuju se lekovi kao što su paracetamol ili ibuprofen. Aspirin se nikako ne daje deci mlađoj od 17 godina zbog rizika od ozbiljnog oboljenja zvanog Rejov sindrom.

Koliko traje uobičajena groznica

Većina groznica traje 3–4 dana, ako je uzrok infekcija. Ukoliko se produži ili ako se temperatura stalno vraća, važno je obratiti se lekaru. Kod dece, naročito ako imaju temperaturu preko 40°C ili ona traje duže od 5 dana, savetuje se pregled lekara.

Ukoliko se pored groznice jave i drugi simptomi: jaki bolovi u stomaku, ukočen vrat, konfuzija, osip u obliku tačkica ispod kože, teškoće s disanjem, to može biti znak nekog ozbiljnijeg stanja. U takvim situacijama ne čekajte, već idite u hitnu pomoć.

Za bebe mlađe od tri meseca, i najmanje povišenje temperature je razlog za hitnu procenu lekara. Njihov imunski sistem još nije razvijen i svaka infekcija može brzo da napreduje.

Groznica često nije nešto što treba "slomiti", već razumevanje da telo radi svoj posao. Naravno, treba pratiti njeno trajanje, visinu i prateće simptome. Ako je u pitanju visoka temperatura koja ne prolazi danima ili se pogoršavaju i drugi znaci, to više nije obična groznica, i tada je vreme da se obratite lekaru.